Pocetna Kultura „Karu“ Stiva Tešića u izdanju užičke biblioteke  

„Karu“ Stiva Tešića u izdanju užičke biblioteke  

489
0
Podelite

U izdanju užičke Narodne biblioteke u septembru  će se pojaviti roman Stojana Stiva Tešića „Karu“ (Karoo) koji je objavljen posle smrti dramskog pisca, scenariste i romanopisca, dobitnika Oskara za originalan scenario za film Breaking Away (Četiri prijatelja)  1980. godine. Roman „Karoo“ objavljen je posthumno 1998. godine i do sada je imao 35 izdanja na šest svetskih jezika (španski, italijanski, nemački, francuski, holandski ), nailazeći na pozitivne reakcije čitalaca i književne kritike u svetu. Objavljivanje ovog romana na srpskom jeziku predstavlja vid odavanja počasti velikom umetniku poreklom iz Užica, a sa druge strane predstavlja mogućnost da se naši čitaoci upoznaju sa njegovim književnim delom kojim su oduševljeni čitaoci širom sveta, navodi se u obrazloženju užičke biblioteke povodom ideje o realizaciji projekta.   Recenzent dr Lena Petrović piše da je roman „Karu“ krajnji u nizu vrhunskih ostvarenja koja su obeležila pozni period autorovog života.

f1 stiv tesic

– Sol Karu, ekspert za `popravke` (`doktorisanje`) tuđih filmskih scenarija, i stoga poznatiji među svojim holivudskim klijentima i poslodavcima kao Dok Karu, na vrhuncu karijere počinje da naslućuje da se njegov neuspešni alkoholizam (on pije, ali ne može da se opije), i gubitak životnog osiguranja  (koje mu je potrebno zbog narušenog zdravlja, ali koje upravo iz tog razloga ne može da obnovi) samo vidljivi znaci dubljeg egzistencijalnog kraha.

f 4 iylozbaKada ovaj tragikomični manipulant i begunac od intimnosti – od žene za koju ga opet paradoksalno vezuje neuspešni beskrajno odlagan proces razvoda, od susreta sa usvojenim, a nikada prihvaćenim sinom – odluči da vrati smisao životima o koje se ogrešio, poslužiće se do sada najvećim moralnim kompromisom , koji će maskiran u melodramski scenario , čitav pokušaj iskupljenja osuditi na tragičan neuspeh. Naime, posle prvobitnog odbijanja  – ja jesam haker, ali ne i vandal` – a usklopu svog `spasilačkog nauma`. Karu prihvata ponudu moćnog holivudskog producenta Kromvela , mefistofelovske sile u romanu, da poslednje remek delo legendarnog filmskog stvaraoca Hausmana iskasapi, ne bi li autentičnu i gorku viziju istine preinačio u komercijalnu komediju u skladu sa zahtevima holivudske industrije jeftinih, lažnih snova, iako zna da su zbog takvih među producentima uobičajenih zločina protiv umetnosti, neki scenaristi već izvršili samoubistvo. Pogibija onih kojima je hteo da podari novi život ishod  je i ove njegove manipulacije. Najveća ironija sadrži se u obrtu kojim njegova laž, neizbežno sredstvo svih njegovih dotadašnjih, pa i dobronamernih ciljeva postaje konačna zamka u kojoj istina za koju se jedini put u životu ovaj Dok Faust pokazao sposobnim postaje beznadežno zarobljena: njegove objavljene meditacije o sopstvenom udelu u tragičnom gubitku koji je upravo pretrpeo postaće uz prigodne prepravke koje će pod neodoljivim demonskim pritiskom, sam pristati da unese, scenario za još jedan holivudski sentimentalni blokbaster. On čiji je posao nekada bio da prerađuje i doteruje jeftine filmske priče, da `tranžira` tuđe tekstove `odsecajući masne naslage od čiste krtine`, odjednom se budi kao protagonist u životu koji se sastoji isključivo od takvih `masnih naslaga` – deo je  recenzije romana „Karu“ dr Lene Petrović, profesora za anglo-američku književnost i kulturu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

f3 tesic (2)

Profesorka Petrović podseća da je roman „Karu“ do sada preveden na većinu evropskih jezika. Časopis The New York Times proglasio ga je najzapaženijom knjigom 1998. godine, a u Francuskoj nedeljnik Le Point svrstao u 25 najboljih knjiga za 2012. godinu. Do 1996. godine na srpski jezik  je bila prevedena samo jedna Tešićeva drama, a izvedene dve. „Na otvorenom drumu“ u prevodu Merime Isaković prvo je Tešićevo delo koje je objavljeno 1994. godine. Slede „Nahrani zver“ u prevodu Nede Radulović u časopisu „Međaj“ 2014.,Stojan Stiv Tešić – Život u tri drame (Brzina tame,Povratak za početak iUmetnost i dokolica), Zorana Jeremića u izdanju Akademike 2008. godine.  Prevodilac romana „Karu“ koji bi trebalo da se pojavi na predstojećem Sajmu knjiga je Tatjana Milosavljević.

Narodna biblioteka Užice obeležila je 2016. godine dvadesetogodišnjicu Tešićeve smrti zapaženom izložbom „Užičanin iz Amerike – Stojan Stiv Tešić“. Iste godine započet je i projekat objavljivanja romana „Karoo“ što je izazvalo interesovanje javnosti. Autori oba projekta su bibliotekari Narodne biblioteke Dušica Murić, Biljana Ristović i Gordana Bacotić. Na jednoj od fotografija je i mural sa likom poznatog Užičanina koji su svom gradu ostavili i mladi umetnici  Boban Lazić i Sanja Cvetić.

 

Ostavite odgovor