Pocetna Košarka Ljudi vole pobednike

Ljudi vole pobednike

530
0
Podelite

Oni koji se sećaju, znaju da je iza njega blistava igračka karijera. Raša Radovanović je jedini živi osvajač kompletne kolekcije zlata jugoslovenske košarke: Olimpijsko (Moskva 1980), svetsko (Manila 1978), evropsko (Lijež 1977) i klupsko (Bosna 1979). Četvrti je najtrofejniji jugoslovenski košarkaš na večnoj listi, posle Dalipagića (12), Kićanovića i Dražena Petrovića (po 10). Igrao je sa Zoranom Mokom Slavnićem, Draženom Dalipagićem, Draganom Kićanovićem, Tonijem Kukočem, Dinom Rađom, Đorđevićem, jednom rečju sa velikanima.

Žurila sam u restoran Ćira na dogovoreni sastanak za intervju. Stižem tačno u minut, ali moj sagovornik je već tamo. Pripadam generaciji onih koji su se kao tinejdžeri budili u noć da bi gledali TV prenos i uživali u vragolijama naših košarkaških asova. Raša sam znala iz tih legendarnih priča, videla ga nekoliko puta na utakmicama Slobode, a sada smo se prvi put sreli „oči u oči“. Prvi utisak o njemu je da zna šta hoće, da je zahtevan, da i u haosu ume da uspostavi red, zato što prirodno teži harmoniji, skladu i spokoju. Odličan je prijatelj koga nikako ne treba imati za neprijatelja.

Kao funkcioner FMP, timu iz Železnika doneli ste dve titule ABA lige i četiri Kupa. Posle nekoliko godina pauze ponovo ste u košarci, i to kao sportski direktor košarkaškog kluba Sloboda. Koji su Vaši motivi za dolazak u Užice?

-Veliki su moji motivi. Bio sam 14 godina u FMP-u gde smo napravili stvarno veliku priču i vreme je bilo da se malo raziđemo. Otišao sam malo u Zvezdu, FMP je ostao, i dalje dobro igraju i dosta dobro to vode. U Užicu sam video neki novi projekat i neko osveženje za mene. Da vam pravo kažem došao sam jer me je Saša Turović ubedio da dođem. Zajedno sa ljudima iz uprave kluba, nema nas puno, ali smo složni i imamo zajedničku viziju onoga što hoćemo, želimo i čemu težimo. Nadam se da ćemo uspeti da napravimo nešto kako treba, da zajedno sa ovim ljudima iz kluba ostavimo naš trag i pečat vremena provedenog u Slobodi. Jedan čovek ne može sve, zato je bitno da čitav Grad stane iza nas. Kada to kažem mislim i na lokalnu samoupravu i užičku privredu koja treba finansijski da pomogne, ali i sve ljubitelje košarke koji će hrliti da popune tribine Velikog parka. Mi ćemo ih svojim „rezultatima“ naterati da to čine, i da nam svake godine sve više pomažu. Mi još uvek u svemu tome kaskamo. Ovo su tek temelji, ali zato oni moraju da budu čvrsti kako bi sve ostalo bilo postavljeno na zdrave noge. Samo tako se može ići napred. Nikad se nešto ne pravi preko noći. Moraju dugoročniji ciljevi da se postave, da vidimo šta hoćemo, odakle počinjemo i gde završavamo. Moraju se pokrenuti škole košarke, razvijati i negovati kadetsku, pionirsku i juniorsku selekciju. Zlatiborski okrug ima dosta potencijala, ovde ima talenata u izobilju. Ne mogu svi oni otići u Beograd. Nadam se da ćemo mi uspeti da ih zadržimo i da Užice izaberu kao mesto odakle će krenuti u visine. Mislim da i Košarkaški savez Srbije treba da podrži ovaj projekat, jer pored Beograda moraju da postoje i drugi košarkaški centri.

Rasa Radovanovic 2Da li ste zadovoljni učinkom u dosadašnjem delu prvenstva?

