Pocetna Društvo Reagujemo na svaku prijavu

Reagujemo na svaku prijavu

394
0
Podelite

Stanje u oblasti socijalne zaštite u Kosjeriću je verovatno slično kao i u celoj Srbiji, kaže Mirjana Kostić, direktorka Centra za socijalni rad u ovoj opštini. Prema poslednjim izveštajima, Centar ima preko 600 korisnika, po raznim osnovama.

U poslednjem periodu, Centri za socijalni rad posebno stavljaju akcenat na aktivnosti koje se odnose na nasilje u porodici. Šta pokazuju podaci na području Kosjerića u toj oblasti?

Mirjana Kostic direktorka Centra za socijalni rad u KosjericuOd 2015. Centri za socijalni rad učestvuju u zbrinjavanju žrtava i davanju podataka za procesuiranje nasilnika. Ove godine smo imali preko 50 prijava, što ne znači da su sve procesuirane. Jedan deo je odbačen, ali je jako teško raditi u uslovima gde imate hitna postupanja. Od juna 2017. nasilnik se udaljava iz porodice i mi smo u određenoj meri mirniji po pitanju bezbednosti žrtve, ali ako se posle nekog vremena on vraća – nema se gde zbrinuti, osim u sopstvenoj kući. To je deo problema koji moramo da rešavamo i za to imamo procedure. Želim da napomenem da lokalne ustanove i institucije dobro sarađuju u ovim slučajevima. Idemo na obuke, seminare i dosta dobro se nosimo sa jako teškim problemom.

Kakav zaključak možete izvesti, šta su najčešći razlozi za nasilje u porodici?

Do poremećenih porodičnih odnosa dovode psihički i psihijatrijski poremećaji nasilnika i alkoholizam, koji zatim kulminiraju u obliku nasilja. Ostali problemi uglavnom su materijalne prirode.

Osim nasilja, zbog kojih problema se korisnici najčešće obraćaju Centru?

To su problemi ljudi koji žive usamljeni, nisu ostvarili pravo na penziju, imaju zdravstvene probleme, nedostupne su im institucije, ako su iz udaljenih seoskih područja, onda ne samo Dom zdravlja, apoteka, već i prodavnice i slično. Zato smo mi tu. Reagujemo na svaku anonimnu prijavu, odlazimo na teren, procenjujemo vrstu problema, pronalazimo rešenje. Pomoć u kući, kao uslugu smo imali do kraja 2013. kada je na snagu stupila zabrana zapošljavanja. Od 2014. smo morali da otpustimo gerontodomaćice, a sada tu uslugu za osam domaćinstava pruža jedno udruženje. Osim toga, od 2011. do 2013. Centar je imao projekat za decu ometenu u razvoju, gde su deca prepodne povodila u prostoriji uz kreativan sadržaj, u kome učestvuju stručna lica. Postojao je i Dnevni boravak za starije osobe sa smetnjama u razvoju. To su sve bile projektne aktivnosti, a to znači da dok traje projekat ima i njih. Nakon toga, lokalna uprava često nema sredstava za nastavak. Trenutno nema dnevnih boravaka, što je jako loše za naše korisnike. Međutim, ove godine je lokalna samouprava prepoznala problematiku i zajedno smo došli do rešenja kako pokrenuti neke usluge. Treću godinu zaredom Ministarstvo dodeljuje transfere za socijalnu zaštitu, a Kosjerić to do sada nije koristio, jer nema pružaoca usluga. Centar ima zakonsku prepreku, jer nema organizacionu jedinicu. Ipak, za lokalnu samoupravu postoje modeli koje može koristiti za organizovanje tih usluga. Radi se na tome da od iduće godine imamo Dnevni boravak za decu, mlade, odrasla lica i lica sa smetnjama u razvoju, uslugu Pomoć u kući i uslugu Lični pratilac. Nadamo se da će se sa ovim uslugama povećavati i iznos transfera, a da ćemo mi uvoditi jednu po jednu uslugu.

Dušica Nikolić, član Opštinskog veća za socijalnu politiku u Kosjeriću, na toj funkciji je od juna ove godine, pa smatra da to nije dovoljno vremena da se sagleda cela situacija.

Osim trenutne funkcije, imate i iskustvo rada u Udruženju volontera. Šta Vam je ono pokazalo?

U početku, radili smo najviše sa ljudima u stanju socijalne potrebe, jer se ispostavilo da je to prioritet u ovom trenutku. Opština Kosjerić ima jako mali transfer iz Republike, što donekle sputava dobru volju i elan da se neke stvari realizuju. Imamo tri udruženja koja okupljaju ljude sa posebnim potrebama – Udruženje osoba sa dečijom i cerebralnom paralizom, Udruženje slepih i slabovidih i Udruženje „Korak napred“. Moje zapažanje je da ljudi iz udruženja nisu u stanju da se organizuju. Jako mali broj njih se bavi izradom projekata, a teško ostvaruju i kontakte koji bi im u tome pomogli. U budžetu za narednu godinu, u Kosjeriću je planirano izdvajanje milion dinara za osobe sa posebnim potrebama, što se prvenstveno odnosi na decu. Dvoje dece je smešteno u Specijalnoj školi u Užicu, gde im se plaćaju troškovi školovanja. Obezbeđeni su i troškovi prevoza za tri učenika do škole. U planu je uvođenje usluge Lični pratilac za devetoro dece sa posebnim potrebama, sa područja Kosjerića. Mislim da Opština ima sluha za potrebe tih ljudi. Primera radi, ove godine smo rešili problem Udruženja slepih i slabovidih i obolelih od cerebralne paralize, koji dele prostor, anisu imali obezbeđen ogrev.

Ima li Opština mogućnost da podstakne udruženja da budu aktivnija?

Pokušavamo da ih podstaknemo da budu aktivniji. U stalnom smo kontaktu sa njima i trudimo se da utvrdimo realno stanje i njihove potrebe. Sa druge strane, moramo imati u vidu i naše mogućnosti. Sigurno je da smo uvek raspoloženi da ljude iz udruženja uputimo na prave adrese, kada mi nemamo rešenje.

*Projekat Informativno-afirmativna mreža Zlatiborskog okruga 2, realizuje se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja

Ostavite odgovor