Pocetna Bajina Bašta Jasminka ume da bude drugačija

Jasminka ume da bude drugačija

1938
0
Podelite

Tridesetpetogodišnja Užičanka Jasminka Jezdimirović živi u Bajinoj Bašti, gde je udata. Voli da peva, kako kaže – muzika je raduje, a završila je srednju ekonomsku školu. Kao ekonomski tehničar, ali i osoba sa invaliditetom 1. stepena, nema pravo da se zaposli.

Jasminka, ili kako je najbliži zovu – Jaca, boluje od urođene neizlečive retke  bolesti metabolizma aminokilelina fenilketonurija, a borbu za zdravlje i život počela je već u 20. mesecu života, kada je bolest otkrivena. Sa problemima koji su je pratili tokom celog odrastanja poput loše koncentracije, koja je uslovila probeme sa učenjem tokom školovanja I lošu komunikaciju sa ljudima, nosila se uz pomoć porodice.

Jasminka sada živi na režimu specijalne doživotne niskoproteinke dijete.

Kako biste opisali način na koji prihvatate svoju bolest, šta je najvažnije u toj borbi?

Najvažnije je da prihvatim da sam u nekim stvarima koje bolest nosi, a koje utiču na svakodnevni način života  drugačija u odnosu na ostale i bez obzira na prednosti i mane, mora se uvek ići uvek napred u životu. Pomoć porodice je užasno bitna i od nje zavisi način prihvatanja bolesti od strane obolelog.

SAMSUNG DIGITAL MOVIE

Šta podrazumeva Vaša terapija, odnosno – lečenje, šta je sve za nju potrebno?

Za lečenje u mom slučaju za ishranu su potrebni niskoproteisnki proizvodi koji se proizode posebno za obolele od pku (testenine, brašno, zamene za mleko, zamene za jaja i dr.), koji se proizvode i nabavljaju u inostranstvu i koji su jako skupi. Tu je i neophodan pku lek koji koristim više puta dnevno.

Jasminka kaže da je je njen najveći problem to što lekove, odnosno – hranu koja joj je potrebna ne može nabaviti u Srbiji, kao i to što nema mogućnost odlaska u inostranstvo, tačnije – Nemačku, radi kontrola i analiza koje se rade na klinici specijalizovanoj za njenu bolest, koja se kategoriše kao invaliditet prve kategorije.

retke bolesti jaca 1Moja  bolest je nažalost, nevidljiva od strane institucija, tako da ne mogu da ostvarim nikakva prava, njima nije vidljiva moja dijagnoza. Takođe, nemam pravo ni da se zaposlim.

Jasminka nije dozvolila da brojni problemi, koji su postali svakodnevica od rane mladosti, sputaju njen duh. Posebno je čini srećnom boravak u prirodi I muzika.

Kad nađem priliku volim da pevam, a pošto se moj suprug dugo bavio muzkom volim da  zapevam uz njegovu klavirsku pratnju, kaže ova mlada žena, koja je na pitanje šta joj je potrebno da bi lakše živela, odgovara kratko I konkretno – razumevanje i prihvatanje od strane institucija .

Projekat „Topao zagrljaj za sve“ realizuje se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavite odgovor