Pocetna Ekonomija Od hobija do biznisa

Od hobija do biznisa

2330
0
Podelite

San Marka Smiljanića iz Užica je da jednog dana u svom gradu ima izložbeni salon sa 20 do 30 akvarijuma u kojem bi posetioci mogli da uživaju u lepoti određenih  „komada prirode“.

-To bi bili akvarijumi sa vodenim  biljnim i životinjskim svetom iz raznih delova sveta, odnosno, tropikarijum koji bi sugrađani mogli da razgledaju. To mi je cilj, ali i velika investicija. Sve akavarijume bih napravio sam. Malo je problem naći prostor za salon. Tropikarijuma u Srbiji ima, osim u Beogradu i u Kragujevcu, Novom Sadu,- kaže Marko koji je jedini na području Zlatiborskog okruga, a i jedan od retkih u Srbiji, koji se bavi izradom dekorativnih akvarijuma i koji je hobi i  svoju veliku ljubav prema akvaristici pretvorio u biznis.

Iz istorije akvaristike može se saznati da su Rimljani čuvali ribe u malim mermernim posudama, a usavršavanjem proizvodnje stakla, oni su jednu stranu posude zamenili staklom, dok kineski car Hung – vu iz dinastije Ming 1369. godine osniva firmu koja proizvodi porcelanske kade za gajenje zlatnih ribica. Akvaristika kao hobi bio je visoko razvijen osim u Kini i u Japanu još od 10. veka. Prema određenim saznanjima, prvi akvarijumi su se pojavili u Engleskoj u 18. veku, kasnije u Nemačkoj i SAD,  a akvaristika najveći procvat doživljava s tehnološkim razvojem posle Drugog svetskog rata. Na prostor bivše Jugoslavije akvaristika stiže relativno kasno i to su uglavnom u početku bili eksperimentalni akvarijumi koji su postojali na pojedinim fakultetima, a samo su retki pojedinci imali akvarijume. Sada je svakako drugačije i mnogi u svojim domovima poseduju, ako ne veće, ono, male akvarijume, ali i pojedini gradovi u Srbiji imaju i svoje velike javne akvarijume.

Marko foto 1-Ljubav prema akvaristici traje više od 20 godina kada sam nabavio prvi manji akvarijum pa sam ga kasnije dogradio na malo veći. Međutim, kada sam se opredelio da se bavim akva dizajnom 2013. godine, tada sam napravio svoj prvi dekorativni akvarijum koji se mnogo razlikuje od običnog. Baviti se akvaristikom je stvarno lepo, izuzetno je zadovoljstvo otkrivati skrivenu lepotu vodenog sveta,- kaže tridesetdvogodišnji Marko. I tada je sve krenulo. Narudžbine za izradu akvarijuma uglavnom je dobijao od korisnika društvenih mreža, međutim, sve više je onih koji se pojave po preporuci ljudi kojima je već isporučio akvarijum. Do sada je uradio veliki broj običnih akvarijuma, ne zna im ni broj, koji se koriste kraći vremenski period, dok je dekorativnih akvarijuma napravio oko 60 i svi su u funkciji, raznih su veličina, građeni po meri, a najveći je nedavno isporučio restoranu „Naša priča“ u Užicu koji je biotop afričkog jezera Malavi. Težak je ukupno oko 700 kilograma, sadrži 400 litara vode i 100 ribica koje su potomci  onih koje žive u jezeru Malavi. U avarijumu mogu da porastu od 10 do 12 centimetara. Sve ove ribice su biljojedi, zato u akvarijumu nema biljki, već samo veštačke stene.

-Sada se, na primer u ovom akvarijumu ribice skoro i ne vide, ali za nekoliko meseci, biće potpuno drugačija slika. One će tokom tog perioda i da se prilagode uslovima u akvarijumu i predstavljaće bukvalno „komad“ jezera Malavi u ovom restoranu. One mogu da žive godinama. Inače, za akvarijume je naročito inspirativna reka Amazon u čijem slivu rastu brojne biljne vrste, a ribe su živih boja. U našim rekama i jezerima žive ribe koje su tamnijih boja i nisu toliko atraktivne za akvarijum,- pojašnjava Marko i dodaje:

-Kada dođem u prostor tačno znam kakav mu akvarijum odgovara, gde će da stoji. Najveće zadovoljstvo mi je kada završim posao i vidim da su kupci zadovoljni.“

Marko foto 4Smiljanić kaže da sama izrada akvarijuma traje, u zavisnosti od veličine, od 15 do mesec dana. Od dekoracije i veličine zavisi i cena akvarijuma i ona se kreće od dva do pet evra po litru. Za sada ih radi isključivo od stakla, a njegovu debljinu određuje ukupna zapremina i kreće se od 8 do 12 milimetara. Međutim, planira da ih u narednom periodu pravi i od pleksiglasa koji neće ograničavati veličinu akvarijuma.

