Pocetna Kultura Stezanje duše korsetom

Stezanje duše korsetom

289
0
Podelite

Petak je na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu obeležila predstava po Šekspirovom tekstu „Kroćenje goropadnice“, u izvođenju glumaca Hrvatskog narodnog kazališta iz Splita, u režiji Ivana Plezibata.

Aleksandra Glovacki, pozorišni kritičar, dramaturg, voditelj okruglog stola: Ovo nije priča o Petrućiju i Katarini, ovo je prebogata priča o muško-ženskom svetu. Ovo je priča prebogata znakovima, znakovima, svim mogućim osobinama koje taj muški mačo svet nosi. Sa druge strane je ženski svet i dve devojke koje se brane onako kako znaju. Predstava se kreće od komedije, pa do drame, čak i tragedije.

Krocenje 2Ivan Plazibat, reditelj: Ovo je tekst koji je za muškarce treš komedija, a za žene tragedija. Živimo u svetu u kome oni koji imaju mogu da se bahate, da pričaju iste fore, iste loše viceve i sami se sebi smeju. Sa druge strane, neko je predodređen da trpi. Predstava zahteva glumački, ali i gledateljski napor, jer traje tri sata i nekoliko puta se resetuje i ponovo pali.

Katarina Romac, kao Katarina: Radili smo predstavu dva meseca, vežbali. Prvi put sam mislila da ćemo Ana Marija i ja da se srušimo. Međutim, stekne se fizička i glumačka kondicija, kojom se predstava iznese. Ona govori o muškom divljem, testosteronskom svetu i ženskoj muci, koja proizilazi iz suživota sa tim svetom. Stalno se radilo o borbi jednakosti muškarca i žene.

Krocenje 3Goran Marković, kao Petručio: Mislim da ni ona ni on nisu zadovoljni u svetu u kojem žive. Iz toga proizilazi bes, koji se, po mom mišljenju, sviđa i jednom i drugom i zabavlja ih. Tu su se oni negde i našli. Nisam imao mnogo prostora, ali sam pokušao da dam neke momente u kojima se on veže za nju, na malo bolestan, nezdrav način. On joj kaže „Utjeho moja“, istina sa stavom koji nije primeren. Mislim da on ne nalazi utehu u njoj.

Filip Radoš, kao Baptista Manola: Radio sam lik sasvim suprotno onome što sam ja. Ja imam dve kćerke, koje sam udao za dobre, pametne ljude. Imam i unučad. Ovde sam radio sve drugačije. Moram biti iskren – u pojedinim momentima mi srce baš zaigra zbog toga koliko moram biti loš prema deci. Moguće je da se ovde te emocije vide, jako je dobra akustika, a trebalo je da prođe 15-ak minuta da se oseti da se u ovoj Sali sa glasom da svašta raditi. Ovu priliku koristim i da pohvalim publiku, koja je zaista bila na visokom nivou. Osim toga, prvi put vidim posle odigrane predstave da je ovoliko ljudi zainteresovano da ostane da čuje, vidi, pita, druži se.

Krocenje 4Ivan Plazibat, reditelj: Ceo tekst je pitanje borbe za slobodu. Smisao, odnosno vizualizovana metafora je – sputavanje žene u korset, stavljanje duše u korset.

Almir Imširević, dramski pisac i dramaturg: Imao sam sreću da prvi projekat na kome sam radio bude Šekspir i uživao sam u tome Čini mi se dsa je to važno, jer onda prepoznate čiji je sve otac taj Šekspir. Slušam sada kako je to komad o muško – ženskim odnosima, tretiranju žena i shvatim da bi taj čovek bio veoma srećan da zna da danas evropsku i svetsku dramaturgiju diktiraju žene. Da se posle toliko stotina godina, one najviše i najbolje bave dramskim pismom. Sa druge strane, tužno je da da je Šekspir, koji je umro 1616. Pisao i razumevao stvari, koje mi danas ne razumemo najbolje. Daleko smo od trenutka u kome bi Šekspir bio srećan, jer se nešto promenili.

Krocenje 5Bojan Munjin, selektor 23. JPF: Pomenuta je sloboda, pomenut feminizam. Mislim da je to otvoreno bačena rukavica publici. To je borba za elementarno dostojanstvo bilo koga, ne samo žene. Dakle, ugroženi su svi, bilo kojom vrstom divljaštva. Mislim da tu grubost današnjeg života i grubost ljudi, smo morali pokazati. Trebalo je izdržati tri sata, ali to su stvari koje su na pozornici veoma važne.

Ivan Plazibat, reditelj: Mi svi volimo uživati u tome kao u velikoj literaturi, a zaboravljamo da je to bilo živo pozorište za konjušare i konjokradice. To je bilo prvi impuls da napravimo Šekspira koji je prljav, koji će vrviti životom. Iznenadili biste se u kojoj meri je ovde zadržan Šekspir.

Krocenje 6Aleksandra Glovacki, pozorišni kritičar, dramaturg, voditelj okruglog stola: Ovo je prilika i da kažem, podsetim, da u Užicu postoji festival „Na pola puta“, koji okuplja pisce. Predrag Lucić, bio je drag gost tog festivala. Gospođa Ružica Marjanović je za celu ekipu iz Splita pripremila poklone – pet knjižica Predraga Lucića, koje su ovde objavljene.

Ostavite odgovor