Pocetna BORN IN THE UE Jovanka Šopalović: Iz zelenog Mačkata na crveni tepih

Jovanka Šopalović: Iz zelenog Mačkata na crveni tepih

3998
0
Podelite

Ja sam rođena ovde, naš narod, duša, muzika, način života mi mnogo znače. Moj muž planira da na Zlatiboru otvori firmu, imaćemo razlog da češće dolazimo

Јованка Portret studio ArkurJovanka Šopalović već više od dve decenije svoj život gradi u gradu svetlosti, umetnosti i mode – u Parizu. Deo vremena koje provodi u Srbiji, poklonila je razgovoru za „Vesti“, koji smo vodili u čajetinska „Tri bora“, nakon što se bavila papirologijom neophodnom za kiosk, koji njen suprug, Parižanin želi da otvori u centru Zlatibora. Razgovor je pesmom na srpskom i glumačkim umećima na francuskom jeziku, ulepšao i njihov sin, četvorogodišnji Milovan, koji je ime dobio po Jovankinom ocu. Jovanka, poznata kao „Venera iz Pariza“, podelila je sa nama priču o prvim koracima u modi i filmu, životu u Parizu i značajnim poznanstvima.

Sada živite u Parizu, ali Vaše odrastanje vezano je za drugi grad?

Da. Moj tata je iz Mačkata, mama je iz Prijedora, a ja sam od bake otišla kod njih, u Austriju. Posle odrastanja i privatnih škola u Insbruku, sa 19 godina, nastavila sam Јованка Setnja po Parizuškolovanje u Parizu. U Francuskoj prestonici, studirala sam u školi za stiliste i modeliste. Školu sam završila kao najbolji đak, mama je bila veoma ponosna na mene, a tata je na žalost umro pre toga. Nisam planirala da ostanem u Parizu, već samo da završim školu tamo. Ipak, već u toku studiranja, počela sam da radim revije, da se bavim manekenstvom, a po završetku škole, već posle dva ili tri kastinga, došla je svetska reklama za poznati francuski „Lancôme“. Takav početak karijere, automatski me je podigao na drugi nivo u poslu.

Kakav je osećaj doživeti takav uspeh?

Lepo je. Bilo mi je drago kada su posteri bili svuda po Austriji, kada je moja mama u parfiremiji mogla da kaže: „Ovo je moja ćerka“ ili kada me je drug zvao sa aerodroma u Barseloni da bi mi oduševljeno rekao: „Evo me na aerodromu, a svuda okolo si ti“. Bilo je lepo, smešno, ali navikla sam se na to.

Snimanje sa Karlom Lagerfeldom
Snimanje sa Karlom Lagerfeldom

Kako ste odatle stigli do glume i filma?

Uvek sam volela glumu, još kao dete, ali moji roditelji su smatrali da je bolje da studiram nešto konkretnije. Ipak sam ostala u modi, a onda sam, pare koje sam zaradila zahvaljujući manekenstvu uložila u školovanje u raznim glumačkim školama – u Londonu, Njujorku, Parizu. Mnogo sam putovala i mnogo učila.

Sa Džeremijem Ajronsom i njegovom suprugom
Sa Džeremijem Ajronsom i njegovom suprugom

Takav život zahteva i poznavanje više jezika. Koliko ste ih savladali?

Osim srpskog, govorim i austrijski, koga od nemačkog razlikuju uglavnom akcenti, engleski, koji sam učila od šeste godine i francuski, koji sam počela da učim sa četrnaest godina.

Koja zemlja ili grad su najviše prijali Vašem temperamentu?

