Pocetna Ekonomija Korektan igrač

Korektan igrač

962
0
Podelite

Sve što je preduzeće danas, stvoreno je zahvaljujući ocu. To cenim i poštujem. Stvorio je veoma dobre osnove za dalji rad, svuda su mi vrata otvorena, a ono što je za mene najbitnije jeste da imam čist obraz, kaže za „Vesti“ Nataša Vasilijević

Za Natašu Vasilijević od početka je planirano da bude na čelu porodičnog trgovinskog preduzeća jer je njen otac Vasilije osnivajući „Metalmont“ doo 1992. godine to uradio na njeno ime. Međutim, Nataša je ipak, prvo završila Šumarski fakultet, ali je na vreme shvatila da je ekonomija, odnosno, trgovina pravi izbor i za nju kao što je bila i za oca Vasilija, ali i  dedu, Vasilijevog oca Iliju iz Zaglavka koji je počeo kao opančar, pa se bavio ugostiteljstvom i na kraju trgovinom. Taj trgovački gen podstakao je Natašu da naknadno završi i ekonomiju da bi mogla potpuno da odgovori zahtevima vođenja trgovinskog preduzeća. I za Vasilijevu unuku Jovanu od druge kćerke Dušice, ekonomija je životni poziv. Bila je izuzetan student na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i trenutno je asistent i na doktorskim studijama. Doduše, Nataša kaže, da se ne bavi ekonomijom, sa zadovoljstvom bi radila i kao šumarski inženjer, ali ju je posao u „Metalmontu“ potpuno ispunio i sada bez njega ne bi bila to što jeste.

„Metalmont“ je, kako kaže Vasilije, nastao kao jedini izbor i način da porodica preživi. Zapravo, on je skoro dve decenije radio u užičkom preduzeću „Gradina“, a onda šest, sedam godina za slovenačku firmu „Kovinotehna“ Celje, koja je bila jedna od najuspešnijih trgovinskih firmi tehničkom robom u bivšoj Jugoslaviji. Raspadom zemlje, samim tim i privrednog sistema, Vasilije je ostao bez posla i odlučuje da otvori trgovinsko preduzeće. Uprkos svim nedaćama i kako kaže „ludom“ vremenu, koje je nastupilo, preduzeće je ipak preživelo. Iz njega je otišao u penziju. Međutim, i dalje je aktivan, i kako kaže Nataša, i danas je „njegova reč uvek poslednja“.

Kada je preduzeće nastalo, Vasilije je jedini bio zaposlen i Nataša je pomagala koliko je mogla, a danas ih je oko desetak. Cilj na početku nije bio razvoj maloprodajne mreže već da „Metalmont“ bude stalni dobavljač određenih alata  velikim užičkim industrijskim preduzećima, kao što su Valjaonica bakra, Prvi partizan, Impol seval, Jedinstvo, pa i „Milan Blagojević“ Lučani i mnogi drugi. I u tome se uspelo. Sada ima dve veleprodaje i tri maloprodajna objekta. Kasnije je razvijena saradnja i sa novonastalim predeuzećima, ali i institucijama u užičkom kraju, kakav je, na primer, Drvengrad na Mećavniku.

„Metalmont“ sarađuje sa velikim domaćim i svetskim proizvođačima alata, Makita, Boš, Unior, Teleoptik, Stenli, Svati i mnogi drugi i u istoj meri neguje i razvija odnose sa njima, kao i sa svojim kupcima..

Metalmont Natasa-Mi prodajemo originale alata svih brendova. Naši kupci, značajne kompanije, prepoznaju taj kvalitet, koji, naravno ima svoju cenu pa nam je znatno teže na tržištu, jer još uvek, na žalost, bolje prolazi jeftin proizvod. Nudi se mnogo kopija. Na primer, Kinezi nude čitav niz jeftinog alata, a sami dolaze kod nas da kupe aplat za svoje potrebe. Zato je teško opstati na tržištu, održati i cenu i kvalitet. Međutim, s godinama, ljudi ipak shvate značaj kvaliteta,- kaže Nataša koja odlično poznaje svaki proizvod  koji nudi kupcima, ručne i električne alate, boje, lakove, crnu metalurgiju, uopšte.

