Pocetna Društvo Možemo li zaštititi svoju decu?

Možemo li zaštititi svoju decu?

6271
0
Podelite

Srbiju, a možda najjače Užice, ovih dana pogodila je još jedna vest o detetu, jedanaestogodišnjoj devojčici, kojoj je tridesetpetogodišnji M.M. iz okoline Ivanjice, preko Fejsbuka slao poruke, zbog kojih je osumnjičen za pedofiliju.

U međuvremenu, pojedini mediji su objavili da je na saslušanju tvrdio da nije znao da se dopisivao sa maloletnicom, da je izrazio kajanje i spremnost da se izvini devojčici i roditeljima. Za sada je poznato da mu je određen pritvor.

Gostujući u programu Radio Užica, u emisiji „Žuta minuta“, otac devojčice više puta je istakao da je već nakon prve poruke, on preuzeo prepisku, u koju smo imali uvid, u ćerkino ime.

sms pedofilijaa„Jasno sam mu stavljao do znanja da sam 2006. godište, ali to nije menjalo njegov način komunikacije. Prepiska je tekla od banalnih pitanja, preko „odakle si, imaš li dečka…“ do predloga „mogli bi da se vidimo i družimo“. Tu sam već mogao da pretpostavim o čemu se radi, jer ako vidi da je dete 2006. godište, zašto bi neko od 35 godina zakazivao susret sa njim? Hteo je da dođe u Užice, pozivao je na „druženje, maženje“ i ugovarao seks, iako je znao uzrast deteta. Ta prepiska je trajala dva sata, a nastavljena je u Policijskoj upravi, gde sam otišao da podnesem prijavu, još tri sata. Ne umem da opišem kako mi je bilo, ali sve vreme sam insistirao da mi pošalje neku svoju sliku, u cilju prikupljanja što više dokaza. Dobio sam slike – i lične i eksplicitnog sadržaja.“

Otac maloletne devojčice kaže da se potrudio da ostane pribran. „Prvo mi je namera bila da ga namamim da dođe u Užice, da mu polomim i ruke i noge. Imam troje dece, a od toga što je on pisao, sada mi dođe da povraćam, a možete misliti kako mi je bilo tada, kada sam morao na sve to da odgovaram i pristajem, samo radi dokaza. Na žalost, za takvu vrstu zločina, kazne kod nas se kreću od samo par meseci do godinu, dve dana.“

Deca mlađa od 18 godina, ne bi smela da imaju svoj Fejsbuk nalog, ali otac devojčice objašnjava da joj je u januaru ove godine on lično otvorio nalog.

„ Zašto sam to uradio? Često nisam tu i hteo sam da i na taj način budemo u kontaktu. Danas u osnovnoj školi većina dece ima smart i android telefone. Njima su prisutni na raznim društvenim mrežama, Fejsbuk nije jedini. Teško možete biti sigurni da vaše dete nije na nekoj mreži. U svakom slučaju, ja sam imao uvid u sve što se tu dešava, svakog trenutka. To bi danas verovatno bilo nešto zbog čega bih morao da odgovaram, jer bi se podvelo pod kršenje prava na privatnost deteta. Za mene, privatnost deteta od 11 godina, je kada ode u kupatilo i zatvori vrata. Sve ostalo hoću da znam i trudiću se da tako i bude, sve do njihove 18 godine.“

Otac kaže da devojčica zna da joj je, kako joj je rekao – neki bolesnik slao poruke, ali nije ih videla i ne zna ništa više o tome.

Upravo na drugoj društvenoj mreži, na Instagramu, dogodila se priča druge devojčice, takođe iz Užica, čija majka kaže da je ovoj mreži pristupala, uz njemu dozvolu, kako bi se dopisivala sa drugaricama. Problem je nastao kada je njenu drugaricu „zapratila“ devojčica, kojoj je vremenom, kroz prepisku, drugarica moje ćerke dala šifru. Tako smo došli do toga da se moja ćerka, misleći da se dopisuje sa drugaricom, dopisivala sa nekim drugim. U jednom trenutku, požalila mi se da misli da sa njenom drugaricom nešto nije u redu, jer joj piše poruke koje nemaju veze sa tim gde su bile, šta su radile. Zaključila je da se tu nešto ne poklapa. Kada sam uzela telefon, donela sam isti zaključak. Pozvala sam majku drugarice moje ćerke i saznala da je devojčica zaista dala šifru i da više nema pristup nalogu. Uveče, kada sam se vratila s posla, ćerka mi je rekla da joj je stigla poruka „gde si, šta radiš“. Bila sam sumnjičava i ja sam nastavila dopisivanje. Onda je „drugarica“ počela da joj se poverava kako je imala seksualni odnos, kako joj je bilo fantastično, da je to nešto što i ona treba da proba, sve do poruke „treba da kažeš svojoj majci da mi nešto pomogne“.