Definitivno sam znala da ne želim da ostanem u Austriji, iako imam pasoš te zemlje. To okruženje je previše strogo, kruto za moj temperament. Znala sam da ne postoji mogućnost da studiram u Beogradu ili Sarajevu, pa sam posle mature želela da idem u Ameriku, u NJujork. Međutim, to je mojoj mami bilo predaleko. Tata već nije bio živ, a ona nije želela da njena ćerka jedinica bude toliko daleko. Zato sam, mami za ljubav htela da idem u Beč ili Minhen, da studiram modu. Mama je tada prelomila, rekavši da se moda studira u Parizu. Sticajem okolnosti, tamo je živeo moj kum, Vojkan Tomić. Mama ga je pozvala i zamolila ga da mi pronađe najbolju školu mode. Tako sam, sa malim strahom zbog savladavanja jezika, koji sam učila tek četiri godine, otišla u Pariz. To je bila privatna, jako skupa škola, u kojoj ako nisi dobar đak nema ponavljanja, već se pozdrave sa tobom. Malo sam se plašila, ali samo šest meseci kasnije je sve bilo na svom mestu.

Јованка на послу

Da li to znači da se Pariz pokazao kao najbolji za život?

U Parizu živim više od dvadeset godina, ali to više nije grad kakav je bio nekada. Mnogo ga volim, poznajem ga, ali od pre dve godine, oseća se trauma od atentata i napada. Osim toga, postao je jako skup za život. Nemoguće je ili bar jako teško živeti tamo, ako imate dvoje ili troje dece. Parkova ima, ali nije to to. Mnogo je gužve, automobila, tenzije. Istina, mi imamo samo sina Milovana i nekako se snalazimo.

Kako je Milovan dobio ime?

Milovan je dobio ime po mom tati. Ima četiri godine i zaljubljen je u glumu. Svoju prvu

Milovanova prva reklama
Milovanova prva reklama

francusku reklamu je uradio sa osam meseci za poznati brend Petit Bateau. Do sada je snimio dve reklame, a ove godine su Englezi otkupili sliku za svoje tržište. Za sada govori samo francuski, ali srpski odlično razume i sigurna sam da će uskoro početi i da ga govori. Zabavno mu je ovde, lepo se provodi, a od prijatelja je već naučio i nekoliko stihova na srpskom, koje voli da otpeva.

Koliko posla stoji iza glamura kao krajnjeg rezultata mode, koji vidimo sa strane?

Težak je to posao. U jednom trenutku sam odlučila da je mnogo lakše biti manekenka,

Sa oskarovkom Marion Kotijar
Sa oskarovkom Marion Kotijar

nego se na drugi način baviti modom, jer to traži mnogo novca. Tako je moj prvi posao bio u firmi Grès. To je bila firma poznate kreatorke pedesetih i šezdesetih, koja je oblačila, primera radi Onazisove, mnoge holivudske zvezde, a bila je poznata po drapeu (naborana tkanina). Kada sam radila za nju, bila je već stara i sarađivala sam sa dizajnerom Lojdom Klajnom. On je pre 15 godina otišao u Ameriku i tamo razvija svoju marku „Lloyd Klein“. Tada sam radila kao modelista – šila sam modele koje Lojd crta. Osim toga, svi modeli su se radili na mom telu, bila sam „kabinski maneken“, koji je uvek sa kreatorom. Naravno, radila sam za njih i revije, kao glavni maneken sa ostalim poznatim manekenima, u Luvru, jer su se tada revije tamo radile.

Osim usavršavanja u školama, koliko morate da svakodnevno vodite računa o izgledu, kondiciji…?

Na izgledu mogu da zahvalim svojim roditeljima, genima koje sam dobila od njih. Potpuno sam prirodna, volim da vežbam, najviše da plivam. U Parizu imam ličnog trenera, istog već 20 godina. On recimo, trenira i Marion Kotijar, nagrađenu Oskarom za „Život u ružičastom“.

Јованка у hotelu Murano

Kada ste se prvi put pojavili na filmu?

