Pocetna Društvo Kad se upali lampica

Kad se upali lampica

227
0
Podelite

Ženska torba sa unutrašnjim svetlom, proizvodi od vune, kozji sir, kućice za pse, grebalice za mačke, samo su neki od proizvoda učeničkih kompanija iz Požege

pozega milijanMilijan Đoković, profesor hemije i vaspitač u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika “Ljubo Mićić” u Požegi, svoj takmičarski duh i volju za rad sa mladima je usmerio u niz korisnih projekata, važnih upravo za mlađe generacije.
-Prve važnije korake u radu sa decom na taj način, ostvario sam u oblasti sporta, odnosno – šaha jer i sam sam šahista. U okviru takmičenja domova, bili smo dva puta drugi u Srbiji, a to se u domskom životu visoko kotira. U Domu naše škole trenutno je 200 đaka iz širokog regiona, što znači i mnoštvo različitih interesovanja.

Kad je neko motivisan da mlade posmatra i da uočava šta vole da rade, rezultat može biti odličan. Milijan kaže da je uvek bio timski igrač, a za realizaciju ideja i projekata koji su usledili to je bilo od posebnog značaja.

-U okviru škole radi klub za ekstremne sportove, koji vodi kolega Andrija Tošić, a kako u Domu imamo streljanu, bilo je logično da se okrenemo streljaštvu, u kome smo bili i prvaci Srbije. Osim toga, trenutno „vodim“ stoni tenis i jedna naša učenica nedavno je bila i na republičkom takmičenju.

Uz sport, akcenat su stavili i na kultruna dešavanja, kaže Đoković. Dosta su sarađivali sa KUD „Kolo“, koje neguje izvornu muziku, a sekcija koja okuplja zainteresovane za folklor, takođe odlično funkcioniše.

Nakon završenog kursa preduzetništva u Kragujevcu, na koji ga je škola poslala, Milijan je želeo da mladima pomogne da se oprobaju i u toj oblasti. Trenutno sprovode programe Dostignuća mladih u Srbiji. Do sada su osnovali čak nekoliko kompanija, a tri puta su sa svojim kompanijama išli na republička takmičenja.

-Nas su predavači učili da oslušnemo mlade, da vidimo šta su spremni da urade, osmisle, pozega skola 3šta je originalno i čega na tržištu nema. To nije lako. Ipak, posle par meseci, jedna devojčica, Anđela iz Užica mi je rekla: „Profesore, bilo bi sjajno da mi žene imamo torbu u kojoj se pali svetlo kada je otvorimo. Ovde imam svašta, malu kućnu apoteku, a ništa ne mogu da nađem“. Zamislio sam se i shvatio – možda je i moguće. Kontaktirao sam drugara, Koju, koji je vešt u sličnim majstorijama. Tako smo napravili torbe koje svetle kada se otvore. To je bila naša prva kompanija i hit proizvod te godine, sa kojim smo dva puta bili na republičkom takmičenju i dobili nagradu za timski duh.

Sistem su razradili, pa su takve torbe proizvodili za poštare, dame, majstore. Ipak, posle dve godine, rodila se nova ideja – nabavljali su vunu, bake iz Doma za stare su plele, proizvodi su se prodavali, pa je to bio savršen primer socijalnog preduzetništva. To je trajalo jednu sezonu – dok se mladi i njihov mentor nisu zainteresovali za proizvodnju kozjih sireva.

-Hemičar sam i pripremam đake za fakultet. Jedan od đaka veterinara je osnovao svoju veterinarsku stanicu i on nam dosta pomaže, sarađuje sa nama. On nas je i odveo u Kruščicu, na farmu koza prvi put. Desetak puta smo išli tamo školskim automobilom, pravili sireve, deca su naučila da to rade. Dve godine smo se tim bavili, ponovo bili na republičkom takmičenju, kaže Milijan.

pozega skola 1

U međuvremenu, postalo je hladno, a Milijan je saznao da u Udruženju za zaštitu životinja prave kutije, kao prvu pomoć za životinje, kako bi preživele zimu.

-Rekao sam – to će da bude naša kompanija! Zoka iz Udruženja je divna žena, puna energije, koja nam je pomogla, dala ideju, a mi smo dalje razrađivali sistem. Imali smo mnogo zainteresovanih đaka, pa smo osnovali dve kompanije – jednu za pse, drugu za mačke. Tu nam je pomogao i kolega Slavko Petrović, umetnik i pčelar, sa kojim odlično sarađujemo. Zapravo, tu je čitava ekipa ljudi sa različitim interesovanjima i sposobnostima, tim koji sjajno funkcioniše, kaže Milijan.

PROJEKAT PORTALA INFOERA „OSLUŠKUJEMO MLADE“ SUFINANSIRA OPŠTINA POŽEGA

Ostavite odgovor