Pocetna Pozorište Makijaveli na užički način

Makijaveli na užički način

271
0
Podelite

Kao što je makijavelizam stariji od Makijavelija, tako je i njegov komad „Mandragola“ stariji na užičkoj sceni od izvođenja koje smo videli prošlog petka, devetog junskog dana. Naime, početkom novembra daleke 1961.godine ovu renesansnu komediju u pet činova gledali su Užičani u staroj pozorišnoj zgradi.

Hroničari beleže da je reditelj i glumac Dušan Stanojević uspeo da na sceni ostvari atmosferu renesansnog vremena, a pozorišni kritičar profesor Stojadin Kostić Coker zapisaće u „Vestima“ da se gluma LJiljane LJubičić u ulozi Lukrecije „odlikovala čistom i pedantnom igrom“. Ko bi rekao da će posle više od pola veka u istoj ulozi zaigrati i njena unuka Danica LJubičić, kao i njen sin Slobodan LJubičić u ulozi Mesera Niča, u ansamblu za čiju igru takođe možemo reći da se više-manje odlikovala čistom i pedatnom igrom u atmosferi renesansnog vremena.

mandragola

Iako je mladi reditelj Marko Torlaković pročitao Makijavelija u postmodernom duhu, to „čitanje“ nijednog trenutka nije oduzelo predstavi onu mudru ludost i ludu mudrost epohe kojoj praizvedba „Mandragole“ pripada.

Od prve scene razgalio nas je žagor firentinske pjace na kojoj se kuju intrige, ruše iluzije, razuzdano sanjari i veselo lamentira nad sudbinom kletom. Odavno kvarljiva ljudska roba nije pokazala pravu cenu na ovako uverljiv pozorišni način.

mandragola2

Odavno nismo imali više razumevanja za široku panoramu beščašća. Odavno užička publika nije zdušno odobrila sva rediteljeva sredstva da dođe do cilja – punokrvne i žive predstave koja komunicira sa publikom kao sa starom ljubavnicom, povlađujući joj tek toliko da je podseti zbog čega je svetlo prigušeno.

O Nikolu Makijaveliju se često govori kao o rodonačelniku populizma u politici. NJegov politički svet jeste svet bez boga. Platon je sanjao o vladarima-filozofima, Makijaveli pak u najboljemslučaju o vladarima sa Morave i njenih pritoka, koji znaju da kraduckanje nije krađa, već prirodna potreba u rajskim odajama državnog magacina. Torlaković je, između ostalog, pokazao kako izgleda Makijavelijev svet sa “bogom” a da se taj bog ne zove Đirolamo Savanarola, već Fra Timoteo, sa svim atributima pahomijade. U tumačenju tog lika Nikola Penezić do kraja predstave održava ravnotežu perfidne akrobatike blagoglagoljive božije službe u funkciji niskih strasti. Kalimako Vahidina Prelića mogao je da pokaže i više nestrpljenja za svoje makijavelističko putešestvije do žuđene noći sa Lukrecijom, dok je njegovog slugu Sira odlično tumačio DušanRadojičić u filigranskim glumačkim nijansama: od zbunjenosti i lakovernosti, preko obešenjačke grubosti do antologijske zaljubljenosti u džoger-devojku.

mandragola3

Od koga li su užički glumci naučili onako dobro da psuju na italijanskom kad su Inća i Mijaga odavno s one strane duge!? Velika posesivna mama Sostrata Tanje Jovanović kao da je izašla iz Felinijevog skicen bloka. Njena buka, munjevite strasti i raskalašnost na sceni oličavale su pravi renesansni karakter, dok su ljubavni jadi njene kćeri bili glumački dobro izvagani moralni košmari vrele mladalčke krvi.

Meser Niča bejaše odličan škrtac čiča Slobadana LJubičića, a pouzdan vodič kroz karnevalski raspevanu kuću strave bio je Aleksandar Vučković kao Ligurio.
Kostimi Snežane Kovačević i scenografija Marijane Zorzić Petrović nisu pokazale nijedan falš ton u zahtevnom višeglasju Torlakovićeve rediteljske partiture.

Te daleke 1961.godine, kada je Makijaveli zaigrao prvi put u našem dvorištu, na Trgu partizana otkriven je spomenik maršalu Titu, a Puriša Đorđević snimio je u Užicu film “Prvi građanin male varoši” o jadima mladog predsednika opštine.

Danas nema Tita na Trgu partizana, Užice nije više mala varoš.
Šta je ostalo?
Torlaković i sjajni užički glumački ansambl kao da nam poručuju:

I posle Makijavelija – Makijaveli!

Ostavite odgovor