Pocetna Magazin Korak nam mora ostati dostojanstven

Korak nam mora ostati dostojanstven

1710
0
Podelite

Bez prepuštanja publici otvorenog srca, plovidba mirnim, ali i nemirnim morem već 31 godinu za Van Gogh ne bi bila moguća, rekao je za Radio Užice Zvonimir Đukić- Đule.

Rekli ste da je ovo za Vas bio jedan od lepših koncerata. Šta Vas je dotaklo?

Ovo jeste bio jedan od lepših koncerta na turneji. Jako me raduju nasmejana deca i ogroman broj ljudi –  toliko sam viđao samo ako sviraju one neke… znate već. Publika i mi smo dodirnuli jedni drugima bioritam, novogodišnja euforija je bila odmrerena i sve se poklopilo u noći punog meseca. U publici su bili mladi ljudi, njihovi roditelji i najmlađi klinci, koje smo doveli ispred bine, da ih sačuvamo od mogućih povreda. Ipak je to njihov prvi r’n’r koncert. Drago mi je da su bili tu do kraja, a ponašali su se baš onako kako se ponaša uz ovakve note.

van gogh trg 2

Čini se da takvim pristupom, utičete da stasava nova garda mladih rokera?

Za ovu 31 godinu, najdraže mi je što su mnoge generacije stasale uz našu muziku i krenule dalje. Njih su opet zamenile nove generacije i ta šarenolikost u generacijskom pogledu u publici je ono što nas posebno raduje. Stariji nisu odustali, a mladi su to dobili kroz vaspitanje u amanet. Ta različitost u godinama je naše bogatstvo, koje prepoznaje naše pismo, simboliku i ispravno reaguje na poruke koje šaljemo.

van gogh trg 5

Kroz koncert ste poslali i jasnu poruku da je dosta reality programa?

To je moj čvrst i odlučan stav. Naša dužnost je da usmerimo decu – našu i decu do nas. Problematika u medijima, na ulici, bezumlje i razuzdani momenat bez ukusa i smisla je nešto što može na vreme da se spreči kućnim vaspitanjem. Divna su deca, koja još uvek možda ne znaju šta hoće, ali jako dobro znaju šta ne žele. To je možda i veća prednost, nego da znaju šta hoće. Iskreno, dosta je rialitija, vređanja inteligencije publike, ponižavanja ljudi… Svako ima pravo na svoju uređivačku politiku, ali – pod šifrom, kodom, kao plaćeni kanal, pa ko se pronalazi u tome, neka plati i gleda. Tako to ne bi bila tortura za sve i ne bismo bili taoci besmislenog nevaspitanja, koje je dominantno u medijima.

van gogh trg 1

Iza Vas je duga muzička karijera, da li osećate da ste uspeli u onome što ste želeli?

Uspeli ste onda kada ste srećni i ispunjeni. Nekada i ta para puna vreća zna da bude manje vredna od kese pune smeća i da pokvari čoveka. Mi smo ovo počeli da radimo osamdesetih i to je bila inicijacija kroz dečački san. Ostvarili smo ga i on je prohodao i na javi. Nikada se nismo trudili da to bude put slave. Možda je svako od nas u nekom momentu dobio po zrno te prašine po glavi, koja nas i danas, posle toliko godina gura da se prepoznajemo sa publikom. Nikada niste mogli da čujete bilo šta u žutom ili ideološko – političkom kontekstu o članovima grupe Van Gogh. Bili smo i ostali svoji i muzikom se bavimo zato što je ona naš način komunikacije sa istomišljenicima. Van Gogh polarizuje publiku i to me posebno raduje. Postoje oni koji nas vole i oni koji nas ne razumeju. Oba pristupa su potpuno legitimna i da nije tako, da nije intriga u trenju, igri nota i stihova, ne bi bilo tako zanimljivo za nas i možda bismo i ranije odustali. I dalje smo puni entuzijazma i adrenalina, možda čak i više nego neki mladi ljudi na svom početku. Kada smo počinjali, ni nama nije bilo lako. To je bilo vreme stare Jugoslavije i važilo je pravilo – ko se nije pojavio u „Hitu meseca“ kod Duce Marković, on kao da nije postojao. Imali smo sreću da uletimo u poslednji vagon i da se pojavimo u Ducinoj emisiji, ali je posle toga počelo bezumlje devedesetih. Počeli su da zveckaju tenkovi i oružje i sve se pretumbalo. Ostali smo svojih i posle toliko godina izlazak na binu nas raduje isto kao tada.

van gogh trg 4

Radite li trenutno na novim pesmama, spotovima…?

Spotove ne radimo, to je besmislena kategorija, jer medije više ne zanima. Na svu sreću, televizija je izgubila utrku sa nečim što se zove „smisao“. Bogu hvala pa je tako. Ne zavisite od ukusa frustriranih muzičkih urednika niti frustriranih vlasnika televizija, koji možda nisu uspeli u muzici, pa taj svoj nedostatak kompenzuju favorizujući neku drugu vrstu muzike, a ne onu koja je njih odgajala. To je neki inat, ali – OK, svako ima pravo na svoj izbor. Mi radimo stalno. Možda delujemo kao kampanjci, ali smo prepušteni stvaralačkom zanosu istim intenzitetom kao kada smo bili klinci, sa osamnaest ili devetnaest godina. Pišemo tekstove, stvaramo note, dajući im stalno neku novu poruku, novu potku, snagu i motiv. Ne volimo da budemo isti kao prethodni put, a i iskreno da vam kažem – nemamo taj luksuz da se ponavljamo. Možda bismo bolje prošli, u smislu popularnosti, ali ubeđen sam da ne bismo bili srećni. Kao pojedinci smo svi različiti, a upravo to pravi dobru simbiozu i sinergiju grupe Van Gogh. Od nas četvorice, trojica su Rakovi, a jedan je Strelac. Onda Vam je sve jasno…

van gogh trg

Slušaocima Radio Užica, Đule je uputio i poruku za početak nove godine…

Dragi moji, budite zdravi i blagosloveni. Sve ostalo dolazi vremenom, trudom, ali bez zdravlja nema smisla. Ne delim savete, niti se bavim prepisivanjem recepta, ali želim da vam prenesem svoju mantru koja glasi  „izgubljeno je samo ono čega se odreknemo“. Nemojte da se odreknete svojih ubeđenja, budite svoji. Danas je ovako, sutra onako, nekad je vazduha u plućima više, nekada manje, ali korak nam mora ostati dostojanstven. Život mora biti u skladu, komunikacija u harmoniji – ako ste se ogrešili o nekoga, izvinite se. Ako mislite da ne treba da se izvinite, onda taj krst nosite sa sobom do sledećeg ćoška.

Ostavite odgovor