Pocetna Društvo Državno i lokalno praćenje zagađenja

Državno i lokalno praćenje zagađenja

411
3
Podelite

U Srbiji je uspostavljena državna mreža monitoringa za praćenje zagađenja vazduha, ali i svaka lokalna samouprava, u zavisnosti od lokalnih specifičnosti, može da formira lokalnu mrežu za praćenje zagađenja vazduha. Merne stanice za državni i lokalni monitoring se ne poklapaju i ne mogu biti na istom mestu, niti se mere isti parametri na istom mernom mestu. Zato Ministarstvo i daje saglasnost na Program monitoringa u Užicu.

– U okviru državne mreže pre osam godina postavljena je automatska merna stanica kod starog Dečjeg dispanzera u Užicu. Ona daje satne informacije za azotne okside i ugljen monoksid i u okviru ove Stanice se prate suspendovane čestice PM10, ali ovi podaci su dostupni tek za 15-30 dana. Podaci za PM 10 čestice koji se uzimaju sa ove merne stanice služe za izradu godišnjeg izveštaje o kvalitetu vazduha u Užicu koji izrađuje Agencije za zaštitu životne sredine – rekao je Miladin Pećinar, rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine Grada Užica. Iz republičkog budžeta finansira se i jedno merno mesto pored Pijace gde se više godina prate sumpor dioksid, azotni oksidi i čađ.

miladin-pecinar– Zbog specifičnog položaja grada, guste mreže saobraćajnica i industrije koja se nalazi i u samom gradskom jezgru, Grad Užice sprovodi i lokalnu mrežu mernih stanica i to na dva merna mesta u Sevojnu, gde se ove godine prate azotni oksidi, čađ na jednom mernom mestu i taložne materije i teški metali u njima na drugom mernom mestu. U gradu, jedno merno je u krugu bolnice u Krčagovu na granici sa zonom industrije, a od prošle godine merno mesto imamo i na terasi Narodnog pozorišta. Ovo merno mesto je namenjeno za uzorkovanje PM 10 čestica, nakon što je Skupština grada donela zaključak da se u toku jedne godine paralelno prate koncentracije PM10 čestica i vrši upoređenje sa koncentracijama dobijenim na Automatskoj stanici. Preporuke za uspostavljanje mernog mesta za PM10 čestice na lokaciji Pozorišta dobili smo i od Agencije za zaštitu životne sredine, tako da će merno mesto kod Automatske stanice dobiti status „trafik stanica“ odnosno stanica koja registruje u značajnoj meri i zagađenje poreklom od saobraćaja, dok stanica kod Pozorišta treba da registruje u najvećoj meri zagađenje poreklom od grejanja. U toku je opremanje ovog mesta što se tiče fizičke zaštite uređaja. Sada se sa ovog mernog mesta šalju 24-časovne koncentracije PM 10 čestica i dostupne su građanima na sajtu Grada i Zavoda za javno zdravlje. Trudićemo se da sa ovog mernog mesta obezbedimo minimum 75% podataka kako bi broj uzoraka biovalidan zagodišnje izveštavanje Agencije – naveo je Pećinar.

Činjenica je da je u poslednjih 10 godina Grad preduzeo značajne mere na polju gasifikacije kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Većina gradskih kotlarnica, kojima upravljaju Gradska toplana i javne ustanove je prešla na gas, a to su učinili i privredni subjekata. Na mazut su kotlarnice u bolnici i Dečjem dispanzeru kao i dve kotlarnice „Toplane“ koje tehnički ne mogu da pređu na gas. Očekuje se da će kotlarnica na Međaju preuzeti njihove kapacitete.

aerozagadjenje– Ono što nas čeka je mnogo teži put vezano za privatne objekte. Značajna sredstva Grada su već izdvojena kroz subvencije za podizanje energetske efikasnosti privatnih kuća, a cilj je smanjenje potrošnje svih energenata, korišćenje ekološki opravdanih i lokalno dostupnih energenata, što kao krajnji rezultat treba da da čistiji vazduh. Već četiri godine obezbeđuju se subvencije i to daje rezultate jer je unapređeno nekoliko stotina objekata. Grad je sufinansirao preko 100 kotlova na pelet i gas, ali to rade i sami vlasnici objekata-rekao je Pećinar.

– Trend je da se ide ka smanjenju aerozagađenja kroz različite mere što pokazuju i podaci Zavoda za javno zdravlje- rekao je Pećinar

Procena je da je u 10-15000 privatnih kuća u gradu instalisano oko 250 megavata snage uređaja za grejanje. A Gradska toplana, javne ustanove i ostali privredni subjekti raspolažu sa oko 110 megavata toplotne energije, u velikom procentu mogu da koriste i gas. To znači da je 2,5 puta je veća snaga uređaja za grejanje u privatnim kućama nego u svim drugim kotlarnicama u gradu. Za razliku od većih kotlarnica koje su pod nadzorom, privatna ložišta uglavnom nisu, pa su i emisije gasova nekontrolisane. Uticaj tih ložišta je dominanatan na zagađenje vazduha i zato merama pokušavamo da smanjimo zagaćenje. To je dug proces i samo stalnim merama i uz značajna finansijska sredstva možemo očekivati kvalitetniji vazduh u gradu.

PM -suspendovane čestice od 10 i 2,5 mikrona najlakše prolaze do pluća i najviše probleme prave zdravlju ljudi, za razliku od taložnih materija koje brzo padnu na tlo i ne dođu do respiratornih organa.

3 Komentari

  1. Prazne priče,samo se prati,monitoiring,silne ekološke organizacije,ali se ama baš NIŠTA ne preduzima,a može da se smanji zagađenje,Kako u gradu Gracu nema dima!,Žao mi samo male dece što idu na inhalacije!Pa niko na svetu ne pravi kotlarnicu u samom soliteru,Već sada pola Novog Beograda ima daljinsko grejanje toplovodom iz TE Obrenovac.

      • Sve je lažno: u centru Užica nema privatnih kotlarnica,a glavno zagađenje prave 4 kotlarnice Toplane na mazut,Svečano je poroslavljen dan kad je stigao gas,i do sad nisu stigli(iako pola godine leže) da prevedu sve kotlarnice u centru na gas.,Loša Gradska uprava,Loš vazduh,loša voda,velika buka,pametni su već pobegli iz grada-rupe!

Ostavite odgovor