Pocetna Ekonomija Najbolje tek dolazi

Najbolje tek dolazi

1364
0
Podelite

Čim su se pre dve godine pojavili  skrenuli su pažnju stručne javnosti, tržišta i medija. Proizvodi porodične manufakture „Slatka jesen“ čiji je tvorac diplomirani ekonomista Ivana Panović iz Požege, za sada su osvojili Srbiju, a njihovo pojavljivanje na svetskim sajmovima hrane i pića nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Slatko od nekoliko vrsta voća koje raste u užičkom kraju: višnja, divlja kupina, šumska jagoda i dunja, i džemovi od maline, šljive, šipurka i kajsije spakovani u elegantnu, kvalitetnu ambalažu postali su Ivanin brend koji je sve više najdragoceniji poklon koji poslovni svet želi da uruči svojim prijateljima i partnerima, pre svega, onima iz inostranstva.  Akumulirano iskustvo iz porodice, iz porodične firme „Pan komerc“ koja uspešno radi 28 godina i iz banke gde je radila deceniju i po i u kojoj je imala svoj tim, ali i ljubav koja, kako kaže, oblikuje čoveka u svim segmentima, učinili su da je tržište odmah „prigrli“.

Slatka-jesen-1-Često volim da kažem, svi kuvaju, ja prodajem. U našem kraju svaka domaćica zna da napravi dobro slatko i džem, ali sam se ja drznula da uz znanje o tržišnoj ekonomiji, poslovanju i nastupu na tržištu, tradiciju upakujem u dobro dizajnirano pakovanje, da ispoštujem sve savremene standarde higijene i nastupim na tržištu. Tržište me stvarno prigrlilo, a ljudi koji to prepoznaju i cene, moji su kupci.

Sada ste u velikom poslu, pripremate se i za sajam u Torinu, a nema ni dva meseca kako ste se vratili sa sajma u Njujorku?

-Od kada sam u ovom poslu, ovo je treća sezona zrenja voća i dovoljno sam stasala da u sezoni mogu da pravim određeni lager i pripremam se za sezonu korporativnih poklona. Pravim luksuzna poklon pakovanja koja korporacije iz cele Srbije rado poklanjaju svojim poslovnim partnerima van zemlje, pre svega. A tu su i sajmovi. Prvi na kojem sam nastupila  u saradnji sa RRA „Zlatibor“ i RPK Užice bio je Sajam etno hrane i pića u Beogradu 2016. i na njemu sam dobila specijalno priznanje za slatko od dunja. Ima dosta naših proizvođača kvalitetne hrane, ali je malo nas koji smo registrovani, koji plaćamo porez, radimo analize, imamo luksuznu ambalažu, potrudimo se za etiketu, imamo bar kod, možemo ravnopravno da pregovaramo i sa specijalizovanim radnjama i sa kompanijama. Ja sam se našla u društvu gde je prepoznat i kvalitet i pakovanje pa dobijam pozive za sajamske nastupe. USAID me pozvao da sa još devet kompanija iz Srbije učestvujem na sajmu u NJujorku. Tu sam imala i povratnu informaciju za moje teglice koje je video ceo svet, ali sam gledala i šta su drugi izlagali i gde je Srbija  i ja lično u svemu tome. Moram da kažem da su srpski džemovi po kvalitetu, procentu voća i svega drugog bili izvan svih i svi su oduševljeni njima. Međutim, Srbija još nije poznata u svetu po svojoj kuhinji. Zato se mora dosta raditi da nametnemo određeni standard u džemovima koji se na primer mnogo jedu u Engleskoj, Kanadi, Americi, Australiji i da njihovi građani naviknu na ovu količinu voća u teglici. Nastavak ovog projekta je „Svet hoće domaće“ i mene su pozvali da učestvujem u tome, sledi sajam u Torinu, a dobila sam poziv od Fondacije „Novak Đoković“ da učestvujem na konferenciji i radionicama vezanim za prehrambenu industriju.

Slatka-jesen-5Gde prodajete svoje proizvode?

