Pocetna Pozorište Otići ili ostati?

Otići ili ostati?

265
0
Podelite

Sedme večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu predstavilo se užičko narodno pozorište, predstavom „Svedobro“, u režiji Nemanje Rankovića.

IMG_0910

Razgovoru za okruglim stolom, prisustvovao je i pisac teksta drame, Stevan Vraneš.

-Centralna tema komada je priča o samoći i dilemama koje svi imamo. Otići ili ostati je velika  tema za moju generaciju i mnoge generacije pre i posle. To ne mislim samo u geografskom smislu – da li otići iz Srbije, već i da li, pored svega što nas šiba u životu, ostati onde gde se tog trenutka nalazimo ili pobeći negde, osamiti se, biti nem ili biti u rialitiju. Oko toga se okupljaju svi likovi. Oni su  različiti, a ta ih različitost možda i spaja. Oni su tu da ubodu bolna mesta jedni drugima, ali na kraju i da pomognu.

IMG_0917

Nemanja Ranković, reditelj: Još uvek se ne mirim sa realističnom pričom da je život  takav, da su svi oko nas usamljeni, na ovaj ili onaj način. Bilo  mi je porebno da kroz poetiziranje stavim akcenat da ipak postoji mračnija priča. Na neki način, to jebio moj lični i sebični beg od čistog realizma.

IMG_0928

Tanja Jovanović, kao Marina: Pitanje je kako će to neko sam sa sobom da reši – da li će da prizna da ima Marinu u sebi ili ne. Ona spada u Marine koje su rešile da se izbore sa tim. Morala sam da nađem još dosta toga što bi me povuklo i uvelo u igru, a da  to ne bude samo nesrećna ljubav, izgubljeno dete…  Mislim da je ona došla do tačke u kojoj više nije znala kako dalje ili – šta je to dalje. Zbog toga se prepustila prirodi, promenila ishranu i čitav svet oko sebe. Ona se ušuškala, ali kroz predstavu vidimo da se otvaraju bolna mesta prošlosti i da to ipak nije ono što ona jeste.

IMG_0950

Igor Borojević, kao Rajko: Trudio sam se da Rajko bude siguran u sebe, prostodušan, dobronameran i da nema moralne probleme, on bi opet uradio isto. Svoj život vidi kao splet okolnosti u kojima se zadesio i kroz koje je išao siguran u sebe i opet bi to ponovio. Činjenica je da se na kraju kaže da on tu priču izmišlja, ali ja sam tu činjenicu potisnuo, nisam hteo da razmišljam o njoj. Čak iako je tako, nakon što je toliko puta izgovorio laž, možda počinje i da veruje u nju. Bilo mi je teško razumljivo da neko ko je otišao u šumu i sam živi ima neku potrebu da laže nekoga. Zato sam to svesno odbacio kao činjenicu.

IMG_0938

Branislav Ljubičić, kao Žarko: Žarko u njima vidi jedinu porodicu koju ima. Voleo bi da su svi na okupu i da je svima dobro. Njemu je dobro tu gde jeste.

Nemanja Ranković, reditelj: Žarko je simbol ljudi koji su jednostavno – zaćutali. On može i želi da govori, ali shvata da šta god da kaže, nema svrhe. Ubeđen sam da je sasvim normalno progovorio onog trenutka kad je napustio ovu zemlju. Taj odlazak i uspostavljanje nekih novih životnih standarda i mogućnosti je svetlo na kraju tunela.

IMG_1005

Spasoje Ž. Milovanović, kritičar: Ovo je jedan užasno težak tekst za režiranje i glumu. Sav  je u emocijama i ne znam oko čega je drama, osim oko sećanja i oko života. Nemanja je izabrao poetski realizam kao rediteljski postupak i ponekad mi se čini da taj poetski dijalog i poetski monolozi najbolje funkcionišu kada se glumci obraćaju sami sebi. Ponekad, u tom prepoetisanju, uđemo u jedan isti ritam koji prati celu predstavu i zapravo donosi emociju i atmosferu sete.

Bojan Munjin, selektor Festivala:  Kada smo ove godine rekli da ćemo krenuti u potragu za ljudskom dušom, mislili smo sasvim ozbiljno. Taj niz smo želeli da zadržimo od početka do kraja i kod pozorišnih predstava se taj niz vidi. U toj potrazi za ljudskom dušom, suprotstavljamo velike, dramatične, tragične teme i predstave sa  nečim što nije tako dramatično i revolucionarno. Velike potrage, dramatične, sa političkim porukama i rečima o revoluciji, suprotstavili smo maloj, ljudskoj priči o ljudima kakvi smo svi mi. Mi smo malo nesrećni, malo preplašeni, malo lažemo  i sebe i druge, imamo pogrešne odluke… ali smo – na putu. Ovo je predstava o ljudima koji su na  putu.

IMG_1016

Biljana Zdravković, kao Jovana:  Jovana mi nije bliska i sreća je što je pisac bio često sa nama. Moje prvo viđenje je bilo da je Jovana razmažena i da nema realan problem, a nije mi bilo jasno ni zašto završi na jedno veče sa Rajkom, kada je on sve što je kontra od onoga čemu ona teži. Zapravo, to je jedna veoma nesrećna žena, koja živi u braku bez ljubavi i vrlo je svesna toga. Nije mi bilo jasno zašto ostaje u braku, ali je Nemanja insistirao da se promene ne dešavaju na sceni, već da će se u njoj nešto kasnije pokrenuti. Pitala sam se kako neko može da živi bez ljubavi. Da zaista može, ona ne bi toliko patila.

Tijana Karaičić, kao Nika: Nika ima sve uslove u životu da ne uspe. Od porodice iz koje potiče, preko okoline u kojoj živi, sve je tako usmerava. Verovatno u nedostatku drugih izbora, ona bira rialiti. Nika je, ipak, vrlo hrabra osoba, koja zna da donosi velike odluke sa lakoćom. Verovatno će da propadne i tamo gde je otišla, ali ima šansu da uspe, jer se za svaku šansu drži grčevito do kraja. Svaka njena odluka je ogromna i svodi se na – ili padam ili idem u zvezde.

IMG_0949

Marijana Zorzić Petrović, scenograf: U dogovoru sa svima, scenografija uvek ima za cilj da napravi jedinstvo rediteljskog postupka i glumačke igre i teksta. Nadam se da smo uspeli. Ima realne  i nadrealne prostore, ali čak su i nadrealni prostori materijalizovani. Ništa nije bilo u svrhu banalne dekoracije, već je imalo za cilj da pomogne liku i nađe uporište u svemu što su glumci radili na sceni.

Snežana Damjanović, psihijatar (publika): Na početku predstave, Tanja govori o tome kako je bežala celog života. Ali, to je ono – koliko god bežiš, od sebe ne možeš da pobegneš. To se svima njima događa. Mislim da je psihološki mnogo lepo odrađeno i da se svi negde prepoznajemo.

Predstavi užičkog pozorišta, publika je dala ocenu 4, 66.

Poslednje večeri ovogodišnjeg Festivala, nastupiće glumci Ateljea 212, sa predstavom „Moja ti“, po tekstu Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis. Predstava, kao i ostale, počinje u 19 časova i 30 minuta.

Nakon razgovora o poslednjoj predstavi žiri će usmeno obrazložiti odluke. Kako je ranije najavljeno, Ardalioni će biti uručeni dobitnicima na matičnim scenama.

Ostavite odgovor