Pocetna Kultura Knjiga o Dani Milosavljević

Knjiga o Dani Milosavljević

557
1
Podelite

Jovan RadovanovicJoš uvek jedar i vitalan, Jovan Radovanović (1922) iako već u poznim godinama, ne posustaje. Nedavno je rukopis njegove knjige „Odanjeno nebo“ nadmoćno dobio prvu nagradu Fondacije „Dragojlo Dudić“. Njegovo prepoznatljivo pisanje darovalo nam uzbudljiv životopis jedne izuzetne osobe, narodnog heroja Dane Milosavljević. Ova poznata Užičanka prošla je kroz ratni pakao, ali njen ljudski i slobodarski trag nastavio je da trajno zrači. Najmanje je važno da li je „Odanjeno nebo“ roman ili bogata istorija o konkretnim ljudima koji su obeležili jedno vreme. Radovanović se držao one Aristotelove, da pisci ne bi trebalo da prave greške u odnosu na istinu. U tome mu je nesebično pomogla glavna junakinja odana svojoj viziji do kraja.

Rođena sa borbenim, pobedničkim duhom, Dana Milosavljević samo za one koji je manje poznaju mogla bi možda samo na trenutak da liči na osobu iz nekog drugog vremena. Njen život je, pre svega, uzbudljiva priča o ljudskom trajanju. Ova knjiga imaće i vlastitu ulogu – promeniće makar malo naše neznanje o ženama.
Album sećanja u kome su složene stranice naše slavne prošlosti nije samo priča o ženi kojoj bol drugih nikada nije bio stran, dok je svoj krila u grudima. Srešćemo se sa galerijom brojnih likova koji su čuvenu Drugu proletersku učinili legendarnom.
„Provukla sam se ispod te duge, ali nisam postala dečak“, požaliće se majci. “Svuda stignem, uradim šta hoću i budem neuhvatljiva.”
O Dani kakva je bila i zapamćena najbolje govore neki detalji. Odlazak kod Tita bio je ogroman izazov:“Hoću da budem pravi borac sa puškom, sa bombama, hoću u zasede sa drugovima“. Na prijemu za člana Partije, “nestašni dečko” Brigade samo će reći: „Odavno sam zaslužila da budem član“. Posle ranjavanja i skoro pola godine rastanka od drugova, susret s njima opisaće rečima: „Raširenih ruku kao da ću napokon i poleteti stižem do moga komesara. I on raširio ruke kao da samo mene očekuje. Tako sam još detetom letela u majčin zagrljaj. I Aleksin zagrljaj je bio takav, ljudski topao, zaštitnički. Ja kliknuh od sreće.“
Kada je sa samo osamnaest godina, u činu potporučnika, dugo samoj sebi postavljala pitanje „da li sam baš ja najbolja do toliko drugarica“ ,smogla je snage da glasno razmišlja i odgovori: „Zar nam nije premnogo što ginemo u borbi. A mi ubijamo sami sebe…“
Danini drugovi borci bili su i njeni junaci.
Isuviše skromna Dana Milosavljević je izbegavala da govori o sebi. Evo samo nekoliko monologa glavne junakinje romana o sebi: „Na rastanku življenja otvaram srce. U meni je stalno tinjala želja da u životu dokažem da žensko ni u čemu nije iza muškarca… Nije mi odgovaralo da budem „crveni krst“ već pravi patroldžija i bombaš. Tugovala sam za pogibijom najprisnijih drugarica i drugova… Slobodu zemlje sam cenila kao najveći dobitak u životu…. Izdržala sam posleratne sukobe i lomove, živela i radila sa narodom… Ne mogu da dođem sebi, boriću se da Titov spomenik vratimo na Trg partizana… Uzdam se u mlade. Oni su uvek novi, mudriji, bolje i lakše prihvataju istorijske istine. Na njima svet ostaje…“

 

FotoantrfileŽiri za publicistiku 44-og književno-publicističkog konkursa Fondacije „Dragojlo Dudić“ za 2015. godinu, u sastavu: mr Slobodan Gavrilović, dr Venceslav Glišić i dr Milan Koljanin, na svojoj sednici od 9. novembra 2015. godine razmatrao je prispele radove i jednoglasno odlučio da se prva nagrada dodeli rukopisu Odanjeno nebo, autora Jovana Radovanovića iz Beograda.
Odanjeno nebo, autora Jovana Radovanovića iz Beograda, po obrazloženju žirija, spada u posebne, pa i u mnogo čemu jedinstvene radove na temu Drugog svetskog rata i posleratne socijalističke izgradnje, posebno što je ovo romaneskno štivo o jedinoj i danas živoj ženi narodnom heroju Dani Milosavljević, partizanki u sastavu Druge proleterske brigade.
Već svojim sadržajem, a posebno romanesknim stilom uz istoriografsko publicistički okvir kojim autor obeležava vreme i prostor svoje junakinje, knjiga nam razdanjujući ovekovečuje jednu ličnost – ženu, narodnog heroja. Rukopis je čitljiv, povremeno i uzbudljiv, a pisan je lepim i očuvanim jezikom. Posebno ističemo da se tekst ne završava s ratnim godinama, naprotiv, autor kroz zanimljivu priču prati svoju junakinju u svakodnevnom životu i raznim dužnostima koje je obavljala, gde je ona primer čestitosti, samopregora, požrtvovanja i solidarnosti sa svima koji pate, sa onima koji su u nevolji.

1 komentar

  1. Poštovanje za G-na Radovanovića,koji piše istinu o NOB.Upravo čitam tu knigu i srdačan potdrav G-đi Dani ,koja je kao devojčica sa mladalačkim oduševljenjem i bez straha pošla u pravednu borbu.

Ostavite odgovor