-Od pleksiglasa mogu da se prave akvarijumi i od nekoliko hiljada litara vode,- kaže Marko i napomilje da su svi njegovi akvarijumi dekorisani „Akvadekor“ 3D pozadinama, to su stene i drveni segmenti od veštačkih materijala koji su apsolutno verodostojni onima iz prirode i neograničenog su veka trajanja.

-Hteo bih da se zahvalim Florijanu Kovaču iz Zrenjanina koji je inovator, tvorac, umetnik unikatnih akvarijumskih pozadina koje su priznate u celom svetu, a ja imam čast da na  našem području predstavljam to što on radi. On je mnogo zaslužan i za moje napredovanje u akvadizajnu. NJegova firma „Akvadekor“ ima distributivne centre širom sveta, a jedan sam od retkih u Srbiji koji sarađuje sa njim,- kaže Marko.

Po rečima Smiljanića, biljni akvarijumi koji je sebi napravio, sve su manje popularni u akvaristici, jer su zahtevniji za izradu, ali i za održavanje. Biljkama je potrebno obezbediti sve što im priroda daje, hranu, ugljen-dioksid, svetlost, moraju se negovati.

-Akvarijum je zatvoren sistem i ako je u pitanju biljni, komlikovanije je urediti ga da sve u njemu funkcioniše kao u prirodi, jer su u njemu autentične vodene biljke. Potrebno je stvoriti uslove za proces fotosinteze, a i kada se biljke raspoređuju mora se voditi računa o mnogim stvarima počev od visine biljke, zatim veštačko osvetljenje u njemu mora imati najvažnije odlike sunčeve svetlosti, biljke moraju da se šišaju, jer ako to ne uradimo, akvarijum bi bio bukvalno kao džungla. Ovi akvarijumi jesu manje popularni, ali su zanimljivi jer možemo golim okom da vidimo neke procese koje biljke obavljaju, a to ne možemo da vidimo u prirodi, kao na primer, kako dišu. I biljke koje se koriste u akvaristici su isto iz nekih podneblja Amazona i afričkih i američkih jezera,- priča Marko i napominje da je bitno znati da u kombinovane akvarijume ne treba ubacivati ribice ukoliko se, na primer, ne zna čime se hrane, jer, ako su biljojedi, mogu da pojedu sve biljke koje se nalaze u akvarijumu.

Marko foto 5-Svetlo u svakom akvarijumu trebalo bi gasiti noću i ne držati ga pored prozora zbog spoljne svetlosti, jer sve to utiče na bujanje algi u vodi. To nije ništa štetno, ali vizuelno nije lepo,- kaže Marko.

Novost u akvaristici su slim plazma akvarijumi koji se kače na zid kao slika.

-Uradio sam takvih pet, a naručioci su bili iz Užica. To su mnogo lepi dekorativni akvarijumi i nije im potrebno dosta vremena za održavanje,-kaže Marko.

Osim akvaristike u kojoj se potpuno pronašao, Marko vodi i prodavnicu za prodaju hrane za kućne ljubimce.

– Kako se društvo razvija u tehnološkom smislu, tako napreduje i akvaristika. Sadašnji akvarijumi koje izrađujem imaju posebne sisteme za samoodržavanje i ukoliko nisu biljni, čovek nema nikakvu obavezu osim da povremeno dopuni vodu koja u međuvremenu ispari i da nahrani ribice,- kaže Marko.

– Imam veliku odgovornost kao dizajner, zato ne odstupam od standarda i tada je glava mirna. Ako akvarijum zahteva debljinu stakla od 10 milimetara i ako je to propisano standardom, ne postoji mogućnost da se usudim da ga radim tanjim staklom. Tu ne sme da bude greške.Staklo mora biti mašinski obrađeno, jer se na taj način eleminišu mikropukotine i ne postoji bojazan da će staklo vremenom da napukne. Ukoliko je potrebno, staklo može da se okali i da bude čvršće.Pored toga, potrebno je raditi najkvalitetnijim, proverenim lepkom, a ima ih raznih na tržištu,- ističe Marko.

Ostavite odgovor