Majka devojčice kaže da je prepozala da je reč o pitanju kojim neko želi da ustanovi koliko dete razgovara sa majkom i zato je odbila, navodeći da „bi je majka grdila“.

„Od tog trenutka, krenule su da stižu poruke sa raznih porno sajtova – snimci, fotografije golih delova tela, zahtevi da slikam sebe, kako bi se „njih dve uporedile“. Sve sam odbijala, praveći se da mi nije jasno zašto mi sve to traži, jer se dobro poznajemo. Ipak, nastavile su da stižu instrukcije – šta treba da radim tokom odnosa, kako treba da „vrištim“… kao majka, dobila sam želju da tu osobu neko stavi pred mene i da je raskomadam.

Majka devojčice kaže da je narednog jutra odmah otišla u Policijsku upravu, gde sam sve ispričala, predala telefon, podnela prijavu. „Od tada je prošlo godinu dana i ja još uvek nemam nikakvu informaciju. Rekli su mi samo da je istraga u toku, da moje dete nije jedino u takvoj situaciji, da je slučajeva mnogo, a onih koji se njima bave – malo. Obratila sam se i Odseku za visokotehnološki kriminal, ali oni su mi odgovorili da su to mreže koje se prate preko Sjedinjenih američkih država i da je potrebno vreme. I šta je trebalo kao roditelj da uradim? Da tog nekog namamim, dovedem u opasnost i sebe i druge, ali da rešim problem na svoj način? Ili da postupim ovako kako jesam? Posle godinu dana, izgubila sam veru da će se to rešiti.

girl-with-smart-phone-1616794

Majka kaže da se plaši, jer osoba koja je kontaktirala njenu ćerku, kako kaže,  može biti bilo ko – komšija, nastavnik, svešteno lice… „Svaki put kada se ne javi posle prvog zvona telefona, svaki naredni sekund traje kao godina. I moja ćerka je svesna šta je moglo da se desi, upozorila sam je, jer pitanje je koliko se još dece dopisivalo sa tom osobom  i koliko njih je to reklo roditeljima.“

U jednom se slažu roditelji oba deteta sa kojima smo razgovarali, a to je da je kaznena politika u ovim slučajevima – blaga, a da se posle služenja kazne sve vraća na staro, a problem ostaje.

„Nebitno je koliko vremenski traje kazna. Rešenje bi bile ozbiljnije kazne, jer to jeste ozbiljan prekršaj. To je moglo da se desi mom, ali može da se desi i bilo čijem detetu, bilo kada. Nije problem samo u društvenim mrežama, detetu na ulici danas može prići i nauditi bilo ko. Kad takav osuđenih odsluži svoju kaznu, moramo imati evidenciju takvih prestupnika. Kad ga policija legitimiše, kad prelazi granicu, kad se zapošljava. Osim toga, želeo bih da se u dogovoru sa školama zakažu kolektivni roditeljski sastanci, na kojima bi roditelji bili upozoreni na problem. Meni se to desilo, a siguran sam da i u samom Užicu postoji još mnogo roditelja, kojima se nešto slično desilo, ali je pitanje kako su se snašli da reaguju“, kaže otac devojčice, čiji se slučaj ovih dana našao u medijima.

U nedostatku trajnih rešenja, jedino što možemo da učinimo da zaštitimo svoju decu jeste da stvorimo svoj bezbedan mikro svet, u kome će dete od samog početka biti spremno da se roditelju poveri i obrati za pomoć, složili su se naši sagovornici.

A kazne – za trajno oduzimanje mirnog sna i ugrožavanje onoga što nam je najvrednije, teško da ikada mogu biti dovoljno visoke.

 

Ostavite odgovor