Pocetna Društvo Brz život guši srce

Brz život guši srce

382
0
Podelite

Nekada su pacijenti uglavnom bili u petoj deceniji života ili stariji, a sada nije neobično da se lekaru obraćaju pacijenti u tridesetim i četrdesetim godinama

Dr sci med Slobodan Tomić je kardiolog, doktor medicinskih nauka i magistar nauka iz oblasti kardiologije. Već više od 25 godina radi na Odeljenju neinvazivne dijagnostike srca Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu.

Dr Tomić je tokom svoje karijere obavio više od 4.000 transezofagealnih pregleda i bar pet puta više, onih, uslovno rečeno „običnih” – transtorakalnih, odnosno pregleda ultrazvukom preko grudnog koša. Doktor Tomić je viši istraživač i bavi se i naučno-istraživačkim radom, a njegovi radovi objavljeni su u vodećim svetskim i domaćim medicinskim časopisima.

Autor je monografije o perikardnim izlivima kod pacijenata kod kojih se vrše operacije na srcu, a zanimljivo je da je jedan njegov rad uvršten u prestižni svetski udžbenik „Braunvaldova kardiologija” („Braunwald’s Heart Disease”).

Svoj rad krunisao je knjigom „Praktična transezofagealna ehokardiografija”, koju je Medicinski fakultet već prihvatio kao udžbenik za postdiplomsko usvršavanje. Dr sci med Slobodan Tomić, krajem oktobra pregledao je pacijente u Užicu, u poliklinici „Hipokrat“.

Zbog čega Vam se pacijenti u Užicu najčešće obraćaju?

Dr Tomić
Dr Tomić

Generalno, pošto se radi o kardiološkim pregledima i sofisticiranim tehnikama kojima se verifikuju bolesti, obično su to pacijenti koji već imaju oboljenje srčanih zalistaka. Različitim metodama ultrazvučne dijagnostike utvrđujemo stepen oštećenja. To su najčešći slučajevi. Osim toga, javljaju nam se i pacijenti koji su imali anginu pektoris ili infarkt miokarda. Treća najčešća kategorija su pacijenti sa različitim stepenima hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska. Tu se, takođe, moraju pažlljivo pratiti različiti parametri.

Da li je u Vašem svakodnevnom radu očigledno ono o čemu se dosta govori – da su se starosne granice onih koji boluju od kardiovaskularnih bolesti značajno spustile, da sve češće obolevaju mladi?

Zaista je tako. Nekada su pacijenti uglavnom bili u petoj deceniji života ili stariji. Granica se sada značajno pomerila i to ne samo kada je reč o srcu. Sada nije retkost da nam se obraćaju pacijenti u tridesetim i četrdesetim godinama.

Postoji li naučno objašnjenje zašto je to tako?

Sigurno da postoji. Na to ima uticaja više faktora, više činilaca je uplelo svoje niti u tu mrežu. Rekao bih da najviše uticaja ima stres, a sigurno su tu i socio-ekonomski uslovi u kojima živimo, zatim način ishrane, pušenje, povećane masnoće… Osim toga, ljudi ne obraćaju dovoljno pažnju na krvni pritisak, a on je sigurno veoma značajan parametar i mora se držati pod kontrolom. Podrazumeva se da svemu doprinose današnji brz način života, mala ili neredovna fizička aktivnost i nespavanje, što je čest način života, posebno kod mladih ljudi. Zapravo, sve je to način života koji nije fiziološki niti adekvatan za ljudski organizam. Svi ti faktori zajedno utiču da se ta granica oboljenja arterija srca – angina pektoris i infarkt miokarda pomerila bliže mlađoj generaciji.

Šta praksa pokazuje – da li su ti spoljni činioci danas veći faktori rizika u odnosu na genetske predispozicije?

Da, čini se da je tako. Genetska predispozicija je nešto što apsolutno postoji, ali faktori o kojima smo govorili, u današnjem vremenu imaju možda i dominantniju crtu nego sama genetika.

