Pocetna Društvo Novim idejama do cilja

Novim idejama do cilja

339
0
Podelite

Javni radovi koji se u poslednje vreme navode kao najčešći način zapošljavanja osoba sa invaliditetom, važni su, jer se kroz njih angažuje veliki broj osoba, koje bi bez njih teško došle do posla. Ipak, javni radovi mogu imati i lošu stranu, rekao je zamenik gradonačelnika, Nemanja Nešić, na okruglom stolu koji se bavio ovom temom i time doprineo raznolikosti stavova pri realizaciji projekta „Zapošljavanjem do inkluzije“, koji realizuje Radio Užice.
nemanja„Kada preko javnih radova zaposlimo osobu, koja je svesna da je došla samo da sedi, mi nju nismo profesionalno rehabilitovali. Ona nije svesna svoje produktivnosti. Ukoliko ipak ima priliku da radi na nečemu što se kupuje i prodaje, to je potpuno druga priča. Mislim da to i jeste poenta i smisao koji je želeo da postigne zakonodavac koji je osmislio ovaj model – pružiti pomoć u tom pravcu. Poenta bi trebalo da bude – ti si stvorio novu vrednost, a neko je kupio, jer mu je potrebna. Prirodno, država je omogućila određene stimulacije, jer si možda manje produktivan od nekoga ko je potpuno zdrav. Zato je država dala mogućnost refundacije troškova zarade, operativnih troškova, komunalija i slično. Naravno, ne mogu se baš svi baviti čistom ekonomijom, ne može to raditi istoričar ili filozof, ali – generalno gledano, to je pravo rešenje.
Milena Vićević, v.d. direktora Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, prenela je svoje pozitivno iskustvo pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom, upravo kroz javne radove.
Naša ustanova postoji već desetak godina i od kada je otvoren program pri Nacionalnoj milena1službi za zapošljavanje za javne radove i stručnu praksu za osobe sa invaliditetom, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, svake godine konkuriše i angažuje osobe sa invaliditetom. U početku su kod nas više puta dolazile iste osobe u različitim ciklusima javnih radova. Kako bismo izbegli da dolazi do ponavljanja i omogućili da se angažovane osobe usmere i da prođu i kroz neke druge sektore, kasnije smo uspostavili malo drugačiji sistem. Na poslednjem konkursu, imali smo priliku da angažujemo Milenu Jaraković. Ona je osoba sa invaliditetom koja je kroz javne radove angažovana kod nas i koja je pokazala kako radno vreme u tom slučaju može da se koristi veoma produktivno. Između ostalog, pisali smo neke projekte za Naučni klub pri Regionalnom centru i dva od njih su odobrena. Iako je period za javne radove istekao, Milena je ostala kod nas u Centru duže, u okviru Naučnog kluba, upravo radeći na realizaciji projekta. U međuvremenu smo izdali i knjigu, a Milena je učestvovala i u tome – što se više knjiga proda, njoj su veća primanja. Želim da kažem da angažovanost osobe sa invaliditetom zavisi od pojedinca koji se angažuje, ali i od institucije. Evo još jednog primera, koji hoću da istaknem – u kafeteriji Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, bila je postavljena izložba „Ekološki izazovi“, koju su posećivali učenici i prosvetni radnici. Do sada su slične izložbe funkcionisale tako što nastavnici uvedu decu u prostoriju, a učenici zatim sama razgledaju izložbu. Međutim, ovoga puta, kada sam ušla u kafeteriju, videla sam decu, nastavnike i – Milenu, koja im priča o izložbi, ekološkim izazovima, promenama u svetu, klimatskim promenama… Ona je to uradila potpuno samoinicijativno. Milena je prethodno otišla na sajt Centra za promociju nauke, gde se informisala o svemu, a zatim je držala predavanja nastavnicima i učenicima. Najkraće rečeno – bila sam oduševljena.

Ostavite odgovor