Pocetna Društvo Odgovorno novinarstvo u lokalnim medijima

Odgovorno novinarstvo u lokalnim medijima

447
0
Podelite

U okviru projekta „Odgovorni mediji“ Savet za štampu je Užicu održao dvodnevnu obuku za novinare i urednike lista „Vesti“, Radio Užica i portala „Infoera“. Cilj projekta koji je podržan od misije OEBS-a jeste unapređenje slobode izražavanja i primene profesionalnih etičkih standarda u lokalnom novinarstvu.

Tokom obuke posebna pažnja posvećena je onlajn medijima za koje na sajtu Saveta novinari mogu pronaći smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije, odnosno Priručnik za prilagođavanje pravila potrebama novih medija. Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković sa žaljenjem konstatuje da se za proteklih sedam godina od početka rada Saveta najveći broj pritužbi odnosio na prvo poglavlje novinarskog kodeksa koje se bavi istinitošću  izveštavanja i to ocenjuje poražavajućim. Ona  kaže da se žalbe najčešće odnose na iznošenje neistinitih optužbi, na to da se pretpostavke i nagađanja predstavljaju kao činjenice uz često navođenje samo anonimnog izvora. Prema njoj česte žalbe se odnose i na kršenje pretpostavke nevinosti, zabranu diskriminacije, na etiku i kulturu javne reči… Dodaje da se u objavljivanju odgovora mediji  različito ponašaju. Oni koji nisu prihvatili   nadležnosti  Saveta za štampu opomene ne objavljuju smatrajući ih neobavezujućim. Izriče im se javna opomena koju najčešće ignorišu. Mediji koji prihvataju nadležnost Saveta i opomene  i odgovore objavljuju, mada i među njima postoje slučajevi izbegavanja objavljivanja odgovora, skraćivanja ili objavljivanja na nevidljivom mestu.  Savet za štampu probleme pokušava da reši i medijacijom i kako navodi naša sagovornica. Na početku rada Saveta broj rešenih slučajeva medijacijom bio je pet odsto dok je sada  oko 15 odsto što govori o delimično iskazanoj spremnosti  da se priznaju greške.

savet za stampu gordana novanovic– Prva žalba Savetu za štampu bila je baš iz Užica i odnosila se na pisanje za jedan beogradski medij. U dužem vremensko periodu nismo imali pritužbi na rad lokalnih medija i veoma retko na rad štampanih lokalnih medija. Najčešće su to žalbe koje se odnose na portale novijeg datuma koji baš nisu etablirani i vode ih ljudi koji nemaju novinarsko iskustvo, tako da je logično da češće greše – kaže  Novaković uz napomenu da su sve češće tužbe lokalnih onlajn medija jednih protiv drugih ne samo zbog kršenja autorskih prava već i zbog tekstova koje objavljuju jedni protiv drugih. Ona dodaje da se građani iz unutrašnjosti  češće žale na medije sa nacionalnom pokrivenošću nego na lokalne tako da sudeći po broju žalbi izgleda da su odgovorniji u  odnosu  tzv. velike medije, a i tabloidi su retkost u lokalnim sredinama.  Njena ocena posebno se odnosi na korektnost medija koji dugo postoje  i imaju novinare sa dosta iskustva, ali i napominje će slika lokalnog novinarstva i poštovanje etike u izveštavanju biti potpunija posle predstojećeg monitoringa u okviru projekta „Odgovorno novinarstvo“. Da je situacija na lokalnom nivou u primeni profesionalnih standarda mnogo bolja u odnosu na nacionalni nivo slaže se i novinar nedeljnika „Vreme“ i član Saveta za štampu Petar Jeremić. Međutim, primećuje da ima i onih koji u lokalu ruše dostojanstvo novinarske  profesije  sramoteći ga. Pri tome smatra da lokalni mediji koji  dugo postoje više drže do profesionalnih standarda nego lokalni mediji koji su relativno skoro osnovani i u koje su ušli ljudi van novinarske profesije, samoproglašeni novinari koji sebi dozvoljavaju da objavljuju svakakve neistine pravdajući to slobodom javnog govora.

– Oni ljagaju ljude, vode  hajku i jednostavno ljudima mogu i živote da unište. U pogledu poštovanja novinarskog kodeksa oni sebe ne mogu nazivati novinarima.  Nažalost, kod savet za stampu petar jeremicgrađana ruše poverenje i u onaj dobar deo novinarske profesije koji se drži pravila zanata. Nauštrb kredibilnih medija danas imate poplavu onlajn medija koji će ukrasti vašu vest u koji je vaš medij uložio resurse, od reči do reči će to prepisati uz objavu fotografije koju ste vi napravili i nikom ništa – kaže Jeremić i dodaje da je za ovakva ponašanja jedini lek pravni. On dodaje da je svrha projekta „Odgovorni mediji“ da se ohrabre lokalni novinari i mediji koji svoj posao rade časno i profesionalno, da se vidi sa kakvim se sve problemima suočavaju i kako  im pomoći da zadrže kredibilitet.

– Građanima, slušaocima i čitaocima moramo da objasnimo da prave razliku između profesionalnih medija i medija koji su samo upisani u registar medija, ali da ne zaslužuju da se za ono što rade zove mediji niti novinari – kaže Jeremić. On podseća i da se najbrojnija novinarska udruženja UNS i NUNS zalažu da mediji koji se ne drže novinarskih standarda, sa opomenama Saveta za štampu zbog kršenja Kodeksa, ne mogu učestvovati na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja. Jeremić dodaje i da je problem što takvi mediji osnivaju neka svoja fantomska udruženja i dobijaju novac na konkursima na duži rok. Po njemu veoma važna za opstanak medija koji poštuju standarde profesije jeste i medijska pismenost sa kojom treba krenuti od osnovne škole.

savet za stampu

Gubitak poverenja

– Tradicionalni mediji koji postoje decenijama više drže do profesionalnih standarda nego neki koji su relativno skoro osnovani i u koje su ušli ljudi van novinarske profesije, koji su sebe proglasili za novinare i dozvoljavaju objavljivanje svakakvih neistina pravdajući to slobodom javnog govora i često ljagajući ljude – kaže novinar Petar Jeremić koji dodaje da ovi mediji nažalost kod građana ruše poverenje u onaj dobar deo novinarske profesije koja je sa javnošću na istom zadatku.

Izvinite, pogrešili smo…

– Postoji u našim redakcijama ideja da urednici nikako ne priznaju da su pogrešili. Oni ne shvataju da baš priznanje znači priznavanje odgovornosti prema svojim čitaocima. Umesto izvinite pogrešili smo, preduzećemo sve da se to više ne ponovi, priznanje se doživljava kao kazna i osuda i na tome ćemo  još morati da radimo – navodi Gordana Novaković iz Saveta za štampu.

Ostavite odgovor