Pocetna Ekonomija Ofingeri preživeli sve teškoće

Ofingeri preživeli sve teškoće

270
0
Podelite

Bilo je teško, ali me ništa nije pokolebalo da sve napustim i odustanem, takav sam čovek, idem samo napred i sve što je teže bivam još uporniji, kaže Milivoje Trnavčević.

Od jedne mašine i jednog zaposlenog 1986. godine u malom zanatskom centru, „Dratex“ je danas najveći proizvođač ofingera u Srbiji, ali i šire, na području bivših jugoslovenskih republika. Zapošljava 12 radnika i nekoliko saradnika, ima oko petnaestak mašina za brizganje plastike i proizvodi godišnje preko tri miliona jedinica, pre svega oko 40 modela ofingera, plus polietilenske folije i kese za potrebe konfekcije, odnosno tekstilne industrije, ali i za druge vrste industrije. U asortimanu  „Dratex“-a je i više vrsta drvenih ofingera, sada veoma traženih od strane hotela.

Dratex 2Idejni tvorac i osnivač „Dratex“-a je Milivoje Trnavčević koji je svoju ideju realizovao uz bezrezervnu podršku supruge Miljke. Zahvaljujući njihovoj upornosti, velikom radu i izdržljivosti, ofingeri su preživeli krah svojih kupaca – srpske tekstilne industrije, tranziciju, sankcije i rat. Milivoje dobro poznaje tekstilnu industriju, njene potrebe i zahteve. Dugo vremena je radio kao komercijalista u nekadašnjem poznatom tekstilnom preduzeću „Tarateks“ u Bajinoj Baši.

-Bilo je teško, ali me ništa nije pokolebalo da sve napustim i odustanem, takav sam čovek, idem samo napred i sve što je teže bivam još uporniji. Velikih padova nismo imali. Polako, ali sigurno smo se razvijali, uvek se sve dobro osmislilo i isplaniralo unapred i onda se išlo ka cilju. Kada ostvarimo zadati onda definišemo novi cilj i tako smo napredovali. Perspektive za ovu  proizvodnju ima, ako se boriš na tržištu, da znaš cene, da nabaviš sirovinu, da nabaviš savremene mašine i dostigneš produktivnost i kvalitet kakvi su u zemljama poznatim po ovoj proizvodnji, a mi smo to uspeli, da se štedi, da ti je organizacija dobra, da platiš radnike da mogu da žive od zarade i da bi ti mogao od njih da zahtevaš angažovanje,- kaže Milivoje i napominje da su zaposleni u „Dratex“-u dobro plaćeni, pojedini su radili do penzije. On podseća da je preduzeće počelo brže da se razvija kada su nabavljene savremene mašine i alati koji za ovu, kao i za mnoge druge vrste proizvodnje koštaju koliko i sama mašina, pa i skuplje.

Proizvodnja je smeštena u hali u Sevojnu u dvorištu Trnavčevića, a u Beogradu je predstavništvo i magacin gotovih proizvoda. Osnovna delatnost „Dratex“ -a od početka do danas nije menjana.

Dratex 3-Naš proizvodni program čini širok izbor vešalica za sve vrste konfekcije, mušku, žensku, dečiju. Neprekidno ga razvijamo, dopunjujemo i prilagođavamo potrebama tržišta, odnosno, zahtevima proizvođača konfekcije i u estetskom i u funkcionalnom smislu. Osnovne odlike firme su stroga kontrola kvaliteta, brzina i tačnost isporuke, niske cene, ozbiljnost i poštovanje kupca. Zahvaljujući ovakvom odnosu preduzeće je uspostavilo saradnju sa velikim brojem proizvođača konfekcije, pre svega, u Srbiji, među kojima su poznati brendovi kao što je Mona, Luna, P…S…, Modna kuća „Balašević“, Ramax i mnogi drugi- kažu Milivojeve  kćerke Dragana i Slađana koje već više od decenije uspešno vode preduzeće.  „Dratex“ sarađuje i sa modnim kreatorima, Draganom Ognjenović, Zoranom Stanićem, Sašom Vidićem, Irenom Grahovac i mladim dizajnerima Mirjanom Vujčić, Predragom Đuknićem, beogradskim hotelima i producentskim i filmskim kućama.

„Dratex“ svoje proizvode plasira uglavnom na domaćem tržištu i indirektno izvozi u Francusku, Nemačku, Italiju, ali ima i direktnog izvoza u pojedine bivše jugoslovenske republike. I Slađana i Dragana kažu da konkurenciju ne osećaju, u Srbiji je nema, jer i nema većih proizvođača u ovoj branši.

Dragana napominje da im je mnogo značilo što su za nabavku mašina mogli da koriste kredite iz Fonda za razvoj, dva puta, a za neke su koristili i subvencije Razvojne agencije Srbije. Bez ulaganja u opremu firma se ne bi mogla razvijati. Mašine su uvozne. Sirovine nabavljaju i na domaćem i na stranom, pre svega, nemačkom i austrijskom tržištu. U ranijem periodu za „Dratex“ je najveći problem bila naplata. Od pre nekoliko godina i Slađana i Dragana slažu se da je takvih problema  znatno manje.

praktično od osnivanja zanatske radionice kada su kao deca pomagale roditeljima  u radionici uz koju su i one stasavale, rasle i razvijale se. Sada uspešno vode firmu uz još uvek veliku pomoć i angažovanje oca Milivoja.

-Težimo da dostignuti nivo proizvodnje održimo i da dalje razvijamo proizvodni program,- kaže Slađana i ističe da su se i do sada „pružali onoliko koliko imaju i mogu“.

-Ako mislite da uspete morate se sami boriti, a ne da se večito oslanjate na drugoga. Međutim, mi preduzitnici ipak neku pomoć moramo da imamo od države, a mi je nemamo, imaju samo stranci. To nas sada najviše iritira. Kada bi samo mala preduzeća dobila finansijsku podršku za zapošljavanje kao stranci, „Dratex“  bi mogao da zaposli još novih radnika,- kaže Milivoje.

Ostavite odgovor