-Neki rezime 14 kola šest pobeda i osam poraza. Tako je prvi deo sezone završen. Imali smo nekoliko nesretno izgubljenih utakmica. Od četiri trebali smo barem dve da pobedimo, da ne budem pristrasan pa da kažem da smo mogli sve četiri utakmice da pobedimo. Polako sve su to „male boginje“ koje treba da se preleže. Nije alibi ali treba biti realan i reći da smo najveći problem imali sa povredama. Ni jedna ekipa u KLS nije imala toliko povređenih igrača kao mi. Nadam se da će se to završiti na ovoj polusezoni. Inače sport je takav da dobiješ neke utakmice gde ne planiraš bodove, ali i izgubiš neplanirano.

Koji je cilj Slobode u prvoj sezoni u KLS?

-Naš cilj je da se ove godine uđe u prvih osam, odnosno u plej off. Da budemo u dve grupe po šest, gde će u Užice ponovo dolaziti Zvezda, Partizan, FMP ili Mega! Inače, ove sezone KLS je dosta kvalitetna liga, i svako svakoga može da pobedi. Postoje i druge opcije, ako primera radi Borac iz Čačka uđe u ABA 1 ligu, može se desiti da Vršac ispadne dole, znači opet će biti tri neka mesta koja vode u ABA 2 ligu, što su nama svakako želje. Ako se to ne dogodi ove godine, desiće se u nekoj narednoj, jer je naš cilj da narednih godina „napadnemo“ i ABA ligu. Prevashodno naš cilj je da imamo što više igrača iz ovog grada i da što manje dovodimo strane igrače. Bez stranaca se ne može, to je sigurno, ali onda neko to bude samo jedan ili dva stranca, a ostalo igrači iz ovog kraja. Bio bih najsrećniji čovek kad bih imao deset igrača iz Užica. Da se napravi jedan kostur ekipa i da ne dovodimo svake godine po pet igrača. Stranci dođu, odigraju, završe sezone i odoše dalje. Gledaju da li će levo ili desno da se udome. Sada samo sa igračima potpisali i ugovore, sa nekima na dve, sa nekima na tri ili četiri godine, tako da neka baza ostaje za narednu sezonu.

Rasa Radovanovic 3Kako doći do tih deset igrača iz ovog kraja?

-Samo radom, ništa drugo. Jedino svoje pečurke da uzgajaš i da pokušaš nešto da napraviš sa juniorima, kadetima… Iz tih mlađih selekcija uvek po neki igrač „iskoči“ u prvi plan i možeš da ga ubaciš u prvi tim. Evo letos smo doveli tog malog Bajazita Alajbegovića (17) iz Priboja koji igra na poziciji centra, visok 208 cm. Imamo tu i Krstića i Ćubića, koji su naša deca odavde iz Užica, to je sve neki kapital koji treba u narednim periodu da da dobre rezultate. Ima tu potencijala ali treba dobro da se radi sa njima, i na trenerima je ogroman posao i odgovornost da od njih naprave dobre igrače. Pomenuo bih i Petra Marića koji dosta dobro igra, koji se baš onako kapitenski ponaša i imamo Nikolu Otaševića koji ima problema sa kolenima, ali se polako vraća i tu je da pomogne ekipi.

Publika se polako vraća u Veliki park, ali na tribinama još uvek ne „zvrji kao u košnici“. Šta još nedostaje Slobodi da hala bude prepuna?

-Jednostavno mora da prođe vreme. LJudi sa strane i iz drugih klubova kada dođu vide da je ovde neko osveženje. Mislim i da najviše publike imamo u ligi, naravno i Novi Pazar je neko osveženje i igraju dosta dobro. I svakako ti projekti treba da se podrže. E te pozitivne promene najmanje vidimo mi koji smo ovde, i koji uvek hoćemo i bolje i više. Normalno je i da nas ljudi kritikuju. Pa publika je tu i da kritikuje i da hvali. Generalno očekujem još više publike u narednom periodu, a najbolja pozivnica za njih će svakako biti naši rezultati. Ljudi vole pobednike! Najvažnije je da rezultati privlače publiku ali i to što se vidi da se igrači na terenu bore. Sa igračima se dobro radi i mislim da ta deca već osećaju pripadnost prema ovom klubu, što je meni jako bitno. Ako se u trenutku kada vodite dvadeset razlike, dogodi da stranac odleti u publiku preko ograde i rizikuje da se povredi, a uz put i Simić i ostali igrači, svi se bacaju za loptu, onda vidite da su oni i srcem prihvatili klub i znaju za čije boje se bore. Publika to prepoznaje i nagrađuje aplauzom i svojom vernošću. Užička publika dosta dobro poznaje košarku. Mnogi su mi rekli da je ona specifična! Pa neka je, i svaki grad je specifičan i meni je drago zbog toga. Svi moramo biti strpljivi i podržati ove momke, jer ne može se ništa preko noći. Znam istoriju kluba, znam da su ovde dolazili i veliki timovi i još veći igači, i siguran sam da će doći neki novi klinci, da će i oni postati nečiji idoli zbog kojih će neka duga deca početi da dolaze u dvorane. To i jeste suština da deca ne idu na ulicu već da se okrenu sportu.

