Pocetna Društvo Naši prodavci znanja

Naši prodavci znanja

154
0
Podelite

Užičanin dr Srećko Stopić od 2001.godine živi u nemačkom gradu Ahenu gde je profesor metalurgije na Fakultetu za georesurse i inženjerstvo materijala na Tehničkom univerzitetu. Odlazak iz Srbije i nove životne okolnosti u inostranstvu inspirisale su ga da napiše knjige sa neobičnim pričama o uspešnim ljudima iz dijaspore o kojima se malo zna i retko piše. Prvu knjigu “Ugledajte se na njih” objavio je 2008.godine a godinu dana kasnije drugu “Prodavci znanja”. Povod za susret i razgovor sa Stopićem tokom njegovog nedavnog boravka u Užicu je treća knjiga “Prodavci znanja 2” koja je objavljena 2017.godine.Junaci njegove nove knjige rasuti su po svetu od Ahena, Dubaia, Bona, San Dijega ….Recenzent knjige je Mirjana Stakić, a izdavač Prizma iz Kragujevca. Za “Vesti” govorio je o svom radu, životu u Nemačkoj, Užicu, prijateljima…

Da li su i knjige koje ste napisali neka vrsta “povratka”?

Da. Želeo sam da kroz njihove priče upoznam i druge kao što je i u recenziji zapisala Mirjana Stakić da oni – uspesima u profesiji jure napred da bi stvorili novu budućnost sebi i drugima i tako postaju “svoji na tuđem”-U mojim knjigama su ljudi koje poznajem a sigurno da postoje još stotine njih sa interesantnim pričama. Ljudi treba da uče na pozitivnim primerima i da tome teže.

Srecko 2A šta kažu oni o kojima ste pisali ?

Neki to rado prihvataju, drugi su skromni i misle da nisu toliko uspešni. U knjizi su i ljudi koji su spremni da pokažu šta su sve uradili ne zbog sebe nego  i zbog roditelja i prijatelja. Nama ne treba promocija jer smo svi afirmisani u svojim strukama. Ja dobijam novac za svoj rad i uvažile su me vodeće svetske i nemačke institucije. To je moja promocija. Ovo što sam napisao je mnogo značajnije za mlade ljude koji dolaze da vide da postoji put i da  svoje znanje naplate. Mi smo prodavci znanja, ali ne u Srbiji gde bi bili sa svojim roditeljima i prijateljima, već ga prodajemo u tuđini gde se svi vrlo brzo prilagođavaju i pokazuju svoje vrednosti. Onda dolaze naša deca koja su još bolja od nas.Ovo je važno i za studente koji dolaze preko različitih programa i razmena.

Na početku naučne karijere šta je sve trebalo da uradite kako biste ostali u Nemačkoj ?

U Nemačkoj je potrebno da imate svoje projekte, da obezbedite novac i saradnju sa privredom. Tek onda možete da ostanete. Tu nema ljubavi i uglavnom su to poslovni interesi. Od osam radnih časova  nedeljno koje sam prvo zaradio na osnovu projekta sa industrijom u Frankfurtu nastavio sam da pišem projekte, da ih realizujem, popravio sam uspešnost na 40 maksimalnih časova i tako produžavao ugovor. Radim na Fakultetu za georesurse i inženjerstvo materijala Tehničkog univerziteta u Ahenu na katedri Instituta za procesnu metalurgiju i recikliranje metala. Tehnički univerzitet je jedan od pet elitnih u Nemačkoj, a kada to Nemci ističu, onda mogu i ja kao Srbin da se pohvalim na taj način.

Srecko 1Kada govorite o projektima važno je i da ovde ljudi znaju kako to funkcioniše u uređenim zemljama?

Što se tiče moje karijere nastavio sam dalje sa projektima za nanotehnologiju. Doktorirao sam u Srbiji u vezi nanotehnologija, a posle toga sam razvio jedno postrojenje u Nemačkoj kao nastavak tog rada. Ta ideja o sintezi nano prahova zlata, srebra, bakra, pa onda katalizatora na bazi titan oksida je donela četiri nova projekta kolegama u Nemačkoj u vrednosti preko milion evra. Sa mojim timom 2012. godine dobio sam nagradu od 50.000 evra za nanotehnologiju.

Ima li u projektima i naših stručnjaka?

Da, počeo sam da uključujem i naše Užičane odnosno Visoko poslovnu tehničku školu, sarađujem sa profesorom Milivojevićem, zatim sam uspostavio saradnju i sa Prizmom iz Kragujevca, sa kolegama iz Beograda…

S obzirom da radite i na projektima zaštite životne sredine, da li postoje rešenja za aerozagađenje Užica?

Što se tiče konkretno aerozagađenja ima šansi, postoje otvoreni konkursi kao što sam u projektu sa Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, sa RTB Borom, Univerzitetom u Kragujevcu…Primera radi mi možemo da predložimo konkretan problem da okupimo konzorcijum najboljih stručnjaka i da ukolko to dobro predložimo i dobijemo novac od Evrope, tačno tako i odradimo. Mi moramo biti bolji od drugih i raditi na tome.

Da li ste imali nekada zvaničan poziv od predstavnika grada?

Nikada nisam imao zvanične pozive u Užicu i nije mi teško zbog toga. U šali kažem možda nisu mogli da me nađu jer sam u Velikom parku igrao fudbal. Ali  znam ljude koji se bave metalurgijom, uvek sam taj koji dolazi, zove i ima inicijativu. To je jedna od navika uspešnih ljudi. A zašto me ne zovu, ja u to uopšte ne ulazim. Kada dođem u Užice razgovaram sa profesorima sa kojima sarađujem i uvek imam pojedinačne kontakte. Na svakom fakultetu i institutu imam po nekog ko vredno radi i sa kojim mogu da imam saradnju.Ne možemo sve generalno da gledamo da je pozitivno ili negativno jer u svakom sistemu postoje neki ljudi koji zbog svojih sitnih interesa neće biti u stanju da sarađuju, uče, da priznaju da su se neki drugi nešto više uradili. Ja sam deo sistema u Nemačkoj gde pripadam Institutu koji je elitna institucija. Ako to ne uvažavaju, šta onda reći.

Opširniji intervju objavljen je u “Vestima” 26.januara 2018.godine

Ostavite odgovor