Pocetna Kultura Ernest Bošnjak je umro srećan

Ernest Bošnjak je umro srećan

391
0
Podelite

Drugo festivalsko veče 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu, obeležila je predstava “Kad bi Sombor bio Holivud”. Reč je o autorskom projektu reditelja Kokana Mladenovića, u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta iz Sombora.

Sombor 2Aleksandra Glovacki, pozorišni kritičar, dramaturg, voditelj okruglog stola: Ovu predstavu bih stavila u kontekst koji je izuzetno značajan. Naime, priča o Ernestu Bošnjaku je treća od četiri o znamenitim Somborcima. Somborsko pozorište ispravlja nepravdu prema nekim zaboravljenim sugrađanima.

Sombor 3Kokan Mladenović, reditelj: Drago mi je što vam se predstava dopala. Za mene je to mesec i po najboljihpozorišnih dana u životu. Sećam se prve probe, kada smo rekli da ćemo raditi nemi film. Tada sam obavestio ansambl da ja o tome „dirljivo ne znam ništa“. Nismo to radili, nisu nas učili, svi smo đaci literarnih, dramskih, rediteljskih… škola. Nismo imali nikoga da nas uputi kako se fabulira, kako se prave likovi bez teksta. Mnogo smo naučili, bilo nam je zabavno, bilo je i groznih stranputica. Uvek smo se vraćali i tako završili ovaj divan, uzbudljiv proces. To je ono što ostaje.

Sombor 4David Tasić Daf: Odigrao sam više od 150 premijera, ali mi je jako drago što me je Kokan pozvao da igram u ovoj predstavi. Dosta smo se namučili, ali je vredelo. U pozorištu sam igrao gotovo sve žanrove, ali ovako nešto nikada nisam radio. Bilo mi je drago da igram sa mladim, lepim i pre svega izuzetno talentovanim kolegama, profesionalcima. Osim toga, Kokan je po prirodi duhovit čovek i na probama je vladala sjajna atmosfera. Bilo je mnogo smeha, uz koji su napori padali u vodu. Izgleda da smo napravili začuđujuću, nesvakidašnju predstavu, a sudeći po reakcijama publike – dobru predstavu.

Sombor 5Marko Marković: Želim da podelim sa vama emociju koju smo osetili na samom kraju procesa. Svi smo plakali. To je bio nestvaran rastanak, jer živimo život Ernesta Bošnjaka igrajući. Verovali ili ne, ovo je drugi festival na kome smo sa ovom predstavom. Postali smo veoma vezani i nadam se da će naša predstava ostvariti optimizam koji je Ernest Bošnjak nosio. Kada su mu zapalili bioskop i kada su ga pitali: „Vama su oduzeli snove, gospodine Bošnjak?“ on je rekao „Ne, ja sam postao moler. Ernest Bošnjak je umro srećan. On nije izgubio nijednu bitku. Takvi ljudi nikada ne mogu da izgube.

Branislav Jerković: Sećam se da mi je Kokan rekao: „Ti ćeš da igraš svo zlo koje postoji, imaš takvu facu“: Vreme u kome smo radili je prošlo kao igra, kao san. Uvek se pred početak predstave prisetimo snažne emocije i eksplodiramo na sceni.

Ivana V. Jovanović: Osnovna sredstva glumačkog izražavanja su glas i telo, a mi ovde imamo samo telo. Pitala sam se, a i Kokan je u jednom trenutku rekao da možemo „slavno da propadnemo“ ili da zaista napravimo nešto vredno svega. Drago mi je što se dogodilo ovo drugo. Naša dobra emocija, nadam se, može da pređe i na vas.

Sombor 6Danica Grubački: Kokan nam je naglasio da želi jaku glumu od nas. Studenti moje generacije to smatraju „nekom drugom glumom“. Naše škole su stale negde kod 19.veka. Nama je proces rada na predstavi bio predivan, bilo je zanimljivo. U tim svojim blamovima, improvizacijama i kerebečenjima, mi smo se veoma zbližili. Među nama postoji posebna energija, što se verujem, prenosi i na publiku.

Marta Bereš: Ja sam „uskočila“ umesto Miwe Peković, koja mi je jako draga koleginica. Ovu predstavu sam gledala u okviru Palićkog festivala. Tada sam poznanicima rekla da bih želela da igram u takvoj predstavi. Malo kasnije dobila sam i poziv. Prethodno sam dala otkaz u matičnom pozorištu, a ova ekipa mi je vratila veru u pozorište. Posle 20 godina, ovo je nešto zaista osvežavajuće.

Sombor 7Irena Popović, kompozitor: Nisam proučavala žanr, pravila sam muziku i pokušala sam da ta forma koja bi mogla da bude koncertna, ne buide to, već da bude integralni deo. Između nas postoji emergetski balans. Nije naporno svirati, postoje i koncerti koji traju duže. Ipak, u ovom slučaju, znam da ne smem da stanem.

Almir Imširević, dramski pisac i dramaturg: Dolazim iz Sarajeva i imao sam priliku da gledam mnogo Kokanovih predstava. U više navrata sam zgrešio kritikujući ga. Večeras sam bio srećan što gledam ovu predstavu, nadam se da će i sarajevska publika imati priliku da je vidi. Predstava je pričala mnogo o filmu, a pokazala je koliko je pozorište pametno, mudro i važno. Ona je posvećena filmu, a u poslednjihsat i po smo zapravo videli – šta teatar može.

Bojan Munjin, selektor 23. JPF: Meša Selimović u svom romanu kaže: „Čovek je uvek na gubitku“. To je živa istina, ali ne i depresivna misao. Život mrvi čoveka, jači je od njega. Čovek pobeđuje noseći luč. Da toga nema, sve bi bilo besmisleno. Put do uspeha vodi preko gubitka.

Sombor 8Mihailo Nestorović, upravnik Narodnog pozorišta Sombor: Veoma sam ponosan na repertoarski nit u Narodnom pozorištu Sombor.Uradili smo četiri, a ja sam zacrtao i petu predstavu u tom nizu. Kada sarađujete sa Kokanom, morate biti spremni na sve. Naš umetnički direktor, Saša, Kokan i ja smo dugo sedeli jednom prilikom i zaključili da „ako ginemo, najbolje da ginemo zajedno“. Radili smo komad bez teksta, ginuli zajedno i ovo što ste videli večeras je rezultat toga. Učestvovali smo na nekim festivalima, a neki nas zaobilaze. Ipak, dešava se čudo – ljudi nas zovu na filmske festivale. Obećevam pohod na filmske festivale naredne godine.

Treće večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala nastupiće glumci Narodnog pozorišta iz Beograda sa Nušićevom “Ožalošćenom porodicom” u režiji Jagoša Markovića. U okviru pratećeg programa, biće otvorena izložba Nušić fondacije “Sva lica srpskog diplomate Branislava Nušića”. Izložba u holu Narodne biblioteke biće otvorena u 18 časova.

Ostavite odgovor