Pocetna Ekonomija Povratak na američko tržište

Povratak na američko tržište

155
0
Podelite

Poslovni rezultati u „Impol Seval“-u   u prvoj polovini ove godine su dobri i nagoveštavaju uspešnu 2018.. Izvoz je i dalje 96 procenata od ukupne proizvodnje, a značajne količine proizvoda su posle skoro tri decenije ponovo plasirane na američkom tržištu. Modernizacija fabrike kreće se u okvirima Strategije razvoja fabrike 2017-2025. iako je proces u pojedinim momentima usporavan zbog neplaniranih problema

Za „Vesti“ Ninko Tešić, generalni direktor „Impol Sevala“, govori o poslovnim rezultatima u prvoj polovini ove godine, o izvozu i povratku na američko tržište, o modernizaciji i njenim efektima, kao i o budićim planovima razvoja. Koliko je zadovoljan rezultatima poslovanja u protekloj polovini godine, Tešić kaže:

-Prva polovina ove godina u  „Impol Seval“-u protekla je dobro što je znak da će i cela 2018. biti jedna od uspešnih godina u poslovanju fabrike. U proteklih šest meseci ostvarena proizvodnja u hladno valjanom programu je  25.015 tona što je polovina instalisanih  kapaciteta. Iako je to za 1,9 posto niže od onoga što smo palnirali, dobar je poslovni rezultat i zadovoljni smo. Uradili smo i 5.859 tona poluproizvoda, odnosno, toplo vanjanih traka i blokova koje prodajemo u kompaniji, izvozimo u Sloveniju. Tako je ukupno ostvarena proizvodnja u prvoj polovini ove godine 30.874 tone i to je na nivou plana.

Kako ste sada zadovoljni proizvodnjom u bojenom programu koja se odvija na novoj liniji za bojenje?

-Onim čime smo i zadovoljni, ali malo i nezadovoljni, istovremeno, to je bojeni program. U prvoj polovini ove u odnosu na isti period prošle godine bojeni program je zabeležio rast za 16,4 posto, ali je zato u odnosu na plan ostvarena proizvodnja u ovom programu manja za 20 procenata, jer smo plan baš predimenzionirali zato što žarko želimo da što pre ostvarimo ozbiljne  količine bojenog programa. Očito da tržište ne prihvata tako veliki rast. Ipak, nadam se da će do kraja godine u ovom programu biti ostvaren rast proizvodnje od oko petnaestak posto, pa polako da narednih godina dođemo na ono što smo planirali kada smo investirali u novu liniju za bojenje.

Velike količine bojenog programa do sada su završile na tržištu Rusije, naročito, u vreme priprema ove zemlje za Svetsko prvenstvo u fudbalu?

-Bojeni aluminijum ima svoju primenu u brojnim industrijskim granama. Istina je da ga mi najvećim delom plasiramo u građevinarstvo, ali ne bismo želeli da to tako bude, već da svoje kupce imamo i u drugim granama privrede gde je tražnja ravnomernija i stabilnija i gde ona ne zavisi od sezone kao u građevinarstvu. Za sada imamo još malo problema sa ravnoćom naših traka i kvalitetom koji zahtevaju takvi industrijski potrošači. Zato smo i krenuli u veliki investicioni ciklus koji obuhvata modernizaciju opreme kako bismo proizvodili trake izuzetnog kvaliteta. Rusija je bila zanimljiva zbog Svetskog prvenstva u fudbalu i mnogo se gradilo prošle i ove godine. Iskoristili smo tu šansu i, praktično, naš bojeni aluminijum postao je brend u ovoj zemlji. Ugrađen je u najvažnije objekte, kao što su stadioni, bolnice, aerodromi, korišćen je u rekonstrukciji i modernizaciji metro stanica. Rusija je bila ogromno gradilište do početka Svetskog prvenstva, sada je gradnja malo stala, ali se nadamo da će se nastaviti u narednom periodu i da ćemo moći da održimo korak, jer imamo dobre reference. Osim Rusije, značajne količine obojenog programa plasirali smo i u Nemačku i druge zemlje EU.

