Pocetna BORN IN THE UE Užičanin Lukijan Ivanović: Tražim svoju foru

Užičanin Lukijan Ivanović: Tražim svoju foru

882
0
Podelite

Iznenadilo me je koliko dugo nisam bio u Užicu, a da se za to vreme ništa nije promenilo – isti ljudi, ista komplet lepinja, isto sve, kaže kantautor Lukijan Ivanović

lukijan 2Detinjstvo je proveo u Požegi, deo mladosti u Banja Luci, sada u Beogradu, ali rođen u Užicu, kompozitor, pevač, najpreciznije – kantautor Lukijan Ivanović imao je trenutke u kojima su sva svetla bila uperena u njega i naučio da se do uspeha dolazi upornošću i ne preko noći. U Užicu nije bio 11 godina, a kada je ponovo došao u rodni grad pre šest meseci, bio je iznenađen koliko se ništa nije promenilo.

Kakva su tvoja sećanja na period života koji si proveo u Užicu?

Rođen sam 12. januara 1993. godine. Moj ćale prepričava da je kada me je vozio iz bolnice kući u Požegu spala guma sa Bube – eto odmah problemi sa mnom. Odrastao sam u Požegi, tamo sam bio 13 godina, ali sam u Užicu išao u nižu muzičku školu i na privatne časove klavira. Sestra i ja smo nekoliko puta učestvovali i na dečijem muzičkom festivalu u Užicu „Ljubav naša je planeta“. Dosta emocija me vezuje za Užice i kada sam posle 11 godina ponovo došao, pre pola godine, iznenadilo me je koliko dugo nisam bio, a da se za to vreme ništa nije promenilo – isti ljudi, ista komplet lepinja, isto sve.

Kada si napustio užički kraj?

Kada sam imao 13 godina roditelji su odlučili da je za celu porodicu najbolje da se lukijan 1preselimo u Banja Luku, da ne bi starijeg brata slali u Beograd, Kristinu u Ćupriju, a ja ostao u Požegi. Bilo bi baš skupo na taj način finansirati školovanje tri studenta. Birali su između Novog Sada i Banja Luke i ispostavilo se da u Banja Luci imamo neke rođake. Tako smo preko noći otišli u nove pobede.

Gde god da si bio, muzika je sve vreme bila deo tvog života?

Sve vreme, od malih nogu. Sećam se prvog susreta sa klavijaturom, prvih pesama. Ipak, uvek je više bilo sviranja nego pevanja. Sa druge strane, roditelji su forsirali pevanje, iako sam mislio da nisam neki pevač. Više sam voleo neke druge stvari, jer smatram da je muzika je široka. Uvek sam voleo da nešto novo radim sa njom, da je menjam.
U kom momentu si doneo odluku da se muzikom baviš na način na koji to danas radiš?
To se desilo preko noći. Ja sam kao dete iz srednje muzičke škole, otišao na Muzičku akademiju i shvatio da tu mogu mnogo da naučim, ali mogu i mnogo da izgubim. Tu bih izgubio nešto najdragocenije, a to je vreme. Sa druge strane, u tom momentu informacije i mogućnosti za sticanje znanja su već bile baš velike, između ostalog, zahvaljujući internetu, potpuno besplatno. Ako si hteo više od toga, imao si master klasove, koji takođe nisu skupi. Tada se kod mene javila želja da opet pevam. To pevanje nije bilo najbolje, a tako je i danas. Više volim da se predstavljam kao kantautor, nego kao pevač. Pišem svoju muziku, iza koje stojim.

Ako izuzmemo dečije festivale, kada si prvi put stao na scenu?

lukijan 5Mislim da je to bilo upravo u Užicu. Kasnije je došlo i „Raspevano proleće Srbije“ gde sam osvojio prvo mesto, 2004. godine. U suštini, prvi ozbiljniji nastup je bio X Factor. To u startu nije bio nastup pred velikom publikom, ali smo kasnije imali ozbiljne nastupe, pred 17.000 ljudi u Boris Trajkovski areni, pred 20.000 ljudi u Novom Sadu za Srpsku Novu godinu. To su veliki nastupi, pred koje se ima trema. Naravno, posle nekoliko, ona se gubi, jer shvatiš da su ljudi došli da slušaju dobru muziku i da si spreman da ih zabaviš.

Koliko ti je X Factor pomogao u karijeri?

Dosta je pomogao, ali i odmogao. Brzo smo postali velike zvezde i popeli se jedno pedeset koraka na lestvici. Zato smo, kada su se svetla ugasila, pali šezdeset koraka unazad. Drago mi je što sam se posle toga ponovo vratio u Banja Luku, jer nisam bio zreo da pravim karijeru sa 22 godine, bez ikoga u tom svetu estrade. Moji roditelji jesu u muzici, ali nisu shvatali pristup našoj estradi, koja je jako komplikovana. Teško je tu biti, ako nema ko da ti pomogne. Najmanje se gleda da li si dobar pevač i imaš li dobru pesmu, mora neko da te pogura. Meni je jako drago što je Radio Užice stalo uz mene i moje prve pesme – „Sve si meni“ i „Hajde voli me“. To je jedina radio stanica koja je tada puštala te dve pesme. Vreme je pokazalo da se sve može samo širiti. Potrebno je vreme, upornost i istrajnost.