Glumila sam u nekoliko francuskih filmova i na početku, uvek sam bila upravo u ulozi manekenke. U jednom takvom filmu, partner mi je bio Miki Manojlović, a lokacija Šanzelize. Kako tipično – na Šanzelizeu, dvoje Srba, u francuskom filmu. Posle nekoliko sličnih uloga, odlučila sam da ja napišem scenario i opišem pravi život jedne manekenke. Scenaristi o tome pišu, iako ne znaju dovoljno, pa su u filmovima česti stereotipi. Tako

Sa Alenom Delonom i Kristijanom Vadimom sinom Katrin Denev
Sa Alenom Delonom i Kristijanom Vadimom sinom Katrin Denev

sam napisala scenario za dugometražni film za koji tražim distributera, a u međuvremenu snimila kratkometražni, koji je zapravo početak dugometražnog. Počinje u svetu mode, traje 21 minut, a muziku mi je dao Goran Bregović, sa kojim se družim u Parizu. Kako sam u međuvremenu dobila sina, napravila sam pauzu od četiri godine i baš sada, ove godine sam uzela scenario, kako bih nešto stvorila od njega, kako bismo ga snimili.

Upoznali ste i sarađivali sa mnogim poznatim imenima iz sveta filma i mode. Koliko Vam to znači?

Јованка црвени тепихMnogo. Jako je interesantno upoznati ljude poput Alena Delona. Kao klinka sam volela njegove filmove, a sada mogu da sedim sa njim, pričam, slušam, učim… Snimala sam spot sa prošle godine preminulom Žanom Moro, koja je slavu stekla ulogom u filmu „Žil i DŽim“. To su legende, od kojih se uči. Osim toga, mlada generacija glumaca u Parizu su ljudi sa kojima provodim vreme i družim se. Primera radi, oskarovka Marion Kotijar znam već 20 godina, a njena mama glumi u mom kratkometražnom filmu.

Privlači li Vas Holivud?

Imala sam priliku da glumim u jednom holivudskom filmu, u blokbasteru „Teorija zavere“, reditelja Ričarda Donera, gde sam imala scenu sa Melom Gibsonom i DŽulijom Roberts. Snimali su u NJujorku. Scena nije ostala u filmu, ali sam osetila tu energiju, pare i sve što nosi veliki američki blokbaster. Značajno iskustvo, koje dobro pamtim.

Kako se osećate kada iz brzog Pariza dođete u zeleni Mačkat?

Ja sam rođena ovde, naš narod, duša, muzika, način života mi mnogo znače. Dolazim bar

UNICEF koktel - sa Tilmanom Grejvom, Lejdi Gaginim dizajnerom
UNICEF koktel – sa Tilmanom Grejvom, Lejdi Gaginim dizajnerom

jednom godišnje, a kako moj muž planira da ovde otvori firmu, nadamo se da ćemo imati razlog da češće dolazimo. Pariz je potpuno stresiran. Na svakih deset metara je apoteka, ljudi su pod lekovima da bi mogli da izdrže tempo i stres. Ja nisam takva, opuštena sam i ne želim da gubim zdravlje radi para.

Kako Vaš suprug, koji je Francuz, doživljava Srbiju?

Teško je to opisati. Trebalo bi da ga čujete kada se vratimo iz Srbije u Francusku, kako priča o Srbima u Parizu. On tako priča, da Francuzi govore „Želim da dođem u Srbiju, da upoznam taj narod, da jedem jagnjetinu u Mačkatu!“ Naš plan je da Milovana sledeće godine ovde krstimo i tada nekoliko Parižana dovedemo ovde, da se upoznaju sa ljudima, mentalitetom, našom zemljom.

Polo kup u Polo Klubu u Parizu
Polo kup u Polo Klubu u Parizu

Da li je ovde dovoljno lepo da poželite da se vratite na duže?

Volela bih da se vratim. Moja najveća želja je da glumim na našem jeziku. Jako mi znače kontakti i saradnja sa našim ljudima. Glumila sam u jednoj reklami koju je Kusturica snimao u Parizu, Srđana Dragojevića sam upoznala na Kanskom festivalu. Lepo je i to da je Lazar Ristovski prihvatio ulogu u mom dugometražnom filmu.

Ostavite odgovor