Pocetna Društvo Baza za neke nove klince

Baza za neke nove klince

578
0
Podelite

Danas sve traje kraće – i informacija, i razmena mišljenja, a nema baš ni mnogo mesta i prilika da se razvija neki dijalog

Neprofitnu, nevladinu, nestranačku organizaciju „Forca“ (Forum civilne akcije) osnovala je grupa entuzijasta 1999. godine, da bi menjala stvari. NJihova prva akcija bila je podela 10.000 „rođendanskih čestitki“ tadašnjem predsedniku SRJ, Slobodanu Miloševiću. Posle rođendanskog slavlja, podeljeno je i 20.000 bonova za vazduh, kao reakcija na bonove za struju koji su deljeni penzionerima u Srbiji. Jedan od osnivača i koautor većine projekata koji jesu mnogo šta promenili je Goran Đukić, koji je, između ostalog, zadužen i za finansijski menadžment u organizaciji.

Forca se bliži 20. godini rada, a entuzijazam kojim radite kao da je sve veći. Odakle ta snaga?

Proteklih 19 godina imali smo veliki broj korisnika projekata i programa, različitih generacija. Najmlađi učesnici aktivnosti tada su bili deca, a danas porodični ljudi različitih profesija. Sada, posle toliko godina oni svrate kod nas, prisećamo se zajedničkih događaja, ideja, aktivnosti, projekata. Svi oni ističu naš uticaj na njihov razvoj, obrazovanje, izbor profesije. Po njima se vidi da je taj uticaj bio pozitivan. To su rezultati koji nam govore da radimo dobre stvari i to je glavni podsticaj da radimo i dalje. Danas želimo da sve to prenesemo i na našu decu, na neke nove klince. To je ta snaga, to su ti životni detalji koji daju snagu i energiju.

Radite za mlade i sa mladima. Osećate li da uspevate da ih pokrenete da se sami više založe za sebe?

goran Forca 2Od početka rada mlade ne tretiramo kao problem, nego kao resurs. Često se čuje fraza: „Mladi nisu zainteresovani“ što ne smatramo tačnim. To interesovanje zavisi od dva faktora. Jedan je da li su programi, projekti i aktivnosti koje ste kreirali zaista kreirani na osnovu potreba mladih? Da li ste prvo razgovarali sa njima, ispitali njihove potrebe, saslušali njihovo mišljenje, omogućili im da neposredno učestvuju u pripremi projekata? Drugi uslov je da odaberete pravi način komunikacije sa mladima. U proteklih 19 godina mi smo metode i kanale komunikacije prilagođavali mladima. Metode da bi nas razumeli, a kanale da bi naše poruke i informacije uopšte doprle do njih. Ako ispunite oba uslova nećete imati problema sa interesovanjem mladih i videćete koliko su spremni da se angažuju. Nama je najvažnije da oni sami sebe vide kao kreatore inicijativa, politika, akcija, a ne kao ljude koji treba da čitaju neke planove, strategije koje za njih kreira neko drugi.

U kojim oblastima je mladima najviše potrebna pomoć i podrška?

Mladi su kreativni i prepuni ideja, samo ih treba usmeriti da ih postave u okvire realnog i naučiti ih da planski promišljaju, da postavljaju i daju odgovore na pitanja: Šta želimo da uradimo? Kome je to potrebno? Sa čim raspolažemo? Ko može da nam pomogne? Kako da obezbedimo ono što nam nedostaje za realizaciju? Ko, šta i kada radi? To se savladava na prvim koracima učenja o omladinskom aktivizmu. Želimo da ih naučimo da kroz ta pitanja kreiraju svoje planove rada. Kada to savladaju, osposobljeni su da samostalno deluju. Podrška udruženja kasnije se svodi na logistiku, posredovanje i pomoć u ispunjavanju administrativnih i zakonskih uslova za pojedine vrste aktivnosti. To je već momenat kada mi počinjemo da učimo od njih, što nam daje satisfakciju i zadovoljstvo o kojem smo pričali u prethodnom pitanju.

Šta vidite kao najznačajnije projekte, poduhvate koje je „Forca“ realizovala kako bi unapredila položaj mladih u Požegi?

Od niza realizovanih, izdvojili bismo dva višegodišnja programa. Jedan je „Živeti zajedno“ koji smo kao deo mreže u Srbiji, realizovali uz podršku Pestaloci fondacije od 2006. do 2012. godine i on se bavio interkulturalnim obrazovanjem. Drugi je program Ministarstva omladine i sporta „Mladi su zakon“ koji je u stvari program implementacije Nacionalne strategije za mlade i koji FORCA kao partner Ministarstva realizuje od 2007. godine. Kroz program „Živeti zajedno“ uspeli smo da omogućimo mladima iz Požege da upoznaju mlade iz drugih zemalja, njihovu kulturu, interesovanja i da istovremno predstave svoju kulturu. To je program koji je imao najviše uticaja na pojedince, u pogledu formiranja stavova i kasnijeg aktivizma. Karakteristično za oba programa je da su višegodišnji i da je realizacija tekla u kontinuitetu, što nam je olakšalo uključivanje velikog broja mladih. Implementacija Nacionalne strategije za mlade kroz projekte još traje. Nismo se nikada do detalja bavili tačnim brojem mladih koji su bili uključeni u naša aktivnosti, ali smo sigurni da je to više hiljada u više gradova i opština, uglavnom Zapadne Srbije.

Na koje ciljeve je organizacija trenutno fokusirana?

