Pocetna Ekonomija U prošlogodišnjim okvirima

U prošlogodišnjim okvirima

1850
0
Podelite

Do kraja prošle godine na ime poreza na imovinu, ukupno je uplaćeno  oko 220 miliona dinara, dok je ukupno zaduženje bilo oko 255 miliona što je dobar pokazatelj o odgovornosti građana, međutim, ukupna potraživanja na ime poreza na imovinu su oko 390 miliona – 230 miliona glavnice i 160 miliona dinara kamate. Za ovu godinu iznosi za porez na imovinu kretaće se u prošlogodišnjim okvirima, kaže Zorica Ćosić.

Naredne sedmice, do 14. februara, građani su u obavezi da uplate prvu, od četiri rate, poreza na imovinu za tekuću godinu. U Odeljenju za lokalnu poresku administraciju grada Užica podsećaju, da je visina ove rate jednaka iznosu onoj iz zadnjeg kvartala prošlogodišnjeg rešenja poreza na imovinu. Isti iznos će biti i za drugu ratu za koju je krajnji rok za uplatu 15. maj ukoliko rešenja za ovu godinu do tada ne budu gotova . Kada rešenja budu urađena, znaće se i pravi iznos rata koji je potrebno uplatiti do kraja godine.

Tabele-600x192Ukupno zaduženje za porez na imovinu i fizičkih i pravnih lica za prošlu godinu na području grada Užica iznosilo je oko 255.300.000 dinara, od čega je zaduženje za fizička lica oko 135,5 miliona, a ostalo se odnosi na zaduženje za pravna lica. Po rečima Zorice Ćosić, rukovodioca Odeljenja, do kraja prošle godine na ime poreza na imovinu, ukupno je uplaćeno  oko 220.000.000 dinara, od čega od strane fizičkih lica oko 122 miliona.

-Na bazi utvrđenih zaduženja i izvršenih uplata moglo bi se reći da je dobar odnos. Da građani nastavljaju da budu odgovorni prema ovoj obavezi govori i podatak da je od 1. janura do 5. februara ove godine uplaćeno na ime poreza na imovinu oko 7,7 miliona, a u istom periodu prošle godine to je bilo 7,5 miliona dinara,- kaže Zorica Ćosić i napominje da su uplate u odnosu na  zaduženje vrlo solidne, ali u odnosu na ukupna dugovanja na ime poreza na imovinu i fizičkih i pravnih lica, procenat uplate je mali. Zapravo, ukupno potraživanje sa kamatom je oko 390 miliona dinara što je skoro duplo više od ukupnog godišnjeg zaduženja.

Porez-640x400-Postojeća ukupna potraživanja na ime poreza na imovinu  su oko 390 miliona dinara, od čega je glavnica ukupnih dugovanja oko 230 miliona dinara dok je kamata oko 160 miliona. Iznos ukupnog dugovanja obuhvata i potraživanja koja mogu biti po osnovu zastarelosti otpisana, ali i potraživanja za pravna lica koja su prijavljena u stečaju, tako da značajan deo ukupnih potraživanja nije realan, ali za nas je to sve postojeći dug koji je potrebno naplatiti,- objašnjava Zorica Ćosić.

Neznatne promene visine poreza na imovinu u ovoj godini

U obračunu poreza na imovinu za ovu godinu, po rečima Zorice Ćosić, neće biti velikih promena, a  iznosi koje će plaćati fizička i pravna lica biće na nivou prošle godine,  uz eventualno, manja odstupanja. U obračunu će biti primenjivani isti elementi s tim što će biti različita prosečna cena nepokretnosti po metru kvadratnom koja utiče na visinu osnovice obračuna poreza. Na osnovicu utiče i stopa poreza koja je i ove godine 0,35,posto za fizička lica, a za zemljište 0,05 posto.