-Nije mi bilo lako da uđem u materiju, ali sam bila uporna. Kad nešto želiš onda i ostvariš,- kaže Nataša. Smatra da na tržištu ima, a i mora biti konkurencije, ali se može opstati samo upornim radom, korektnim odnosom prema kupcima i dobavljačima.

-Mislim da se sve ponese iz kuće pa i ponašanje prema poslovnim partnerima. Bilo je teškoća i biće ih, ali mi nikada do sada nismo za sobom zatvarali vrata. Mislim da je u današnje vreme u poslu najznačajnije biti korektan igrač, biti čist, dostojanstven i sve teškoće onda pobediš. Tako sam vaspitana. Ne treba raditi nikome iza leđa ili podmetati nogu, a lično sam iskusila neprijatne situacije,- priča Nataša.

O planovima, ciljevima i daljem radu i razvoju preduzeća Nataša kaže:

– Sve što je preduzeće danas, stvoreno je zahvaljujući ocu. To cenim i poštujem. Stvorio je veoma dobre osnove za dalji rad, svuda su mi vrata otvorena, a ono što je za mene najbitnije jeste da imam čist obraz. Moja vizija je da ostanem u svemu ovome, da ne zabrljam ništa, da ako budem mogla preduzeće više razvijam, ako ne, onda želim da održim ovo što već postoji. Trudiću se da održim i više razvijam odnose sa svojim kupcima, velikim i značajnim kompanijama, ali i sa dobavljačima. Evo, na primer, od Makite smo dobili bilbord što je bonus od njih za naš rad u prodaji njihovih proizvoda.“

-Čovek ne treba da bude halapljiv. Po meni je najbolje graditi svoju poziciju u „zlatnoj“ sredini. Uvek treba pomoći drugima oko sebe, pružiti podršku. Ako daješ, uvek ćeš i dobijati,- kaže Nataša. Dug je spisak  institucija i ustanova u gradu, događaja koje „Metalmont“ donira, kao što je Narodno pozorište, Opšta bolnica Užice, nova crkva u Krčagovu.

-Teško je biti žena u ovom poslu kod nas. To sam osetila najviše kada se nađem među kolegama na određenim seminarima i edukacijama i tada shvatite da ste u ovoj branši jedna od retkih žena. Većina su muškarci i oni smatraju da su žene zalutale u toj oblasti i da nikada kao oni ne mogu poznavati niti prodavati količinu alata kao oni. Zato se ophode s cinizmom i nipodoštavanjem prema ženama, a zapravo, one mogu biti, a mnoge i jesu znatno bolje od njih u ovoj oblasti zahvaljujući svojim sposobnostima, talentu, znanju, reputaciji, korektnosti. Zaista mislim da takav stav prema ženama  nije u redu. Međutim, to me ne opterećuje,- kaže Nataša i napominje da posao koji radi traži celog čoveka, njen radni dan traje od sedam do 17 časova i najčešće se ni tada ne završava.

„Metalmont“ je ostvario saradnju sa čuvenim rediteljem Emirom Kusturicom prilikom  snimanja filma „Život je čudo“ i Nataša sa zadovoljstvom pokazuje fotografiju sa Kusturicom i Slavkom Štimcom.  Iz ove saradnje rodilo se i Natašino prijateljstvo sa Anom Petrović, umetnicom koja je oslikavala Drvengrad.

-Ana me je okumila, pa sam bila kuma na prvom venčanju u crkvi u Drvengradu,- kaže Nataša koja inače obožava pozorište, film, knjige i dodaje da i danas preduzeće sarađuje sa Drvengradom. Saradnja postoji i sa brojnim  scenografima koji su radili ne samo u filmovima Emira Kusturice. Preko alata, šrafofa, boja, lakova  „Metalmont“ je sarađivao i sa autorskim ekipama nekoliko američkih filmova, u jednom od njih igrala je i Lejdi Gaga.

Ostavite odgovor