-Za sada samo u Srbiji. Imam savremenu proizvodnju u prirodnom ambijentu u selu nadomak Požege koja je urađena po Hassap-u i očekujem da ćemo ovaj standard implementirati do kraja godine i tada ću steći uslove da izvozim. Za sada mogu da odgovorim zahtevima tržišta. Moji proizvodni kapaciteti nisu dovoljno popunjeni tako da ne mogu da imam stalno zaposlene. Za sada sam samo ja stalno zaposlena i angažovana svih 24 sata. To je neka nova energija koja se kod mene pojavila u momentu kada zaokrenete život za 360 stepeni i kada se potpuno promeni način razmišljanja i percepcije, a koristi se svo prethodno stečeno znanje, onda sve mogu da izdržim.

Slatka-jesen-3Koji je Vaš cilj, sigurno ne  proizvodnja u ogromnim količinama?

-Hoću da proizvedim ograničene količine svojih proizvoda kao Ferari. Neću da proizvodim sto hiljada jedinica, već 10.000 ali da to bude urađeno s ljubavlju, natenane, da svaku teglicu ja zatvorim, dodirnem, vidim i odobrim da ide dalje. To je moj cilj. Da radim u kontinuitetu, da napravim lep balans između poslovnog i privatnog i da to bude sve urađeno tempom kakav meni odgovara. U tome za sada uspevam.

Slatka-jesen-4Da li Vaša porodica može da živi od ovog posla?

-Može, zato što nije sve u novcu. Ne radim za platu, ja sam preduzetnik i radim za profit, to su različite percepcije. To što nije sve u novcu znači da je i u slobodnom vremenu. Sada moja deca koja imaju 10 i 14 godina i mogu uz moj posao da vide šta znači raditi s ljubavlju,  imaju prilike da se uključe u posao onoliko koliko im godi i veštine dozvoljavaju. Nema veze što je to lepljenje etiketa ili seckanje ukrasnih mašni. Važno je da osete šta znači kada se cela porodica uključi i kada se svi radujemo novom uspehu.

Šta je bio presudan momenat kada ste se kao direktor filijale u Požegi nekadašnje Čačanske banke odlučili da odete i upustite u preduzetničke vode?

-Desilo se nešto što se svima dešava, ali to ljudi ignorišu, ne poštuju svoju intuiciju i pre svega nemaju hrabrosti da naprave sledeći korak plašeći se neizvesnosti. Ja sam neko ko ide osmehom kroz život i sve što se dešava znam da je za veće dobro. U mom rokovniku na prvoj strani piše – Najbolje tek dolazi. Znači da svaki dan iščekujem da vidim čime će me život obradovati. Žao mi je kada vidim da ljudi svesno muče sebe iz straha, šta će biti sutra, a kada bi samo malo izašli iz te pozicije u kojoj su, izmakli se sa strane i pogledali, videli bi da i oni mogu da urade isto što i ja. Nije to ništa tako spektakularno, mada izgleda. I nikada nisam zamislila da će me moje teglice odvesti na drugu stranu planete. Mislim da moja priča može da motiviše i druge. Ima prostora za sve, radujem se svakom novom koji izađe na tržište, a formula uspeha ne postoji. Čovek samo mora da veruje u ono što radi.

Jeste li se na početku bavili biznis planom, jeste li vagali za i protiv?

-Dnevne odluke donosim na osnovu sagledavanja za i protiv, toga je bilo i na početku, ali se nisam bavila biznis planom koji je jedan šablon i ako bi me put naveo daleko u drugom pravcu od biznis plana možda bi moje razočarenje bilo veće jer nisam ispunila taj plan. Međutim, ko zna šta me čeka na tom sasvim levom putu u odnosu na onaj koji je predviđen biznis planom. Imam 40 godina što je sasvim dovoljno da poštujem intuiciju i unutrašnji glas, da brže reagujem na impulse koje imam iznutra, da ih poštujem i prihvatam i u skladu sa tim donosim odluku.

Koja je Vaša vizija?

-Moja vizija je da ukusi Srbije budu izvan granica naše zemlje, da mi proizvođači iz cele naše branše, napravimo novu sliku o proizvođačima hrane iz Srbije, da jednog dana budemo prepoznati kao regija i da, recimo, u narednih deset godina van granica gradimo priču o ukusima Srbije.

Ostavite odgovor