Pocetna BORN IN THE UE Užičanka potporučnik dr Nevena Nikolić: Dve zakletve jednoj zemlji

Užičanka potporučnik dr Nevena Nikolić: Dve zakletve jednoj zemlji

762
0
Podelite

Svesna sam da kao lekar moram da imam što više znanja i da vojno lice nije zanimanje koje traje osam sati u toku dana, a posle ste drugi čovek

Užičanka Nevena Nikolić je završila srednju Medicinsku školu, a već tokom školovanja za farmaceutskog tehničara, znala je da je medicina oblast u kojoj želi da se usavršava. Kao odličan đak, odlučila se za opciju koja nije za svakoga, a zahvaljujući toj odluci, talentu i velikom trudu, ovih dana, Užicem je prošetala u oficirkoj uniformi, kao nosilac paradnog bodeža, zahvaljujući proseku 9,98 kojim je diplomirala na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu.

Zašto ste izabrali Vojnomedicinsku akademiju?

Kako su godine tekle, moja ljubav prema medicini je sve više rasla, a učenje mi je sve lakše padalo. Zapravo, medicina se pretvorilo u nešto o čemu sam želela što više da naučim, više od onoga što nude školske knjige i gradivo. To je postalo deo mog života i sada kada pogledam iza sebe, ne deluje tako teško kao što je u nekim trenucima bilo
Kako su godine tekle, moja ljubav prema medicini je sve više rasla, a učenje mi je sve lakše padalo. Zapravo, medicina se pretvorilo u nešto o čemu sam želela što više da naučim, više od onoga što nude školske knjige i gradivo. To je postalo deo mog života i sada kada pogledam iza sebe, ne deluje tako teško kao što je u nekim trenucima bilo

Jedna opcija, svakako je bio Medicinski fakultet u Beogradu, ali onda sam čula za Medicinski fakultet u okviru Univerziteta odbrane, koji je po mnogo čemu drugačiji od klasičnog, Medicinskog fakulteta. Pre svega mi se svidelo to što su predavanja organizovana u malim grupama. Nas je trideset na jednoj godini, a pri tom smo i podeljeni na pet, šest grupa. Dakle, male grupe i kvalitetna predavanja. Osim toga, imamo priliku da učimo od najvećih stručnjaka u zemlji. Znala sam i da dosta stimulišu naučno-istraživački rad i to mi se jako dopalo, jer sam od početka želela da idem u tom smeru. Imali smo i sve moguće uslove za praktično usavršavanje van nastave, u smislu da možemo bilo kome da pokucamo na vrata. Zaista smo imali prilike da naučimo mnogo više nego što bismo mogli na bilo kom drugom fakultetu.

Šta je sve podrazumevala obuka kroz koju ste prošli?

Naš fakultet je počeo osnovnom vojnom obukom, koju prolazi svako vojno lice. Taj deo nema veze sa medicinom i završava se polaganjem zakletve otadžbini, kojoj je počelo moje školovanje, koje se završilo polaganjem Hipokratove zakletve. Još jedna specifičnost je to što smo svi živeli u internatu na Vojnoj akademiji. Svaki dan smo u tom sistemu i nosimo vojnu uniformu, a onda prelazimo na fakultet, gde nosimo belu, lekarsku uniformu. Tokom školovanja, imali smo i organizovana gađanja, obuku u skijanju, veslanju, obuku za snalaženje u različitim vanrednim situacijama… To je sve ono što klasičan Medicinski fakultet ne nudi, a verujem da je nas dodatno nadogradilo. Specifično je i to da je naš put unapred određen. Čim smo zavrili školovanje, počeli smo pripravnički staž, koji je obavezan za svakog lekara. Nakon toga, rasporediće nas u ambulante Vojske Srbije, u skladu sa potrebama. Radiću u vojnoj ambulanti kao lekar opšte prakse, ali sam istovremeno i oficir Vojske Srbije, pa ću imati i obaveze koje ta profesija nosi sa sobom.

Vojno lice i van svog radnog mesta treba da ima određeni stav, da se ponaša na određeni način i sledi određene društvene norme. Od vojnog lica se očekuju brojne vrline i time se i treba voditi
Vojno lice i van svog radnog mesta treba da ima određeni stav, da se ponaša na određeni način i sledi određene društvene norme. Od vojnog lica se očekuju brojne vrline i time se i treba voditi

Ima li razlike u obuci za žene i muškarce?

Najvećim delom je bilo ravnopravno, osim u situacijama kada dođe trenutak da se traži striktno fizička snaga, tu su momci superiorniji. Generalno, nema velike razlike, bar što se tiče terena koje smo mi imali.

Da li je bilo teško uskladiti dve obuke, dve profesije?

Sigurno da u nekim momentima nije bilo lako, ali važno je imati cilj pred sobom, onda se Nevena-3sve lakše prevaziđe. Možda je najteži deo bio kada smo imali neku obavezu na terenu, a istovremeno morali da učimo. To je umelo da bude teško, kada se susretnu te dve profesije – oficirska i lekarska. Obe su zahtevne i traže da im se posvetite.

Krajnji rezultat govori da niste posustali?

Uživala sam u tome što radim. Istina, umelo je da bude i naporno, zahtevalo je mnogo truda, rada i konstantnosti, kako bih istrajala. Pre svega me je vodila odgovornost prema profesiji. Svesna sam da kao lekar moram da imam što više znanja, a i odabrala sam baš ono što iskreno volim. Kako su godine tekle, moja ljubav prema medicini je sve više rasla, a učenje mi je sve lakše padalo. Zapravo, medicina se pretvorilo u nešto o čemu sam želela što više da naučim, više od onoga što nude školske knjige i gradivo. To je postalo deo mog života i sada kada pogledam iza sebe, ne deluje tako teško kao što je u nekim trenucima bilo.