Da li Uprava kluba ima kapacitete da sve ovo iznese onako kako ste zamislili?

-Ne zavisi ovo sve samo od Uprave kluba, niti od Saše Turovića koji ulaže u klub, koji je došao odakle je došao, i koji svaku utakmicu gleda od početka do kraja. Kada je u Čikagu on gleda utakmicu i odmah mi šalje poruke, šta je ovo bilo, zašto je ovo ovako …. Tu je i zamenik gradonačelnika Nemanja Nešić koji takođe od početka dolazi na svaku utakmicu, koji nas podržava a jako je bitno da nas grad podržava. Zato kažem bitisanje ovog kluba zavisi i od drugih faktora.

Hoćete li dovoditi nove igrače u klub?

-Za sada čekamo povređene igrače da se oporave. Svi oni koštaju, ali i bez obzira na to nama je na prvom mestu njihov oporavak. Savu Trajkoviću je pukao mišić, mali Hristov je nedavno počeo da trčkara na treningu posle povrede, i Otaš se vraća a svi oni su nam bitni igrači. Hristov je izraziti, rasni šuter, sad uz ovog novog stranca Loveta mislim zajedno mogu mnogo toga više da naprave. Nadam se da ćemo ući u plej off, a ako se to dogodi onda ćemo razmišljati i o novim pojačanjima. Tada će biti i više igrača na tržištu, pa ćemo da vidimo na kojim mestima škripimo i šta možemo da dovedemo. Znam da nam nedostaje „mesa u reketu“ kako kažu iz publike! Nedostaje „mesa“ to je tačno, ali peticu je jako teško naći jer mnogo košta. Ima igrača iz Užica koji igraju u inostranstvu za šest hiljada evra, a mi to trenutno ne možemo da platimo. Ni Jevtovića ni bilo koga drugog!

Rasa Radovanovic 4Prostorije kluba i studio TV Lav plus

-Sadašnja prostorija kluba koja se nalazi na gradskom stadionu biće proširena. Rukovodstvo Grada nam je izašlo u susret, pa ćemo uskoro imati svoj fini kutak. Biće to mesto gde će igrači moći da dođu da se druže, da popiju kafu i odgledaju snimak utakmice. Prostorije će biti kutak i za sve one koji vole i osećaju pripadnost klubu. To mi je jako bitno, jer samo u takvoj atmosferi rađaju se i dobri razultati. U planu je da se napravi i ekonomat, a već uveliko se radi na opremanju studija TV Lav plus.

Blistava karijera

Radovanović je rođen u Nevesinju, ali je odrastao u Nikšiću. U sjajnoj igračkoj karijeri bio je član Bosne, Stad Fransa iz Pariza i Venecije. Sa Bosnom je osvojio tri titule šampiona Jugoslavije i Kup evropskih šampiona 1979. godine. Za sarajevski tim odigrao je oko 500 utakmica i postigao oko 10.000 koševa. Godine 1980. proglašen je za najboljeg sportistu Bosne i Hercegovine. Odigrao je dve utakmice za reprezentaciju Evrope, 26. i 28. juna 1979. godine. Imao je blistavu karijeru u dresu reprezentacije Jugoslavije. Za „plave“je odigrao 205 utakmica i postigao 2.175 koševa. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio sve što se osvojiti moglo. Osvojio je zlatne medalje Balkana, Evrope, sveta i olimpijsko zlato! Osvojio je ukupno devet medalja sa Olimpijskih igara, Svetskih i Evropskih prvenstava. Više osvojenih medalja od njega imaju samo Dražen Dalipagić (12), te Dragan Kićanović i Vlade Divac (po 10). Dugi niz godina je radio kao sportski direktor KK FMP Železnik.

Ostavite odgovor