Fokusirani smo na temu mobilnosti mladih. Bavimo se obrazovnom i kulturnom mobilnošću (ne i turističkom), međunarodnom saradnjom i razmenom. Kontakt sa novim goran Forca 1sredinama, drugačijim kulturama i novim ljudima stvara otvorene i radoznale mlade ljude bez predrasuda, a nama je cilj da mladi u Srbiji budu upravo takvi. Preko programa Evropskog volonterskog servisa trenutno troje mladih boravi na volonterskom programu u Sloveniji. Tokom prošlog leta ugostili smo u Požegi dve volonterke iz Španije. Organizovali smo dve međunarodne razmene sa boravkom mladih iz deset evropskih zemalja u Požegi. Cilj svih ovih aktivnosti je pre svega obrazovanje i upoznavanje mladih iz Požege sa vršnjacima iz Evrope. Kroz projekat „Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“ imamo priliku da zajedno sa mladima kreiramo programe po njihovoj želji. Radimo programe simulacija razmene, kreiramo video priloge, radio emisije, pokušavamo da utičemo na formiranje loklanih fondova za mobilnost mladih…Program u nekoliko okruga u Srbiji sprovodi Trag Fondacija, u saradnji sa partnerima, uz podršku fondova Evropske Unije.U okviru programa“Mladi su zakon” od prošle godine pokrećemo inicijativu u lokalnim sredinama za formiranje fonda za mobilnost mladih. Ovo je pilot projekat koji nameravamo da u narednom periodu realizujemo na nacionalnom nivou. Naime, iako svi programi razmene podrazumevaju plaćanje putnih troškova i troškova smeštaja i hrane tokom boravka na programu, putni troškovi se uglavnom refundiraju po povratku učesnika kući. Nije mali broj mladih koji ne mogu da priušte avionsku kartu od par stotina evra, iako će im taj trošak biti nadoknađen kasnije. Cilj nam je da obezbedimo mladima iz ekonomski ugroženih porodica mogućnost da učestvuju u programima međunarodne razmene, tako što bi lokalne samouprave finansirale putne troškove, koji bi im kasnije bili refundirani. Ova praksa postoji u većini gradova Evropske unije i daje značajne rezultate u pogledu mobilnosti i obrazovanja mladih. Posebno važni su i programi koji podstiču zapošljavanje mladih. Tu delujemo konkretno, na terenu, organizujemo obuke i prekvalifikacije. Trenutno radimo na projektu “Nove prakse za bolju budućnost” u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss Pro“, koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština.

Koliko se ono što je mladima potrebno podudara sa onim što kao potrebe iskazuju starije generacije?

Po Nacionalnoj strategiji, mladi su osobe od 15 do 30 godina, pa je logično da ni potrebe svih mladih nisu iste. Oni od 15 do 20, 22 ili 23 godine su usmereni na školovanje, usavršavanje, putovanja. Od 25 do 30 godina, fokus se pomera na posao, problem stanovanja…U skladu sa tim kreiramo programe. Nije nam teško da se “saživimo” i sa jednima i sa drugima. Naša deca su sada prva grupa – spremaju se za nastavak školovanja i fakultete.“Starija” grupa mladih, do 30 godina, traži posao i mogućnosti da sami stanuju, a do skoro smo i mi sami imali iste probleme. Mi smo tim, razumemo se i dopunjujemo.

Kakvu saradnju imate sa predstavnicima opštine, regiona, donosiocima odluka na republičkom nivou?

U najvećem broju slučajeva imamo vrlo uspešnu saradnju sa većinom institucija. Naročito ističemo škole, pre svega sve tri srednje škole u Požegi. Više nego dobru saradnju imamo forca 1i sa osnovnim školama. Sa većinom ustanova i javnih preduzeća u Požegi postoji višegodišnja saradnja. Ponosni smo što nam nije problem da uspostavimo saradnju sa lokalnim samoupravama i njihovim organima ili institucijama od Nove Varoši, preko Ivanjice i Čačka, sve do Loznice. Sarađujemo sa velikim brojem državnih institucija – nekoliko ministarstava, Timom Vlade za smanjenje siromaštva, Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom. Imali smo dobru saradnju sa Zaštitnikom građana. Bez saradnje sa institucijama praktično nije ni moguće sprovoditi dugoročno efektne projekte.

Kolike su razlike u stavovima i potrebama mladih kroz smenu generacija?

U suštini, nema velikih razlika. Malo su promenila vremena. U stvari, ne malo, malo više. U poslednjih nekoliko godina, dosta stavova mladih iznosi se preko multimedijalnih poruka i statusa na društvenim mrežama. U naše vreme, u vreme nastajanja organizacije, ulica je bilo mesto za iznošenje stava, debata ili tribina mesto gde se iznose mišljenja. O tome se raspravlja odmah, pa sutra nastavimo, ponovo na ulici ili u omiljenom kafiću. Nismo prestajali sa tim. Danas sve traje kraće – i informacija, i razmena mišljenja, a nema baš ni mnogo mesta i prilika da se razvija neki dijalog. Sve se prenosi na internet. To razumemo i podržavamo, ali mislimo da ne treba sve da postane „share“ ili „like“. Posebno su zanimljivi fenomeni lažnih naloga na društvenim mrežama. Kao da su neki mladi nedovoljno hrabri da kažu šta stvarno misle ili se ne osećaju konforno zbog toga što imaju drugačiji stav od neke grupe. Čini se da je taj virtuleni hiper aktivizam kroz statuse, fotke, komentare malo “ubio” onu mladalačku želju za nekom akcijom u realnom životu. To je najveća razlika među generacijama mladih, nekad i sad.

*Projekat portala Infoera „Osluškujemo mlade“ sufinansira Opština Požega

Ostavite odgovor