Pocetna BORN IN THE UE Užičanin Vojislav Nićiforović: Aurora nad Krivom Rekom

Užičanin Vojislav Nićiforović: Aurora nad Krivom Rekom

1507
0
Podelite

Ronjenje, padobranstvo, paraglajding, penjanje, splavarenje, kanjoning, downhill i fotografisanje ličnih ekstremnih doživljaja, okupiraju Užičanina Vojislava Nićiforovića, ali su laka kategorija u odnosu na, kako kaže, najekstremniji sport na svetu, kojim se trenutno bavi – odgajanje četvoro dece u Srbiji, očekujući peto da se rodi u avgustu. Švedska, Norveška, Rusija, Finska, Bugarska… poklonile su mu deo inspiracije, koju će uskoro ipak potražiti i u Krivoj Reci kraj Užica. Tako će se fotografijama aurore borealis i retko viđenih pejzaža, pridružiti i fotografije zaigrane dece, seoska mačka, detlić… Uz malo nagovaranja, sve one jednog dana biće izložene i pred užičkim ljubiteljima fotografije.

Vojo 4

Prvi utisak o tebi je da si svojevrsni “zavisnik” od adrenalina. Da li je tačan?

Moglo bi se tako reći. Ekstremnim sportovima sam počeo da se bavim u Užicu još kao četrnaestogodišnji klinac. Veslajući Đetinjom ispod Železničkog mosta, ugledao sam ekipu momaka i devojaka kako barataju nekom užarijom, penju se, spuštaju… Sve mi je to delovalo zanimljivo, prišao sam im, upoznali smo se i ostalo je istorija. Postao sam član PD Rujno, završio speleološki kurs, razne alpinističke obuke i tokom godina učestvovao sa njima u mnogim ekspedicijama. Iz tog perioda nosim divne uspomene i jaka prijateljstva koja još uvek traju. Kasnije, sa šesnaest godina, učlanio sam se u Aeroklub “Fasau” iz Užica i završio padobransku obuku. Pošto sam bio maloletan, moj otac je morao da potpiše dozvolu za skokove, što mu, verujem, nije bilo ni malo lako. Ali, potpisao je, a ja sam počeo da se bavim padobranstvom. Ta me je ljubav odvela u 63. Padobransku brigadu, gde je služenje vojnog roka prilično “ekstremno”. Kasnije sam nastavio da se bavim slobodnim penjanjem, splavarenjem, kanjoningom… onako kako su vreme i okolnosti dozvoljavale. Jedna aktivnost je vodila drugoj, te sad moj profil izgleda “zavisnički”.

Vojo 6

Kako se ta ljubav prema ekstremnim sportovima uklapa sa ljubavlju prema fotografiji?

Zapravo, sjajno. Ono sa čim se susrećeš na stenama, na ledu, na planini ili pod vodom je odlična inspiracija za fotografiju. Moje fotografije su uglavnom outdoor, pejzaži i naravno, noćno nebo. Oduvek sam imao sklonosti ka likovnom izražavanju i čučala je ta kreativnost negde u meni. Tražio sam način da to ispoljim i jedno vreme sam se čak bavio oslikavanjem motorcikala i kaciga airbrush tehnikom.

Iz fotografija se vidi da veliku inspiraciju pronalaziš u putovanjima?

vojo 1Da, putovanja su uvek inspirativna. Uglavnom sam putovao poslom. Bavio sam se visinskim radovima i taj posao me je i doveo do fotografije. Radeći u Švedskoj, upoznao sam sjajnu curu, izuzetnog fotografa i takođe zavisnika od adrenalina. Ona mi je otvorila vrata fotografije i uputila u osnovne stvari. U Švedskoj su i nastale neke od fenomenalnih fotografija vodopada, pećina, šuma, jezera, zalazaka sunca… Priroda im je fantastična i čovek prosto mora nekako da prenese doživljaj. Radio sam i u Norveškoj, na samom severu, u Rusiji, Finskoj, Bugarskoj… Norveška je, takođe, prelepa zemlja. Priroda je veoma inspirativna i poseban doživljaj predstavlja ponoćno sunce leti ili jedva tračak tog istog sunca na horizontu, zimi. Aurora borealis zauzima posebno mesto i uvek je snažna inspiracija. Sve vezano za nju je uzbudljivo – način na koji nastaje, praćenje koliko je jaka magnetna aktivnost na Suncu, čekanje noću na minus beskonačno da se pojavi na nebu… A kad se pojavi, nastaje svojevrsna trka: da li je sva oprema podešena kako treba, okidač pritisnut u pravom trenutku, ekspozicija dovoljno duga… inače momenat ode. Nepovratno. Fotoaparat je uvek uz mene, te ponekad hvatam interesantne momente, a ponekad znam unapred šta i kako želim da uhvatim, pa nastaju “režirane” fotografije.

