Pocetna Kultura Vreme dostojno trajnog pamćenja

Vreme dostojno trajnog pamćenja

73
0
Podelite

U Jokanovića kući, izložbenom prostoru užičkog Narodnog muzeja, otvorena je izložba više desetina starih fotografija Zlatibora „Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju“ koju je priredila istoričar umetnosti Snežana Đenić, direktor Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini, povodom 125 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Ovo je bila prilika da užička publika vidi izložbu koju su već videli Čajetinci i gosti Zlatibora.

Najavljujući izložbu pred brojnom užičkom publikom, direktor Narodnog muzeja Užice, Slavica Stefanović, podsetila je na značaj jubileja koji opština Čajetina obeležava tokom cele godine, samim tim i na značaj izložbe.

-Veoma važna godina za Zlatibor je 1893., kada je ovu planinu posetio kralj Aleksandar Obrenović, ali i prvi predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Aleksa Popović. Ova godina se uzima za početak organizovanog razvoja turizma na Zlatiboru. Od tada do danas, ostale su fotografije kao trajni, verodostojni zapis koji svedoči i stvara objektivnu sliku za rekonstrukciju prošlosti zlatiboskog kraja,- rekla je Slavica Stefanović.

Dragocena lekovitost koju stvaraju prirodni uslovi, klima i geografski položaj Zlatibora, učinili su da ova planina krajem 19. veka postane poznata pod nazivom Prva srpska vazdušna banja.

Izlozba Zlatibor 1-Međutim, Zlatibor je bio poznat mnogo pre toga. Za vreme turske vladavine zlatiborske suvati bile su u posedu porodica bogatih užičkih, pribojskih i novovaroških begova. Sačuvan je podatak da je ugledni sarajevski trgovac, hadži Nikola Selak, davne 1750. godine podigao letnjikovac od borovih brvana u Vodicama, ukazuje da je i u to vreme Zlatibor služio za odmor i oporavak,- podsetila je Snežana Đenić i nastavila da kasnije, u oslobođenoj Srbiji, na Zlatiboru leta provode začetnici mlade srpske buržoazije, porodice bogatih užičkih marvenih trgovaca koji su na svojim ili iznajmljenim suvatima podizali kolibe. Presudne za razvoj Zlatibora su po rečima Snežane Đenić, svakako, bile dve posete visokih zvaničnika 1893.godine. Jedna od njih bila je poseta kralja Aleksandra Obrenovića Užicu, a protokolom je bio za 20. avgust predviđen poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Dirnut gostoprimstvom domaćina, kralj je prihvatio njihov predlog da se izvor nazove Kraljeva voda i već sledeće godine poslao je novac od kojeg je podignuta monumentalna česma koja je istovremeno bila i prvi zidani objekat u ovom delu planine. Početkom leta iste godine na Ribnicu dolazi užički advokat, prvi predsednik Narodne skupštine Aleksa Popović sa bolesnim sinom s nadom da će ozdraviti boraveći na planini. To se i dogodilo, dečak je ozdravio i već naredne godine Aleksa Popović  podiže zgradu od borovih brvana gde sa porodicom provodi leta. Nekoliko godina kasnije, počinje gradnja i drugih vila,  kuća pa i restorana  na Zlatiboru. Uskoro, uprkos teškoćama, nastaju i prva turistička naselja.

-Dosta skromni počeci turističkog razvoja veoma brzo biće zamenjeni snažnom ekspanzijom, tako da će Zlatibor dobiti sva obeležja modernog letovališta, smučarskog centra, sa školom skijanja i jahanja i prvim Centrom jugoslovenskog jedriličarstva. Njegovo ime brzo će preći državnu granicu i biti predmet hvale u mnogim evropskim metropolama,- rekla je Snežana Đenić i poručila da ovo vreme ne sme biti zaboravljeno, jer je „dostojno našeg trajnog pamćenja“.

Katarina Dogančić Mićunović, viši kustos Naroodnog muzeja, osvrnula se ovom prilikom na istorijski razvoj i značaj nastanka fotografije i ukazala da se među brojnim fotografijama koje čine izložbu nalazi i značajan broj koje je uradio poznati užički fotograf Ilija Lazić.

Ostavite odgovor