Pocetna Pozorište Pravedniji svet, bar na jedno veče

Pravedniji svet, bar na jedno veče

302
0
Podelite

Poslednje takmičarske večeri na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, predstavom „Moja ti“, po tekstu Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis, predstavio se „Atelje 212″ iz Beograda.

moja ti 8

Olga Dimitrijević, pisac: Kada sam počela da pišem komad, najbolnija tema mi je bila položaj starih ljudi i zvanični državni stav, koji se proširio svuda okolo, po kome su oni paraziti i uvek smetaju, od penzija do  javnog prevoza. To je užasno sužavanje prostora za ljudsko dostojanstvo. Takođe mi je bilo važno i da ti likovi imaju različite svoje pozicije, utemeljenje, ali i da onda kada im je najteže su tu solidarnost, prijateljstvo, ujedinjenje. Bilo mi  je važno da je moguće zamisliti da je pravedniji svet moguć.

moja ti 3

Svetlana Bojković, glumica: Imali smo jako lepu saradnju sa rediteljkom i to je bio proces koji je svima nama bio neobično ugodan, prijatan. Mi  smo zajedno sa njom ulazili u slojeve, koje čovek u prvom čitanju ne može da shvati i prihvati. Tek kroz timsku igru, otkrivamo sve probleme i vidimo koliko je taj tekst simboličan, ironičan… Mi smo uživale radeći.To što sam tumačila lik gej osobe mi je drago, jer sam radoznala osoba i volim različite uloge. To me je zaintrigiralo.

moja ti 9

Gorica Popović, glumica: Naš zajednički rad i upoznavanje sa rediteljkom su bili zaista lepi. Nismo imali slično iskustvo. Tek kada je publika ušla prvi put, na generalnoj probi, videli smo koliko predstava deluje. Ljudi su je veoma emotivno primili, svakog ponešto dirne. Karata uopšte nema, a nama je jako prijatno da ovo radimo.

moja ti 7

Tatjana Bošković glumica: Apsolutno se nisam snašla u tekstu u početku. Kada sam ga prvi put pročitala, došla sam da ga vratim, jer ništa nisam razumela. Čak nisam pomislila da to što sam čitala može da se pretvori u predstavu. I da znate,to uopšte nije prvi put – toliko sam komada pročitala i pomislila „sačuvaj Bože, ovo uopšte nije za mene“, a onda, kao što se desilo u „Ljubavnom pismu“, već 23 godine igram u tom komadu. Prosto – ili ne umem da čitam, što je takođe dozvoljeno ili sumnjam od početka. Tu uvek  postoji lični razlog. Ja znam zašto igram u ovoj predstavi – svaki put sam ushićena uznemirena, kada treba da kažem rečenicu: „Vi mladi,koji ste završili fakultete sa najvišim ocenama, niti  znate gde niti  znate šta da radite“. To je moj krik onima koji u pozorište ne dolaze, ali ja to tako, sve misleći – možda će neko da čuje. Pozorište mora da bude subverzivno u odnosu na vlast. Mi sa ove strane kričimo neke svoje istine. Oni su verovatno  pomislili da ćemo se mi baviti samo jednopolnim vezama. Grdno su pogrešili. Ima tu još mnogo važnih, čak – važnijih tema, koje se tiču ovog trenutka. Zato sam zahvalna rediteljki koja nam je dopustila da pročitamo ono što žrlimo da kažemo. To je strašno važna stvar u teatru.

moja ti 5

Ivan Mihailović, glumac: Rođen sam 1989. godine, kada se zemlja odakle su ove divne mlade babe, raspala. Pesme iz predstave sam slušao u raznim filmovima, na kojima sam odrastao, poput „Orlovi rano lete“. Kad čujem „Po šumama i gorama“, to je pesma koju sam prvu naučio da sviram na klaviru i „probio mozak“ dedi, tati, mami… Tako da imam taj neki gen, crv i nešto stvarno osećam, iako nisam Jugosloven. Mipričamo o ženama koje su živele u tom svetlom vremenu, kojima je sada teško. Šta će tek biti sa nama koji živimo u ovakvom vremenu, da li ćemo da doživimo uopšte da se borimo?

moja ti 4

Sofija Juričan, glumica: Lični razlozi su me jako privukli ulozi. Meni je to podizanje iz mrtvih u predstavi – veličanstveno. To magijsko, ta vera da nam sa onog sveta može doći pomoć, to je predivno. Ta vrsta ljubavi nam je neophodna, kao i prisustvo tih ljudi, koji više nisu sa nama. Bez ljudi koji su u grobovima, danas ne bismo bili to što jesmo. Ja se stim svoje bake i verovatno svako nekog svog. To su te osobe koje su deo nas. Dodatno mi je bilo interesantno da se bavim ženama koje imaju takvu vrstu hrabrosti, kakvu danas ne poznajemo.

moja ti 2

Dimitrije Kokanov, dramaturg: Veoma je važno to što se Olga u svom pismu bavi konstrukcijama. Ona konstruiše  niz narativa, a zatim preklapa, da su te konstrukcije toliko čvrste, kao obruč. U njima su poetske slike, poetski elementi… Ona ima i citate na popularnu muziku. Mi ih nismo tretirali kao prostor za pevanje. To je citat stiha, a ne pesme.

moja ti 6

Spasoje Ž. Milovanović, kritičar: ja sam veliki fan rukopisa Olge Dimitrijević. Zavodljivost Olginog teksta jeste i u didaskalijama. Ona je ozbiljan dramski pisac,koji pravi jake konstrukcije priče i vanredno moderan pisac. Nijedan reditelj nije prenebegao njene didaskalije. Svi su ih koristili kao sastavni deo teksta predstave. „Nisu nama krivi pederi, kriv nam je kapitalizam“ je grafit u Nišu, koji mi ide uz ovaj tekst, jer nama zaista nije kriv nego kapitalizam ovakav kakav se u državi sprovodi.moja ti 10

Snežana Damjanović, psihijatar (publika):  Sedam dana u nedelji bi valjalo ovu predstavu gledati, neprestano. Nešto u pozorištu, nešto u kući, nešto kad se kuva ručak ili spava… Potrebno je obnavljati moždane vijuge, a to ova predstava donosi.

Publika je predstavu ocenila visokom ocenom – 4, 71.

Ostavite odgovor