To ujedno zvuči i kao savet šta bi, a šta ne bi trebalo raditi?

Tako je, jer svi mlađi pacijenti, koji, recimo, imaju visok krvni pritisak pojačavaju rizik, ukoliko ga ne kontrolišu i ne koriste terapiju. Slučajevi u kojima se ne pridaje dovoljno važnosti kontroli krvnog pritiska nisu retkost, na žalost. Činjenica je da postoji zaista mnogo lekova za krvni pritisak. Na neki način, to samo po sebi govori da nijedan nije pojedinačno efikasan. Osim toga, moramo znati i da individualno postoje razlike u delovanju i mora se doći do leka koji odgovara određenom pacijentu. Naravno, dalje se kontroliše njegovo dejstvo na pacijenta. Ako se taj lek, u međuvremenu ne pokaže dobro, može se zameniti adekvatnim. Osim toga, postoje i slučajevi u kojima pacijent jedno vreme dobro reaguje na lek, a onda se ta situacija promeni. Tada se lek menja. Ipak, ni to ne treba stalno raditi, po principu – ovaj lek je dobar, a ovaj nije. Oni su svi dobri na svoj način, u zavisnosti od situacije, ali sve zavisi od individualnog nalaza pacijenta. Dakle, lekovi se prilagođavaju, ali je vrlo loše ako neko uzima lek i nakon što sam zaključi da ne oseća ništa, želi da ga menja. Većina njih je asimptomatična, odnosno – bez tegoba. Tako se dešavaju infarkti miokarda, šlogovi i mnoge druge, teške, neželjene posledice, koje je još teže lečiti. Prevencija je veoma bitna i na nju treba posebno obratiti pažnju u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Podrazumeva se da se svaka promena leka mora raditi isključivo u dogovoru sa lekarom?

Svakako, isključivo uz pregled i savet lekara. Jedino ovlašćeni lekar, koji prati pacijenta je pozvan da na osnovu indikatora koje uočava menja terapiju. Veoma je rizično na svoju ruku i uzimati i ne uzimati terapiju. Osim toga, veoma je važno poštovati i vreme uzimanja terapije, ne preskakati termine u kojima treba uzeti lek. Sve su to stvari kojima sebi i svom zdravlju činimo dobro.

U vremenu kada u svim oblastima imamo savremene aparate, pa i u oblasti dijagnostike, koliko je važno da iza svakog aparata bude stručnjak koji na pravi način ume da protumači rezultate?

To je izuzetno važno. Ne samo kardiologija kojom se ja bavim, već medicina uopšte je u poslednjih pedesetak godina značajno napredovala, zahvaljujući tehničkim mogućnostima, koje su se pojavile i nametnule. Ta tehnička dostignuća, poput savremenih ultrazvučnih aparata, omogućavajau nam da za kratko vreme procenimo snagu srčanog mišića, protok krvi kroz različite delove srca, srčane ventile koji se otvaraju i zatvaraju… Sve to i još mnogo drugih tehničkih mogućnosti nudi jedan aparat. Recimo, možete pratiti tok krvi u srčanim arterijama. Ako se sumnja klinički, postoje testovi da li neko ima ili nema anginu pektoris. Moguće je pratiti procenat protoka krvi u jednoj ili čak dve srčane arterije i mnogo šta još. To su odlične i veoma važne mogućnosti, ali zaista je podjednako važno i da iza svega toga bude obučen lekar, koji se duže bavi tim tehnikama i tehnologijom, koji u tome ima iskustva. Jedino na taj način, on može dati precizne podatke o  pojedinim bolestima. Neko ko nije dovoljno obučen, lako će da pogreši i to se može dogoditi bilo kad. Zaista – tehnika jeste mnogo napredovala i nudi čitav niz naprednih mogućnosti, ali iza te tehnike uvek mora da stoji tumač, odnosno čovek koji je stručan u svojoj oblasti. U suprotnom, ni rezultati ne mogu biti najbolji.

Ostavite odgovor