Pocetna Čajetina Hiljade nelegalnih bušotina – bunara

Hiljade nelegalnih bušotina – bunara

612
2
Podelite

– Iako postoje zakonski i podzakonski akti koji se odnose na izvođenje ove vrste radova u praksi je stanje krajnje alarmantno, jer je sve veći broj bušotina-bunara koji se ne prijavljuju i samim tim „ne postoje“ – upozorava Bojana Dabić, dipl.ing.hidrogeologije iz JKP “Vodovod Zlatibor” Čajetina. Govoreći o značaju očuvanja resursa podzemnih voda ona navodi i da je Evropska Unija proglasila resurse podzemnih voda za strateški mineralni resurs u 21. veku, a njihovu zaštitu i održivo korišćenje od izuzetne važnosti za strateški razvoj Unije. U isto vreme SAD troše 70 odsto budžeta predviđenog za geologiju za istraživanja podzemnih voda. U uobličenom okviru za održivi razvoj Srbije, posebno mesto predstavlja identifikacija, monitoring i zaštita zona i predela bogatih kvalitetnim podzemnim vodama i njihovo kontrolisano i održivo korišćenje.

bojana-dabic

– Značaj podzemnih voda i njihovo očuvanje može se videti i na primeru Užica nakon suočavanja sa problemom zagađenja površinske akumulacije „Vrutci“ kada se prešlo na alternativno izvorište „Sušičko vrelo“, tako da se vodosnabdevanje sada vrši isključivo podzemnim vodama. Opština Čajetina je prepoznala značaj ovog resursa i 2009. godine urađena je studija Ocena resursa podzemnih voda i mogućnosti višenamenskog korišćenja- kaže na početku razgovora za “Vesti”Bojana Dabić iz JKP “Vodovod Zlatibor” Čajetina. Ona podseća da je jedan od osnovnih ciljeva Studije bio sagledavanje i valorizacija najperspektivnijih zona kako bi se počelo sa investicionim ulaganjima u vezi sa komercijalnim korišćenjem. Studijom je utvrđeno da je potencijal termalnih i mineralnih voda u smislu razvoja turističkih, privrednih i ljudskih resursa i potencijala na teritoriji opštine Čajetina veliki. Prethodnih godina na pojedinim lokacijama rađena su detaljna istraživanja i adekvatnom realizacijom pravne procedure stvorene su podloge za intenzivna ulaganja u razvoj novih banjskih i spa centara. Značajni su i projekti korišćenja podzemnih voda (hidrogeotermalne energije niske entalpije) za potrebe toplifikacije objekata ali i javnih površina.

dobroselicka-vrela

Takođe veliki je i broj vodnih pojava koje se prema hemijskom sastavu svrstavaju u veoma kvalitetne i perspektivne sa aspekta zahvatanja i flaširanja. Podzemne vode predstavljaju obnovljiv i dinamičan resurs i neophodno je preduzeti odgovarajuće mere u cilju njegove zaštite, jer visoka koncentracija i velika mobilnost zagađujućih materija iz antropogenih izvora u velikoj meri ugrožavaju kvalitet istog. Naša sagovornica dodaje i da s tim u vezi opština Čajetina finansira i Projekat integrisanog upravljanja karstnim podzemnim vodnim resursima na području planinskog masiva Zlatibora. Prva faza Projekta je pri kraju, a planirano je da se instalacijom neophodne terenske opreme i izradom odgovarajućeg softverskog paketa, uspostavi monitoring nad podzemnim vodnim resursima u cilju njihove zaštite i budućeg optimalnog i održivog korišćenja, ispričala nam je Bojana Dabić.

Busotine 2Međutim, problem sa kojim se i opština Čajetina suočava je veliki broj nelegalnih bunara. – Problem je aktuelan na nivou države i po nekim procenama u Srbiji postoji nekoliko hiljada nelegalnih bušenih dubokih bunara, pretežno u ruralnim i suburbanim područjima, koji su bušeni najčešće za potrebe vodosnabdevanja individualnih domaćinstava, manjih industrijskih pogona, za potrebe navodnjavanja ili zagrevanja/klimatizacije prostora (toplotne pumpe, geotermalne sonde). Bunari su bez adekvatne dokumentacije, a njihovo održavanje je slabo i vrši se po potrebi. Vode koje se eksploatišu ne podležu sistematskoj kontroli kvaliteta a često se i ne kontrolišu. Ovo je, između ostalog, posledica i navedenih slabosti sistema u pogledu efikasnog (brzog, jeftinog) rešavanja problema organizovanog vodosnabdevanja, tamo gde on postoji – navodi Dabić. Ona kao stručnjak u ovoj oblasti ističe da osnovni loši aspekti nelegalnih bunara su: nekontrolisana i nenamenska eksploatacija podzemnih voda, što je je ekonomski gubitak (ne samo) za državu, ovi bunari su potencijalni nosioci zagađenja podzemnih voda, nekontrolisana eksploatacija i kvalitet voda uticaće na reprezentativnost podataka buduće nacionalne osmatračke mreže podzemnih voda.

