Pocetna Pozorište Crna akademija realnosti

Crna akademija realnosti

217
0
Podelite

Šeste večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu predstavilo se Bosansko narodno pozorište Zenica sa predstavom „Moja fabrika“, Selvedina Avdića, režija Selma Spahić.

Benjamin Bajramović, glumac: Predložak teksta je bila Selvedinova intimna biografija, jedan od prvih dokumenata, ako tako mogu reći, koji se eksplicitno bavi radnicima i radničkim sudbinama. Do tada su radnici bili bezimeni kolektiv bez ličnih podataka. Svi smo, osim Nusmira iz Zenice, svi smo nekada živeli u tom gradu i imamo naša sećanja i sećanja naših bližnjih, koji su radili u Železari. Ta saznanja su korišćena u predstavi.

Moja fabrika 6Hazim Begagić, direktor BNP Zenica: Mi smo u toj knjizi videli veliki i snažan potencijal i svako od nas je video neku vrstu umetničke inspiracije da počnemo da se tim bavimo. U to smo se upustili kada smo osetili da je sazrelo vreme za predstavu. Ona je priča o Zenici i fabrici, koja je Zenicu napravila gradom. Sigurno da danas grad ne bi bio takav kakav jeste, ni pozorište ne bi postojalo da nije bilo strateške odluke da se Železara razvija kao centar crne metalurgije u Jugoslaviji. To nas identitetski određuje i ticalo nas se, jer smo odrasli u tom okruženju. Videli smo osnov za ozbiljnu predstavu u ozbiljnom repertoaru, kakav se uvek trudimo da gradimo. Ovo nije predstava samo o Zenici, mi njom govorimo o fašističkoj i antifašističkoj istoriji tog grada, o zagađenju zbog koga se ne bunimo jer nas ta fabrika hrani, o problemima zapošjavanja nestručnosti, nesposobnosti… Ovo je predstava, ne samo o Zenici, već i o Užicu, Kragujevcu, Sisku, Mariboru, Cetinju i desetinama drugih gradova, koji su, iz raznih razloga ostali bez svojih hranitelja.

Moja fabrika 2Saša Handžić, glumac: Železara je privatizovana i nju je kupio jedan Indijac za jednu marku.  U delu koji je ostao u vlasništvu grada, ostalo je jako malo ljudi, koji se bave čišćenjem i proizvodnjom hrane, kao servis. Sada je i taj deo doveden u stečaj. Imamo Željezaru koja proivodi čelik koliko i prošla, ona zagađuje grad, a broj radnika je toliko smanjen, da grad više nije zavisan od fabrike.

Moja fabrika 5Sara Agić, student, publika: Ovo je i nama jako bliska tema, posebno ako dolazimo iz manjih mesta ili imamo ljude koji su to proživeli. Svi  lično možemo da se povežemo sa pričom predstave. Jako mi se dopala.

Stefan Savanović, student, publika: Ovo je za nas veoma bitno, kao odličan način da upoznamo svoj identitet. Mladim ljudima to pomaže da shvate da je naša istorija zapravo jako bliska nama. Često započinjemo i ne završimo stvari, baš kao što ste rekli na početku. Treba da pronađemo načine kako da  to prevaziđemo.

Moja fabrika 1Aleksandra Glovacki, pozorišni kritičar, dramaturg, voditelj razgovora: Mislim da pozorište sigurno neće biti ukinuto. Rečenica Pitera Bruka glasi: „Možete uzeti jedan prazan prostor, staviti jednog čoveka, koji priča drugom čoveku i to je pozorište“.

Moja fabrika 3Jelena janev, professor Scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka: Ne bih izjednačila pozorišno čistunstvo sa idejom da konzervativna shvatanja čine ideju pozorišta i da biti dinosaurus u konzervativnim shvatanjima čini ideju pozorišta. Predstava me veoma takla, iako nisam iz industrijskog grada. Ona je prenela atmosferu, nade, tragedije tog vremena.

Moja fabrika 7Na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu večeras je predstava „Svedobro“, Stevana Vraneša, režija Nemanja Ranković, u izvođenju užičkog Narodnog pozorišta. Predstava počinje u 19,30 časova.

Ostavite odgovor