Šta za Vas znači biti oficir Vojske Srbije?

Verujem da se i moje kolege, kao i ja osećaju veoma ponosno. To je, pre svega, odgovornost, stil života. Smatram, a tako su nas i učili na Akademiji, da biti vojno lice nije zanimanje koje traje osam sati u toku dana, a posle ste drugi čovek. Vojno lice i van svog radnog mesta treba da ima određeni stav, da se ponaša na određeni način i sledi određene društvene norme. Od vojnog lica se očekuju brojne vrline i time se i treba voditi. Vojni poziv je bio veliki izazov za mene, a danas mi je mnogo drago što sam vojno lice, što sam u stroju Vojske Srbije. Verujem da sam donela ispravnu odluku.

Nevena-10

Sa kakvim reakcijama u okruženju se susrećete?

Do sada sam se susretala samo sa lepim reakcijama. Svima je drago videti vojno lice. Način na koji je posmatraju je nešto što je naša vojska vekovima sticala. Primećujem da je svima izuzetno simpatično kada vide devojku u vojnoj uniformi, jer je poznato da nije lako doći do toga.

Nevena-naslovna-3

Da li Vas neka oblast medicine posebno privlači?

Zaljubljena sam u medicinu toliko da ne bih mogla da izdvojim jednu oblast. Generalno bih volela da se bavim klinikom, možda internom medicinom, neurologijom ili pedijatrijom. Možda pre nešto od toga, nego neka preventiva, ali sve opcije su otvorene.

-Svake godine u generaciji koja završava fakultet, budu nagrađeni najuspešniji. Troje najuspešnijih na Akademiji na poklon od predsednika dobija sablju, lekari dobijaju paradni bodež, a najbolji po vidovima na vojnoj akademiji - pištolj sa posvetom. Ja sam imala tu čast da primim paradni bodež od predsednika, koji mi je uručio ministar odbrane. To je zaista bio poseban trenutak, kao kruna truda, rada svih ovih šest godina. Drago mi je i što su to propratili mediji, kako bi se videlo da je Užice i ove godine, kao i mnogih prethodnih, dalo mlade uspešne ljude, koji su bili nagrađeni. Samo u mojoj godini, troje nas je iz Užica. Osim mene, tu su i Jovana Čubrilo i Jelena Petaković. To sjajni, veoma uspešni studenti i veoma sam ponosna na njih, na nas
Svake godine u generaciji koja završava fakultet, budu nagrađeni najuspešniji. Troje najuspešnijih na Akademiji na poklon od predsednika dobija sablju, lekari dobijaju paradni bodež, a najbolji po vidovima na vojnoj akademiji – pištolj sa posvetom. Ja sam imala tu čast da primim paradni bodež od predsednika, koji mi je uručio ministar odbrane. To je zaista bio poseban trenutak, kao kruna truda, rada svih ovih šest godina. Drago mi je i što su to propratili mediji, kako bi se videlo da je Užice i ove godine, kao i mnogih prethodnih, dalo mlade uspešne ljude, koji su bili nagrađeni. Samo u mojoj godini, troje nas je iz Užica. Osim mene, tu su i Jovana Čubrilo i Jelena Petaković. To sjajni, veoma uspešni studenti i veoma sam ponosna na njih, na nas

Možda ste u okviru vojne obuke shvatili da imate neki talenat, interesovanje koje ranije nije bilo očigledno?

Tokom školovanja, rekreativno sam se bavila trčanjem, na duže staze i plivanjem. To mi je prijalo, zavolela sam taj način života. Sigurno je da sam se više okrenula sportu, nego što me je to interesovalo pre početka školovanja.

Nevena-7

Da li su nova iskustva promenila i perspektivu iz koje posmatrate Užice?

Zaista se jeste promenila perspektiva iz koje gledam na Užice. Ranije sam ga posmatrala kao grad koji ne nudi mnogo mogućnosti za stručno usavršavanje, što me je usmeravalo ka većim gradovima. Posle šest godina u Beogradu, shvatila sam koliko toga Užice, ali i drugi manji gradovi mogu da ponude, u odnosu na grad kao što je Beograd. Užice sada vidim kao mnogo lepši i perspektivniji grad nego pre. Za vreme studiranja, trudila sam se da u Užice dolazim što češće. To je bilo jednom u dve, tri nedelje, što je, mislim dosta za jednog studenta. Volim da budem ovde i nadam se da ću sada imati još više prilike da to i uradim.

Imajući u vidu nove obaveze, koliko je moguće da se u budućnosti vratite u Užice?

Meni je svakako želja da se vratim u Užice. Što se tiče moje budućnosti, ona zavisi i od potreba Vojske Srbije. Mene će rasporediti na radno mesto prema tome, a moja lična želja je da to bude Požega, kako bih mogla da se vratim ovde. Videćemo, sve opcije su otvorene.

Nevena-6

Kakve su Vaše obaveze u ovom trenutku?

Već mi je počeo obavezan pripravnički staž, koji sledi svim lekarima. Narednih šest meseci biću u Beogradu, na VMC u Hitnoj pomoći i na VMA. Nakon toga, polagaću državni ispit. Tada ću biti raspoređena u jedinice Vojske Srbije. Mnogo mi je drago što je taj oficijelni deo učenja završen i što sada mogu da primenim sve ono što sam učila prethodnih godina. Svakako, imam želju da nastavim da učim i da se dalje usavršavam kroz specijalističke i doktorske studije.

Ostavite odgovor