Pocetna Pozorište Mi ne zaslužujemo istinu

Mi ne zaslužujemo istinu

105
0
Podelite

Ovogodišnji Jugoslovenski pozorišni festival otvorilo je Jugoslovensko dramsko pozorište predstavom „Tako je (ako vam se tako čini).

-Što bi rekao Peca Ejdus u ovoj predstavi – meni se čini- da živimo u doba kada se svi strašno upinju da pronađu istinu u politici, društvenim, privatnim, bračnim odnosima. Ako pogledamo prve stranice novina, društvene mreže, SMS poruke i milijarde pitanja koje na svim tim stranicama vidimo da se radi o gotovo – histeiji traženja istine.Ko je koga napustio, ko je prvi započeo rat… Mislim da pisac ovog  komada ni u snu nije mogao slutiti da će 100 godina kasnije biti baš tako. Za mene je ovo predstava o toleranciji i razumevanju, o dubokom ljudskom milosrđu da prihvatimo drugoga, kakav god bio. Ona je na snažan estetski način, snađnom umetničkom transformacijom, pokazala baš to – savremeni pogled na stari problem. Nije  lako igrati Pirandela,posebno ne na ovako iskošen način, na koji su ga igrali ovi glumci, da bi  nam prikazali, ogoleli  problem, rekao je nakon predstave selektor Festivala, Bojan Munjin.

jpf tako je ako vam se tako cini 1 Predrag Ejdus, tumačio je lik Lamberta Laudizia, a nakon predstave je istakao da je „očigledno da živimo u ekspanziji post-istine“.

-To je do te mere rasprostranjeno  u celom svetu, preko medija, politike, društvenih mreža, interneta… To je Pirandelo fantastično predvideo, Mi živimo u takvom haosu da je u nejmu fantastična mogućnosta globalne ili individualne manipulacije. Ljudi više ne znaju šta je istina. Sa  druge strane, u toj manipulaciji je potpuno moguće da se vreme vraća. Tačno  je ono što je jednom neko rekao- što više gledam prošlost, to više vidim budućnost. Vreme se zaobljava i počinju da se javljaju najretrogradnije ideje-  društvene, ekonomske, političke. Budućnost je neizvesna i  opasna, a zahvaljujući ogromnom  broju dezinformacija, imamo porast najekstremnijih političkih ideja. Na taj način i fašizma i krajnje  ekstremnih desničarskih ideja, za koje smo mislili da su odavno prevaziđene. Naprotiv. To nas uznemirava.

Jelisaveta Sablić, u predstavi je tumačila lik Gospođ Frola, a uloga ju je podstakla da kaže da smo podeljeni smo  na žrtve i dželate.

-Istina koja zaista postoji je nesreća, žrtve, ratovi, lične i opšte nesreće, odsustvo empatije celog sveta. To je i uloga koju igram,volim i na svoj način razumem.

jpf tako je ako vam se tako cini

Irfan Mensur, koji je tumačio lik Gradonačelnika kaže da do sada nije radio sa rediteljem Jagošem Markovićem.

Poznavali smo se i pratio sam njegov rad, kao i on moj, ali se nikada nismo „sudarili“ na sceni. On mi je čak učinio ustupak i sačekao da završim veliki projekat, koji sam tada radio u drugom pozorištu. Kasnije sam se pridružio ekipi i prvo par dana gledao kako rade i kojim su putem krenuli. Dakle, ja sam propustio one najlepše probe, kada reditelj, na početku animira ansambl i stvara atmosferu eventualnog pozorišnog događaja. To sam propustio, ali mi se čini da sam na neki način ušao u milje  ppredstave, što mi  je sasvim dovoljno. Ako  nisam smetao – odlično, ako  sam napravio nešto više od toga, opet –odlično.

jpf tako je ako vam se tako cini 3

-Radi se o pozorištu koje ima razlog, na sceni je da komunicira upravo zbog ovog vremena. Mi na sceni uživamo, a pomeni smo uradili i dobar posao. Ovde je pomenuta priča o građanima i malograđanima, o građanskom i malograđanskom. Zato moram da zaključim jednu istinu koju ovaj komad nosi, bez obzira na to šta je Pirandelo hteo   pre 100 godina – građansko je danas apsolutno marginalizovano i ono više uopšte ne postoji. Ne postoji više nigde u svetu, jer građansko  podrazumeva integritet države, društva, grupe, kaste, porodice, pojedinca. To je ozbiljno politički i na sve  druge načine uništavano i sada svi zajedno smo u malograđanskom društvu. Nemoguće je da u jednom građanskom društvu postoje ljudi koji nemaju osećaj za nesreću, integritet porodice i lepih emocija. Danas smo svedoci  raspada svih građanskih vrednosti. Malograđanski način razmišljanja, malograđanska logika, senzacionalizam, vršnost, trivijalnost dominiraju u svim segmentima društva, od vrha  do dna, istakao je Branislav Lečić, u nakon predstave u kojoj tumači lik Savetnika Agacia.

Rada Đuričin, Gospođu Čini tumači kao „osobu koja nema sopstveni život i živi kroz tuđe živote, iz radoznalosti i površnosti“.

-Lično za mene je bilo bitno i interesantno to što sam, kao još neki glumci ovde, prvi put radila sa Jagošem. Bilo je zaista zanimljivo i zajedno smo disali kako bismo izgradili ovu predstavu.

jpf tako je ako vam se tako cini 4

-Sada imamo navalu nekih novih zanimanja – blogerki, life coach-eva, vođa raznih nevladinih organizacija, koji se u sve razumeju i petljaju u svačije živote. To je bila osnova za moju ulogu, koja je zapravo jedna dominantna, neiživljena žena, koja zlostavlja sve oko sebe, počev od muža.Najznačajnije je to da u ovoj predstavi glavnu ulogu igra ansambl, ne pojedinac. Kažu da je ova predstava na tragu velikih predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje su rađene upravo tako da je ansambl na prvom mestu, kaže Vesna Stanković, glumica u ulozi Gospođe Sireli.

jpf tako je ako vam se tako cini 5

Nevena Ristić, kao Gospođa Ponca, podelila je sa publikom detalje procesa rada na predstavi.

-Na generalnoj probi, Jagoš me je držao na sceni dobrih sat vremena, odlučujući da li da skinem veo ili ne.  Mučila ga je dilema jer sam kao mlada glumica prvi put na sceni JDP-a i mislio je da nije u redu da mi se ne vidi lice. U tome ga je podržao i ceo ansambl. Ipak, u jednom trenutku sam presekla to i rekla da oni ne zaslužuju da im ona otkrije istinu. Mislim da današnji čovek i ne zaslužuje istinu.

Ostavite odgovor