Pocetna BORN IN THE UE Užičanin Luka Jelisavčić: Čista sila i energija!

Užičanin Luka Jelisavčić: Čista sila i energija!

1551
0
Podelite

Nedostaje mi ta lakoća s kojom se u Užicu organizuju stvari : “E, hoćemo li? `Ajmo!“- kaže Luka

Temperament Užičanina Luke Jelisavčića i prefinjenost klavira, koji je pokušao da svira još u osnovnoj školi, nisu se dobro složili, ali kako kaže – „čista sila“ koju je pronašao u zvuku bubnjeva, motivisala ga je da uloži sate vežbe i truda u instrument, koji trenutno svira u bendu „Pero Defformero“ i sa „357“. Do sada je sarađivao sa mnogim poznatim imenima iz muzičke industrije, ali osim talenta i umeća, Luku posebnim čini njegov karakter, pa i na zvaničnom sajtu benda piše: „Osim sjajnog tona u svojim rukama i nogama, samopouzdanja i zavidne tehnike, oduševio nas je svojom pristupačnošću, vedrim duhom i ogromnom pozitivnom energijom, što je za nas bilo podjednako važno kao i sviranje”.
Uvek si u pokretu, pa i ovaj razgovor, zahvaljujući tebi proputovaće kroz više gradova?
Da. Definitivno ne mogu postići da odgovorim na sva pitanja iz jednog grada. Počinjem u Splitu, idemo preko Banja Luke, a onda do Sarajeva, Novog Sada i konačno – Užica. Sve su to gradovi u kojima sviram sa bendom „Pero Defformero“. Trenutno se spremamo za novi pohod. 

luka jelisavcic 1Kada si prvi put poželeo da sviraš, a ne samo da slušaš muziku koju voliš?

Slušam muziku od kada znam za sebe i bezbroj puta sam se zapitao: „ Kako to odsviraju?“ Ipak, prvi put sam zaista osetio da zaista želim da sviram instrument kada sam slušao Deep Purple, „Last concert in Japan“ sa Tommy Bolinom.Fascinirala me je moć koju taj instrument poseduje. Gledao sam kako to rade Zeppelin, Purple, Zappa. Video sam i osetio čistu silu i energiju. Hteo sam i ja tako. Zvanično, sve je počelo druženjem sa Ignjatom Milićevićem i zajedničkom željom da sviramo.

Jesu li bubnjevi bili prva ljubav ili si se oprobao i na nekim drugim instrumentima?

Nisu. Prvo sam u osnovnoj školi pokušao da sviram klavir. Išao sam i na privatne časove, ali nekako se nismo dobro slagali. Prefinjenost klavira i moj temperament nisu išli zajedno, zato sam nastavio da se tražim i – pronašao pravu stvar.
Bubnjevi su sigurno jedan od instrumenata za koje je teško pronaći prostor za probe?
Samo kad se setim… Tu kreativnost čoveka zaista dolazi do izražaja. Peškiri, krpe, tepisi po zidu, samo da bi se smanjila buka, jer bubnjevi su jednostavno takav instrument, glasan. Vežbao sam uglavnom u svojoj sobi u kući, to je bio moj prostor. Hvala strpljivim i tolerantnim komšijama na razumevanju.

luka jelisavcic 5

Koliko se drugačije osećaš danas na koncertima, u odnosu na prvi živi nastup pred publikom?

I danas znam tačan datum. Prvi živi nastup benda „Smiler“ bio je 2. maja 2004. godine. Trema, znoj, euforija – nikada to neću zaboraviti. Znaš kako, mislim da onog trenutka kada se taj osećaj zaboravi, zapusti ili još gore – kada se prepusti kolotečini današnje “muzičke scene”, treba se baviti nečim drugim. Što se mene tiče, ja i dalje uživam kao da je prvi put. Svestan sam da je veliki uspeh to što imam priliku da se bavim poslom koji volim i koji me ispunjava. Neuspehe baš i ne registrujem. Izvučem pouku i teram dalje.

luka jelisavcic

Mnogo si vežbao i učio – od koga najviše?

Zakucao sam na mnoga vrata. Učio sam od Igora Maleševića (YU grupa, Vasil Hadžimanov bend, Bjesovi…), Srđana Dunkića (Leb i Sol, Željko Samardžić…), Petra Radmilovića (Big bend Radio televizije Srbije, Bebi Dol, Đorđe Balašević…), Karla (profesor džez odseka na Akademiji), Kepe iz Smaka…Učio sam u privatnim školama, išao na privatne časove, a dosta i zahvaljujući video školama. Od svakoga sam naučio po nešto. Osim toga, u muziku sam uložio i mnogo, mnogo sati odricanja i višesatnog vežbanja.

Koliko je drugačije svirati u šire popularnim bendovima, pred većom publikom, u odnosu na manje koncerte?

Sve ima svoje draži. Manji koncerti su intimniji i pružaju direktniji odnos sa publikom, dok veći zahtevaju malo drugačiju energiju i pristup. Meni lično obe varijante prijaju, jer u obe sviram bubanj i ne razmišljam o tome koliko je ljudi u publici, već se trudim da prenesem energiju i groove.

luka jelisavcic 3

Ko su poznata imena sa kojima trenutno sarađuješ?

Trenutno sam u bendu „Pero Defformero”, koji je nedavno i svirao u Užicu i u grupi „357“. Sarađivao sam i sarađujem sa mnogima, između ostalog sa Dragoljubom Đuričićem i Balkanskom Lavinom posebno, ali i kao dodatni performans na koncertima Zdravka Čolića. Kao asistent menadžera i drum tech Fusion stage-a na EXIT-u, sarađivao sam sa Zvonkom Bogdanom, YU grupom, Massimom Savićem, Zosterom, The Damned… Podjednako mi je važna i saradnja sa grupama kao što su Baobab, Živa Vatra, Zer00ne, Smiler, FreakOut, Brat, Shock Banane…

Čijem pozivu na saradnju, sa naših prostora, bi se radovao?

Zanimljivo pitanje, ali nemam neku posebnu želju. Više bih voleo da to bude nešto moje, autorsko. Ako već moram da kažem neka bude – Kultur Shock. Zašto? Poslušajte bend.

luka jelisavcic 4

Da li često dolaziš u Užice?

Previše često. Stacioniran sam u Novom Sadu, ali uvek tražim rupu u kalendaru, kako bih mogao da dođem. Porodica mi najviše nedostaje, majka, sestra. Nedostaje mi i ta lakoća s kojom se u Užicu organizuju stvari : “E, hoćemo li? `Ajmo!“

Može li u Srbiji da se živi od muzike ili- koliko je važno izabrati pravi muzički pravac da bi se moglo živeti od njega?

Delikatno pitanje, jer svako od nas ima drugačija očekivanja i definiciju pojma “živeti”. Ja se ne žalim. Svako bira svoj put.

 

Ostavite odgovor