Šta se dešavalo između X factora i prvog albuma?

Taj period je potrajao pune tri godine. Ljudi kažu da je lakše raditi singlove. Jeste, ali kada lukijan 4napraviš svoj kompakt disk sa 23 godine, izdižeš se iz priče da mora singl, mora spot. Može, ali ne mora. Imaš svoju diskografiju. Sa tim nemam nameru da stanem, to ostaje za ceo život. Naravno biće i singlova. Sećam se razgovora sa nekim kolegama – singlovi, singlovi, singlovi. Sa druge strane Čola i Oliver Dragojević su „ploče, ploče, ploče“. Dobro je što to mene ne košta mnogo, ušao sam u materiju studija, miksanja, planiram još da napredujem i postanem bolji. Album je trebalo da se desi par meseci posle X factora, a nije zbog poplava. Tada su i mnogi nastupi otkazani. Nekako kod mene sve i ide tako polako. Ljudi kažu da ne bi trebalo, a ja mislim da je dobro da se sve slegne. Radim i novu pesmu, svaki ili svaki drugi vikend, kako mi kada odgovara. Sve mora da sazri da bi se lukijan 6izbacilo pred publiku.

Kako zamišljaš da treba da teče tvoja karijera u budućnosti?

Nemam nekih planova. Preselio sam se u Beograd i mislim da će mi on biti konačno odredište. U Banja Luci ću uvek imati svoju kuću i porodicu, kao što će me u Užicu, Sevojnu, Požegi uvek čekati familija. Ima nas na svim stranama, to je život. Ipak, mislim da će mi Beograd je dobar, jer odatle možeš da širiš to što radiš. U Banja Luci mediji nisu toliko jaki, kao u Beogradu. Nove pesme i karijera? Samo lagano. U planu mi je da radim i za druge izvođače, čak nekima i da poklonim pesme. Sa trideset godina sebe vidim sa još dva, tri albuma sa pesmama koje imaju dušu, priču i emociju. „Hajde voli me“ je pesma drugačija od onih koje su poznate našem tržištu. Izmešao sam babe i žabe da bih pokazao emocije koje sam hteo, a pesma je rađena sedam, osam meseci. Žao mi je što za nju nikad nisam snimio spot. Razmišljao sam o tome i odustao, jer da sam to radio, snimao bih spot kao Whitesnake, od milion maraka. Budžet to ne omogućava. Tako je i sa pesmama, mogu da ih štancujem svaki dan, ali poenta je da mi neko gostuje – muzičari, prateći vokali, da sve to dobije neku težinu. To je jako komplikovano i proces traje. Drago mi je što za svaku pesmu znam kako je nastala. To ne mora publika da zna, ali ja živim svoju muziku i stvaram svoj zvuk.

Koji je to tvoj zvuk, pravac?

Svaki dan odlučujem. Koliko se nerviram, toliko sam radostan. Tehnologija nam je dostupna, ali sprave i uređaji koji prave taj zvuk su mnogo skupi. Dobro je što pevam i lukijan 3nastupam i mogu da kupujem te „igračke“. Ali, tome nema kraja, uvek postoji nešto novo. Do sada sam mogao da imam dve kuće i stan. To, kada stalno kupuješ, prodaješ, usavršavaš, dok praviš svoj zvuk i studio te umori, ali dobro je što ćeš ga jednom imati i koristiti u produkciji svojih pesama i pesama drugih pevača. Naravno, sve je to kod mene još uvek zeleno, još sam pri početku. Danas mnogo šta novo dolazi, svakoga dana mnogo šta se promeni. Mislim da treba pratiti trendove, ali smatram da ima balkanski zvuk i identitet. Pevam pop, ali da zvuči malo etno. Ne volim šatorsku boju, već mi se dopada nešto kao što, na primer, radi Oliver Dragojević. Dobar primer je pesma „Nedostaješ mi ti“. To je rumba, ali producirana da zvuči kao pop pesma. Sve ima svoju foru, a ja tražim, dok ne pronađem svoju.

U čijem izvođenju bi voleo da čuješ svoje pesme?

Imam divnu pesmu za Sašu Matića, jer ne vidim da je ja mogu otpevati. Jako je dobra, ali malo vuče na narodnjak. Par pesama bi bilo za Dženana Lončarevića, ali on ih već ima toliko da bi na snimanje čekale deset godina. Želim da svoje tri fantastične pesme dam svojoj mlađoj sestri, koja je izvođač „ja puta deset“. Ipak, ona vuče neki drugi put u muzici. Njen cilj je da se bavi violinom, studira istoriju i beži što dalje odavde.

Ostavite odgovor