Pocetna BORN IN THE UE Užičanka Marina Pešić, koncertni fotograf: Ovde je sve počelo…

Užičanka Marina Pešić, koncertni fotograf: Ovde je sve počelo…

1887
0
Podelite
Znaš kako je kada si zaljubljen, pa imaš onaj lepi osećaj, leptiriće u stomaku? Tako se ja uvek osećam kada prilazim Užicu, na ulasku u grad

Kada sam tamo, osećam da sam drugačija, kao da imam „višak“ energije. Onda dođem u Užice i shvatim – to je to, to sam ja

Marina Pešić, sada koncertni fotograf, fotoaparat je uvek nosila sa sobom, još za vreme osnovnoškolskih i srednjoškolskih dana. Fotografisala je rođendane, izlaske, pejzaže i kako kaže, ovek bila „ta“ koja na taj način čuva lepe trenutke i drugima prosleđuje fotografije. Prvi profesionalni fotoaparat kupila je 2013. godine, a zahvaljujući njemu nastale su i koncertne fotografije koje je nedavno predstavila Užičanima, u okviru izložbe „Potpisano izvan vremena“. Sve fotografije potpisali su muzičari koje je ovekovečila na bini. U Užicu se rodila ona i njena ljubav prema fotografiji i muzici. U Užicu je imala i prvu samostalnu izložbu „Moć muzike“, prošle godine. Zbog Užica oseća „leptiriće“ u stomaku. Ovde je, kaže – sve počelo.

Zašto si odlučila da izložbu „Potpisano izvan vremena“ vide prvo Užičani?

Marina-pesic-izlozbaSrećna sam što je tako jedinstvena izložba prvi put predstavlja upravo u Užicu, jer je to grad u kome sam išla na prve svirke, koncerte. Sve je počelo ovde. Moja ljubav prema rokenrolu se rodila u Užicu, koje i danas ima dobru rok scenu i dosta aktivnih, mladih bendova. Raduje me što je ova izložba okupila i moje drugare iz srednje škole sa kojima sam išla na svirke i one čije sam svirke slušala.

Da li su upravo to momenti inspiracije koji su te podstakli da sačuvaš neke trenutke od zaborava?

Da. Fotoaparat sam nosila skoro uvek sa sobom još u toku osnovne i srednje škole i beležila važne trenutke. Profesionalni fotoaparat sam kupila 2013. godine, a cilj mi je bio da imam fotografije boljeg kvaliteta. NJim sam beležila trenutke sa putovanja, fotografisala razne gradove, a kasnije i koncerte, na koje sam inače često išla. Veoma sam posvećena tome, volim muziku, volim rokenrol. Dopalo mi se da imam fotografije bendova koje volim da slušam. Pre nego što sam kupila fotoaparat, uvek sam se divila dobrim koncertnim fotografijama. Lepo je to što su neki ljudi, koji su mi bili uzori,  danas moje kolege.

Marina-pesi-Ispred-bine

Koji procenat dobre fotografije čini kvalitetna oprema, u odnosu na talentovano oko fotografa?

Bitno je i jedno i drugo. Bolja oprema nam pomaže da savladamo sve spoljne uslove, poput lošeg svetla ili teškog pristupa bini. Primera radi, nekada je dobro imati dobre zum objektive za hvatanje dobrog kadra iz daljine. Kada se sve sabere, najbitnije je šta ta fotografija govori, odnosno, da li prenosi neku emociju, da li je zabeležila dobar trenutak… Onaj ko to zna da uradi, može da napravi dobru fotografiju i jednostavnijom opremom, za razliku od  nekoga ko ima dobru opremu, ali samo odrađuje posao.

Marina pesic na-bini

Ima li razlike u fotografijama koje praviš na koncertima bendova čiju muziku voliš i onih drugih, čiji izraz ti nije blizak?

Naravno! Fotografije su uvek bolje, ako tu muziku osećam. Uglavnom fotografišem bendove koje volim, ali ako nekada i radim nešto drugo, to mora biti muzika koja mi se sviđa, ne bilo koja. Takođe, ako ne poznajem dovoljno pesme, tekstove, muziku, uvek je drugačije, zahtevnije. Desi se da me neko angažuje ili zamoli da fotografišem njegov bend i tada se zaista trudim da fotografije budu najbolje moguće.

Marina-pesic-publika

Koji bendovi su ti najinspirativniji?

