Pocetna Kultura Sa 23. Nišvila – Fanki slatkiš i džez delikatesi

Sa 23. Nišvila – Fanki slatkiš i džez delikatesi

82
0
Podelite

I ove godine najveći džez skeptici i čistunci moraju odati priznanje organizatorima „Nišvila“, jer program ove četvorodnevne festivalske smotre realizovan je ne samo na nivou visokog profesionalizma, već sa posvećenošću u kojoj se iskustvo i mladost izvanredno dopunjuju.

Činjenica da je na dvanaest scena u Niškoj tvrđavi i oko nje održano 130 koncerata i da je preko 170 hiljada posetilaca prisustvovalo brojnim festivalskim programima dovoljno govori o tome da nije nimalo slučajno što je prošle godine britanski „Gardijan“ uvrstio Nišvil u Top 10 najboljih evropskih džez festivala.

nisvil1

Raznolika lica džeza videli smo tokom dvadeset trećeg izdanja Nišvila od 10. do 13. avgusta. Na glavnoj sceni  Festival je otvorio Nišvil big bend sa argentinskim kvartetom koji predvodi saksofonista i kompozitor Gustavo Firmenich. NJihovi skladni džez aranžmani poznatih tango kompozicija predstavljali su lagan uvod u žestok fjužn „Vasila Hadžimanov benda“ koji je pratio i Biseru Veletanlić, ovogodišnju dobitnicu tradicionalne nagrade Nišvila za životno delo. Ona je izvela samo dve kompozicije, što bi se sa stanovišta publike moglo tretirati i kao ozbiljan propust organizatora da odmah potom nije nastupila poznata američka džez pevačica Patti Austin i maestralno podsetila na skat pevanje i druge božanske darove Ele Ficdžerald u čast jednog veka od njenog rođenja.  Svojevrsna pevačka replika usledila je od strane britanskog kantautora koji se proslavio još u vreme dok je  nastupao sa acid jazz sastavom Inkognito.  Tony Momrelle, mlada zvezda britanske soul scene podigao je publiku na noge izvrsno interpretirajući „Higher Ground“ Stivija Vondera u završnici svog nastupa.

nisvil2

Usledio je zanimljiv eksperiment (ali ne više od toga) sastava Balkan Union koji predvodi mađarsko-srpski gitarista Csaba Toth Bagi i gosta iz Amerike. Energični Mike Stern teško je suzdržavao svoj gitarski ego, ali je ipak  uspeo da u kratkim izletima pokaže zašto već više od trideset godina slovi za jednog od najcenjenih gitarista svoje generacije. Poslednji koncertni minuti prve festivalske večeri pripali su Kamernom orkestru Bitolja koji je svoju „Rok simfoniju“ izveo na radost onog dela publike koji bismo mogli nazvati strejt veteranima rokenrola.

Post-bap svirkom kvarteta ukrajinskog saksofoniste Maksa Kočetova (živi i radi u Beogradu)  u kojoj je, pored izvrsnog Kočetova, dominirala silovita i raskošna virtuoznost  bubnjara Predraga Milutinovića, otpočelo je drugo festivalsko veče. Kamelia Todorova, bugarska pevačica svetske reputacije (nastupala sa velikanima džeza – Miles Davis, Stan Getz, Don Cherry…), uz pratnju klavirskog trija Jivka Petrova, raznežila je publikom izvođenjem  rok standarda „Get Back” u diskretno baladičnoj džez varijaciji. A onda je džez karijatida, bubnjar Al Foster, sa svojim kvintetom otprašio program posvećen Čarliju Parkeru. Zadivljujuće sveže i poletno ovaj sedamdesetpetogodišnjak podsticao je svoje muzičare, među kojima se posebno isticao trubač Freddie Hendrix  koji svaku notu snažno i precizno oplemenjuje jasnoćom od koje publika zanemi. U drugu vrsta transa publiku je uvela Nik West, heroina nove fank scene. Ona je za tridesetak minuta u najboljoj fank tradiciji pokazala zašto su Princ i Markus Miler rekli da se na nju mora računati u budućnosti. A tek joj je 25 godina! Završnica je te večeri pripala regeu. Alpha Blondy  je razlog dolaska nemalog broja njegovih poštovalaca iz regiona u Niš. „Afrički Bob Marli“ bio je u odličnoj formi, uz razumljivu dozu političke samosvesti. Nagradu za životno delo uručio mu je frontmen Del Arno benda Jovan Mitić koji je zatvorio drugo festivalsko veče.

nisvil3

Treće veče je zbog olujnog nevremena spojeno sa četvrtim. Niko se nije osetio uskraćenim, pa ni slovenački Big Band Gverilazz pod dirigentskom palicom violiniste Petera Ugrina. NJihovo izvođenje muzike Frenka Zape početkom četvrte festivalske večeri bilo je začuđujuće zrelo s obzirom na mladost big-benda. Mladost je glavni adut  sastava Silent Blast iz Litvanije koji predvodi saksofonista Vytautas Labutis. On je okupio oko sebe najtalentovanije studente koji su briljirali na niškoj sceni i otvorili put nastupu još jedne zvezde ovogodišnjeg Nišvila. Američki trubač i kompozitor, samozatajni Tom Harrell svirao je, kako je u festivalskom programu i najavljeno,  u duhu najdelikatnijeg miksa snage i liričnosti koje u istoriji džeza oličavaju Cliford Brown i Chat Baker. Malo li je! Ipak, to veče bilo je u znaku novopečene počasne građanke Niša Candy Dulfer.  U furioznom tempu odsvirala je niz kompozicija sa novog albuma „Together” i neizbežnu „Lily was here”. „Fanki Slatkiš“ –  više nego lepo za kraj Festivala. A na kraju kraja bejaše Rambo Amadeus. NJegova ubojita satira bila je savršen domaći začin u đakonijama svetske džez kuhinje koju nam je priredio ovogodišnji Nišvil.

Da se Festival završio samo na pomenutim nastupima bilo bi to dovoljno za kafansku džezersku priču od godinu dana.  Međutim, pod firmom „Nišvil“ odvijala se svirka na još jedanaest mesta, radili su pozorišni i bioskopski festival, planetarijum, festivali stripa i oldtajmera, izložba karikatura, radionice i još mnogo toga vidljivog i nevidljivog.

A i ko će sve videti pored onako dobro rashlađenog zaječarskog piva!

Ostavite odgovor