-U odnosu na prosečnu cenu objekta po kvadratu, porez na stanove će, izuzev u drugoj zoni, biti neznatno veći, ali to povećanje neće prelaziti 10 procenata. Porez na kuće ostaje u istom režimu, odnosno, osnovica poreza biće kao i prošle godine, jer nije bilo dovoljno prometa da bi se došlo do nove prosečne cene po kvadratu a bilo je potrebno da se od 1. januara do 1. septembra prethodne godine obavi najmanje tri kupoprodaje u zoni. Kod poslovnog prostora, porez u prvoj zoni biće niži u odnosu na prošlu godinu, u drugoj i trećoj biće malo veći, dok se u četvrtoj zoni neće promeniti osnovica za izračunavanje poreza. Treba očekivati da se porez na garaže poveća oko sedam procenata u prvoj zoni, dok će u ostalim zonama biti na prošlogodišnjem nivou. Jedino će značajnih razlika biti kod utvrđivanja poreza na građevinsko zemljište, a to nam je bio problem i posle podele rešenja za prošlu godinu. U trećoj i četvrtoj zoni smo prošle godine imali značajno veću prosečnu cenu što se odrazilo i na iznose utvrđenog poreza. Za ovu godinu, ta cena je značajno manja i to u trećoj zoni duplo, a u četvrtoj je cena još više smanjena, sa 1.800 na 350 dinara. Zbog toga će i umanjenje poreza na građevinsko zemljište biti značajno,- ističe Zorica Ćosić.

O reprogramu

Zorica Ćosić podseća da su prošle godine bila aktuelna dva reprograma poreskog duga, jedan za otpis kamate sto posto i reprogram sa otpisom kamate od 50 posto.

fot-zorica-Prošle godine smo završili rešenja za reprogram poreskog duga sa otpisom kamate od sto posto. Ovaj posao trebalo je uraditi u 2016. godini, međutim, velike smetnje nam je pravila naknada za korišćenje građevinskog zemljišta koja mora da uđe u taj reprogram. Dok to nismo rešili, nismo ni mogli da radimo odgovarajuća rešenja. Ovaj reprogram je bio vanredan i ograničen samo za 2016. godinu i za njega je bilo oko 1.600 zahteva. Aktuelan reprogram za otpis kamate od 50 posto traje i dalje i zakonski je moguć. Za njega imamo oko 400 zahteva,- kaže Zorica Ćosić i podseća da građani ne bi izgubili pravo na reprogram, potrebno je da prilokom plaćanja poštuju utvrđenu dinamiku reprograma, ali i da redovno izmiruju tekuće obaveze.

-Samo rešenja za reprogram  ne znače i da je kamata odmah otpisana. Ona će biti otpisana onda kada svako otplati sve rate u reprogramu kako je po rešenju određeno i isplati tekuće obaveze,- naglašava Ćosić.

Reforma poreza na imovinu

Porez-343x400Uz finansijsku podršku švajcarske vlade preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju  SDC, na području grada Užica ove godine počinje realizacija projekta Reforma poreza na imovinu koji se sprovodi u ukupno 45 opština i gradova u Srbiji. U narednom periodu biće poznato koliko će ljudi biti angažovano na ovom projektu, pre svega, popisivača, ali i onih koji će obrađivati podatke.

-Cilj je povećanje obuhvata poreskih obveznika što će zahtevati popis imovine, zapravo, uporedićemo podatke sa kojima mi raspolažemo sa stanjem na terenu. Projekat će omogućiti da se na terenu popišu nepokretnosti koje su nove ili one koje nikada nisu ušle u sistem oporezivanja ili pak, one koje su od vremena prijavljivanja pretrpele određene izmene i imaju veću površinu od one na koju se utvrđuje porez. Sva ta imovina biće uvedena u sistem oporezivanja tako da će taj obuhvat biti  veći, ali i znatno tačniji. Zahvaljujući tome građani će plaćati porez na ono što zaista poseduju.,- pojašnjava Zorica Ćosić.

Ostavite odgovor