Sušičko vrelo
Sušičko vrelo

– Iako postoje zakonski i podzakonski akti koji se odnose na izvođenje ove vrste radova u praksi je stanje krajnje alarmantno jer je sve veći broj bušotina-bunara koji se ne prijavljuju i samim tim „ne postoje“. Republička inspekcija reaguje samo po prijavi, što se retko dešava, ljudi nisu dobro informisani o problemima koje može da uzrokuje ovako neodgovorno ponašanje, a problem je i to što po završetku radova ne postoji objekat koji je vidljiv, s obzirom da je konstrukcija pod zemljom, i samim tim je veoma teško utvrditi postojanje ovakvih objekata.

Podzemne vode Jablanica
Podzemne vode Jablanica

U Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije se konstatuje da izvorišta podzemnih voda mogu da se iscrpe i da je taj problem već prisutan u praksi. Međutim, podzemne vode su obnovljiv resurs, i na njima bazirana izvorišta (posebno u aluvijalnim i karstnim izdanima sa bržom vodozamenom) teško da mogu da budu iscrpljena.

Bela voda
Bela voda

Do iscrpljivanja izdani dolazi kada se eksploatiše više nego što se obnavlja. U domaćoj praksi nisu retki problemi neadekvatnih režima eksploatacije i nestručnog upravljanja izvorištima podzemnih voda koji kompromituju ovakva rešenja. Ovi problemi mogu da se prevaziđu poštovanjem zakonske regulative, izradom odgovarajuće dokumentacije i poštovanjem režima eksploatacije zadatih u okviru te dokumentacije; a sve to u slučaju nelegalnih bunara izostaje – ističe hidrogeolog Bojana Dabić navodeći i da je problem što resursi podzemnih voda nisu u fokusu nijednog nacionalnog zakonskog akta, niti je staranje o njima pod isključivom niti potpuno definisanom ingerencijom nekog resora državne uprave.

imag1362Određene ingerencije imaju resori geologije, voda, životne sredine, poljoprivrede, zdravlja itd. Najvažniji zakonski i podzakonski akti kojima se parcijalno uređuje „sektor podzemnih voda“ su: Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o vodama, Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda, Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja i dr. Osnovni nedostatak je što su ovi akti proistekli iz različitih resora državne uprave, nemaju jasnu međusobnu „komunikaciju“ i funkcionalnu usklađenost, što je neophodno za uspostavljanje održivog upravljanja resursima podzemnih voda. Upravljanje i raspolaganje vodnim resursima je jedan od najvažnijih izazova sa kojima se svet suočava.

– Suština koncepta održivog razvoja jeste usklađenost privrednog rasta s jedne strane i korišćenje prirodnih eko sistema i resursa sa druge strane. Standarde života ljudi je potrebno bazirati na mogućnostima prirodne sredine, bez iscrpljivanja resursa koji budućim generacijama moraju ostati neizmenjenog kvaliteta i stepena iskorišćenosti – zaključuje Bojana Dabić, zaljubljenik u svet podzemnih voda, stručnjak koji radi u JKP “Vodovod Zlatibor” Čajetina.

PROJEKAT „ZDRAVOM ŽIVOTNOM SREDINOM U EVROPSKU UNIJU“ SUFINANSIRA  MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

 

2 Komentari

  1. osnovni zadatak svake opštine(da bi se ušlo u EU ) je da dovede pijaću vodu i kanalizaciju DO SVAKE KUĆE.Ako nema vodovoda,normalno je da se buše bušotine i do 120m do dobre magnezijumske vode,koja je neiscrpna i ne može se zagaditi,tu vodu ne treba ni tretirati i to je spas,Koji su administrativni propisi preči od života ljudi!?

Ostavite odgovor