Da li je i izvoz na nivou planiranog?

-Izvoz je i dalje 96 posto od ukupne proizvodnje, a njegova vrednost u prvoj polovini ove godine je oko 47,2 miliona evra. Najviše izvozimo na tržište Nemačke, Rusije, Italije. Ove godine počeli smo izvoziti i u Sjedinjene Američke Države i nadam se da će  taj izvoz biti ozbiljniji do kraja godine. Za sada imamo 150 tona narudžbina. Američko tržište se otvorilo kada su Amerikanci Kinezima uveli visoke carine na aluminijum, pa iako su i nama uveli carine opet je ta razlika u visini carina omogućila da se pojavimo na američkom tržištu na koje izvozimo po cenama koje važe u Evropskoj uniji.

Impol Seval zgradaValjaonica aluminijuma Sevojno, odnosno, „Impol Seval“ praktično se vratio na američko tržište?

-Da. Godinama nismo izvozili u Ameriku, od sankcija. Posle 2000. to smo ponekad radili sporadično, ali cenovno se nismo mogli uklopiti i odustajali smo. Zapravo,  kada su sankcije ukinute nivo cena nam nije odgovarao, jer je to tržište preplavio uvoz iz Kine po znatno povoljnijim cenama. Danas se to malo promenilo, uslovi su prihvatljivi. Mislim da je ovo tek početak povratka na američko tržište.

Da li se još nešto promenilo na stranom tržištu u odnosu na vaš proizvod?

-Amerikanci su uveli sankcije na čelik i aluminijum i Kini i Evropi, pa i ruskom aluminijumskom gigantu „Rusalu“ tako da je u jednom momentu došlo do poremećaja i u snabdevanju sirovim aluminijumom. To što su sankcije „Rusalu“ sklonjene, nije dugoročno i ne možemo sa sigurnošću da znamo šta će biti za koji mesec. Sva ova dešavanja i talasanja za sada samo pomalo osećamo, ali nismo sigurni šta se sve može desiti u narednom periodu i do kakvih poremećaja može dovesti ovaj trgovinski rat.

Kakvi su finansijski efekti poslovanja?

-U protekloj polovini godine poslovali smo pozitivno, a finansijski rezultat je nešto malo iznad planiranog.

Impol Seval 1Pomenuli ste modernizaciju tople valjaonice što je izuzetno komleksan posao, a situaciju usložnjava i vaše opredeljenje da tokom tog procesa fabrika ne stoji, već da radi i posluje kao da se modernizacija i ne sprovodi. Dokle ste stigli u  ovom poslu koji je deo Strategije razvoja fabrike 2017-2025.?

-Usvojili smo Strategiju razvoja i sprovodeći je, investiranjem u modernizaciju opreme, pokušavamo da dođemo do boljeg kvaliteta našeg celokupnog proizvodnog programa, a samim tim i da povećamo kapacitete, produktivnost, ali i da u fabriku ozbiljnije uđe digitalizacija. Počeli smo od tople valjaonice, od rekonstrukcije i modernizacije toplog valjačkog stana i izgradnje peći za homogenizaciju blokova. Uradili smo, odnosno, završili novi reduktor na toplo valjačkom stanu i ta investicija je vredna 2,8 miliona evra, završili smo montažu nove peći za homogenizaciju i zagrevanje blokova čija je vrednost 5,1 miliona evra, a modernizacija samog valjačkog stana radiće se u više segmenata tako da će ukupna vrednost te investicije biti oko 17,5 miliona evra, ne računajući novi reduktor i peć. Vrednost celokupne  ove investicije u toploj valjaonici je nešto veća nego što smo predvideli, jer kada smo počeli modernizaciju otvarali su se novi  poslovi. Mnogi postojeći sistemi  za koje nismo predvideli modernizaciju moraju biti modernizovani jer postojeći ne mogu da podrže performanse koje će biti promenjene na valjačkom stanu. Sve ovo je veoma komleksan posao i oduzima mnogo vremena, snage, ali traži i mnogo znanja.

Kada ste ulazili u modernizaciju znali ste za njenu komleksnost?