To je široko polje. Mnogo je domaćih i stranih bendova koje volim da slušam. Često sam odlazila i u inostranstvo na koncerte stranih bendova, gde nije moguće uneti fotoaparat. Išla sam na koncerte The Who, Neil Young & Crazy Horse, čula kako uživo zvuče Eric Clapton, David Gilmour, Paul Simon, Joan Baez, Bob Dylan i mnoge druge svetske zvezde. Sa druge strane, mislim da se na mojim fotografijama vidi koje domaće bendove najviše pratim. To su YU grupa, Bajaga i instruktori, Riblja čorba, Kerber, Galija, Neverne bebe… Svakako je to više klasični rok, nego pank, metal. Podjednako su mi bitni dobar tekst i muzika. Naravno, ima i drugih, novijih bendova sa dobrim tekstovima, ali one koje pevaju bendovi koje sam pomenula, smatram poezijom. Tekst mora imati dušu, biti melodičan, poetičan. Dešava se da stojim ispred bine i fotografišem pevača, a da mi pažnju odvuče solo na gitari ili klavijaturama. Tada se preorijentišem na ono što se u tom trenutku dešava, na ono što čujem.

marina foto 1

Imaš li dovoljno mogućnosti za rad i usavršavanje u Novom Sadu, Srbiji?

Za sada sam zadovoljna mogućnostima u oblasti u kojoj radim. Uvek ima dešavanja, a sada sam već stekla i dovoljno kontakata i poznanstava, tako da mogu da imam pristup svemu, bez nekih ograničenja. Uvek može da se napreduje, da se nešto uradi bolje ili drugačije.

marina foto 3

Kakvu saradnju imaš sa kolegama koje se bave istim poslom?

Sa nekoliko kolega koji prate isključivo bendove koje ja pratim, odlično sarađujem. Fotografišemo bez rivaliteta, jedni drugima ne smetamo, ne upadamo u kadar. Ako vidim da je neko na određenoj poziciji, ja ću izabrati drugu. Tako svi dobijemo dobre fotografije.

marina foto 2

Kako su reagovali muzičari koji su potpisivali fotografije za izložbu koja je bila postavljena u Užicu?

Uglavnom su to reakcije: „To je to. To sam ja.“ Često mi kažu da sam uhvatila momenat ili izraz koji je karakterističan za muzičara koji je na fotografiji. Svi kojima sam odnela fotografiju da potpišu su bili oduševljeni, nisam naišla baš ni na jednu negativnu reakciju. Pokazali su oduševljanje za samu fotografiju, ideju i za to što postoji neko ko čuva te momente. Dobila sam samo reči hvale, a svima je drago što su deo toga.

Marina Pešić je dobitnik specijalne nagrade „Glas žene u muzici“ na međunarodnom foto konkusru „Glas koji se vidi, slika koja se čuje“, 2017. godine, koju je organizovalo udruženje „Zona muzike“ i redakcija portala Glas.ba iz Zenice. Ove godine, u Zenici joj je dodeljena plaketa „Special mention” na međunarodnoj izložbi koncertnih fotografija pod nazivom „Čisto oko, puno srce“
Marina Pešić je dobitnik specijalne nagrade „Glas žene u muzici“ na međunarodnom foto konkusru „Glas koji se vidi, slika koja se čuje“, 2017. godine, koju je organizovalo udruženje „Zona muzike“ i redakcija portala Glas.ba iz Zenice. Ove godine, u Zenici joj je dodeljena plaketa „Special mention” na međunarodnoj izložbi koncertnih fotografija pod nazivom „Čisto oko, puno srce“

Da li i u Užicu pronalaziš inspiraciju?

Užice je uvek moja inspiracija. Obožavam ovaj grad, u njemu sam živela dvadeset godina. Ovde dolazim kad god mogu, kad god imam slobodnog vremena. Živim u Novom Sadu, ali se osećam kao da nikada nisam otišla iz ovog grada. Osećam da ovde pripadam, da sam među svojima. LJudi su ovde drugačiji nego u Novom Sadu i Vojvodini – druželjubiviji su, otvoreniji, srdačniji, slobodniji, živahniji… velika je razlika u odnosu na Vojvodinu. Kada sam tamo, osećam da sam drugačija, kao da imam „višak“ energije. Onda dođem u Užice i shvatim – to je to, to sam ja.

Imaš li želju da se vratiš u Užice?

Ne znam kuda će me život dalje voditi, kuda ću se kretati, da li ću živeti u Novom Sadu ili nekom drugom gradu, ali ako bi me život naveo da se vratim u Užice, bila bih srećna zbog toga. Uvek kada dolazim, osećam ushićenje, radost. Znaš kako je kada si zaljubljen, pa imaš onaj lepi osećaj, leptiriće u stomaku? Tako se ja uvek osećam kada prilazim Užicu, na ulasku u grad.

 

 

Ostavite odgovor