Gde su one objavljivane, da li uopšte jesu?

Samo na internetu. Na društvenim mrežama, uglavnom. Ponekad na nekom Vojo 10specijalizovanom sajtu koji se bavi fotografijom, a nekolocina ih se prodaje na stock sajtovima. Meni je fotografija hobi, ne bavim se profesionalno time, pa nemam ni ambiciju da negde nešto objavim. Već duže vreme prijatelji me nagovaraju da napravim izložbu i to baš u Užicu, ali još uvek ne razmišljam ozbiljno o tome. Neke druge stvari imaju prednost u ovom trenutku.

Alpinizam ti je veoma važan. Šta ti on pruža, zašto je toliko lep?

Alpinizam, kao i ostali adrenalinski sportovi kojima se bavim (ronjenje, padobranstvo, Vojo 8paraglajding, penjanje, downhill…) veoma su mi važni. Tu praznim svakodnevnim životom nagomilanu negativnu energiju i punim baterije. Svaki put se sa neke akcije vratim osvežen, zanovljen, pun snage i pozitivne energije. Nisam siguran šta je tačno po sredi, da li kontakt sa divljom, nesputanom prirodom, kada bar na trenutak imaš osećaj potpune, iskonske slobode, uzbuđenja i radosti ili je to sve samo iluzija koju nam određeni hemijski procesi prave u mozgu. U svakom slučaju, ja bez toga ne mogu. Definitivno me bavljenje ovim sportovima i kontakt sa prirodom prave boljim čovekom. Nekako, imam više strpljenja, shvatim da sam mali u odnosu na velelepnu stenu, gorostasnu planinu, ledeno jezero, beskrajne morske dubine, da su samim tim i moji trenutni problemi veoma mali, beznačajni i da će proći. Do sada me je život provukao kroz razne situacije, lepe i ružne, neke čak ozbiljno opasne po njega samog. Uvek sam se u tim ozbiljno opasnim trenucima hvatao za osećaj potpunog mira koji dolazi od saznanja da će “i ovo sad proći i biti juče”.

Vojo 2

Kuda bi voleo da te put dalje odvede?

Nisam siguran kuda bih voleo dalje. Zapravo, puštam životu da on odluči, a ja ću se već prilagoditi.  U Užice se upravo ovih dana vraćam. Ne mogu reći za stalno, ali na jedan duži period sigurno. Naime, trenutno se bavim najekstremnijim sportom na svetu: odgajanjem Vojo 9četvoro dece u Srbiji, očekujući peto da se rodi u avgustu ove godine. Supruga i ja smo odlučili da ostavimo veliki grad i doselimo se u Krivu Reku, selo nadomak Užica i posvetimo se organskoj poljoprivredi na samoodrživom domaćinstvu. Kao svaki početak, i ovaj je težak, treba uklopiti sve obaveze na selu i u gradu, ispratiti stariju decu koja ostaju na školovanju u Beogradu, naći im se i pomoći koliko i kad treba, a takođe biti tu i za male, kojima je preseljenje velika promena iako joj se raduju. Trenutno nemam baš mnogo vremena za bavljenje ekstremnim sportovima, iako bih voleo. Trudim se da pronađem poneki prozor u tom vortexu u kom sam trenutno i zbrišem makar na kratko da se oporavim i napunim baterije.

Vojo 7

Nudi li taj predah dovoljno inspiracije za nove fotografije?

Od fotoaparata se ne odvajam. Trenutno nema mnogo putovanja i ekstremnih sportova, ali tu su deca, životinje, biljke i razne situacije u kojima se svi preplićemo. Inspiracija mi je i mačka koja se krije u travi i vreba neku pticu, bubica koja sa ružinog lista pije kap jutarnje rose, detlić čiji bat čujem i vidim, ali ga još uvek nisam aparatom uhvatio, deca koja se igraju u dvorištu… Hej, pa možda zaista i napravim tu izložbu u Užicu!

Ostavite odgovor