-Da. Bili smo spremni na to. Kada smo se opredelili za SMS, najveću i najbolju svetsku kompanije u  proizvodnji opreme za ovu vrstu industrije, godinu i po dana su naši i njihovi inženjeri radili na tome šta je sve potrebno sprovesti da bismo dobili ono šta hoćemo. Kada smo počeli da realizujemo prvu fazu, ipak su se pojavili određeni problemi, a istovremeno su se otvarali i novi poslovi tako da je projektovana dinamika usporena. Uglavnom, planiramo da u septembru i oktobru naredne godine završimo kompletnu modernizaciju toplo valjačkog stana, a da u novembru počne njegova probna proizvodnja velikih traka od 10 do 12 tona. Probni rad planiramo dva meseca, mada on može da traje i kraće. I tada je izuzetno veliki izazov isplanirati taj period, da fabrika živi i radi i da ne trpi posledice probnog rada. Uporedo sa ovim poslovima modernizacije toplovaljačkog stana radimo i na modernizaciji svih drugih mašina, procesa, linija pre svega, u toploj valjaonici,  da bi mogli da podržavaju rad modernizovanog valjačkog stana. Suština svega je da nastavljamo investicije. Problemi koji su se desili u vezi toplo valjačkog stana malo nam prolongiraju rokove. Opet, s druge strane to je dobro, jer ćemo sami moći da isfinansiramo značajan deo poslova vezanih  za modernizaciju bez uzimanja previše bankarskih kredita, jer proizvodnja radi.

Impol Seval 2Da li to znači da, bez obzira na probleme koji su se javili, modernizacija teče tako da bi „Impol Seval“ kraj 2019. dočekao uz modernizovanu toplu valjaonicu koja podrazumeva uvođenje pune digitalizacije u proces proizvodnje, a sve to će veoma uticati na povećanje kvaliteta aluminijumske trake, na povećanje kapaciteta i produktivnosti?

-Da. Tada će topla valjaonica biti  u mogućnosti da radi sve ono kako je predviđeno, da valja velike trake, tanje – kvalitetnije, da meri profil. Već tokom 2020. kada bude završena modernizacija hladno valjačkog stana pa i livnice, povećavamo kapacitet i proizvodnja će se kretati od 65 do 70 hiljada tona. Ako „Impol Seval“ dostigne 70 hiljada tona proizvodnje i to uspe da proda na tržištu, to će biti odličnan poslovni rezultat. Za veću proizvodnju hladno valjanog programa trebaće nam investiciuja u novi hladno valjački stan.

Šta dalje?

-Put razvoja „Impol Sevala“ posle 2025. ili kada završimo sve što smo planirali Strategijom razvoja, biće vezan za razvoj programa finalnih proizvoda. Već imamo ozbiljan zadatak od Nadzornog odbora da počnemo da osmišljavamo proizvode finalizacije koje ćemo proizvoditi u novosagrađenim halama. U proizvodnji bismo koristili, pre svega, bojeni aluminijum.

Broj zaposlenih je već duže vreme na istom nivou?

-Trenutno je zaposlenih 658. Uglavnom zanavljamo kadar, ali velikih zapošljavanja nema. Ovo je optimalan broj. Svaka modernizacija opreme smanji broj izvršilaca na određenoj mašini, međutim, biće potrebe za elektroničarima, radnicima na održavanju, na pakovanju, tako da ne verujem da će posle završetka modernizacije tople valjaonice doći do značajnog pada  broja zaposlenih.

Koliko se prosečno zarađivalo u „Impol Seval“-u u prvoj polovini ove godine?

-Prosečna zarada isplaćena u proteklih šest meseci je neto 75.248 dinara, bez zarada menadžmenta. U ovoj godini smo jedanput povećali najnižu cenu rada od tri posto. Na osnovu finansijskih pokazatelja može se videti da će do kraja godine biti poslovna stimulacija, nagrada, za svakog pojedinca  koja je u visini njegove prosečne zarade. To će povećati i prosečnu zaradu u preduzeću na godišnjem nivou.

Ostavite odgovor