Pocetna Društvo Sto godina škole u Grivskoj kod Arilja

Sto godina škole u Grivskoj kod Arilja

1731
0
Podelite

G1Za vreme austrougarske okupacije 1916-1918.godine, na području tadašnjeg Sreza ariljskog legalno je radila samo Osnovna škola u Arilju, sa austrougarskim učiteljem – upraviteljem Zaharom Emilom. U dogovoru sa njim, a verovatno i sa sreskim načelnikom, prihvaćen je predlog građana Radobudje i Grivske, da se zbog udaljenosti škole u Arilju, formira jednog odeljenje đaka–prvaka iz ova dva sela. Sa ovim odeljenjem, u kome je bilo 35 đaka, takoreći „ilegalno“ je radio Dragić Pantović, nesvršeni učenik Učiteljske škole u Skoplju. Škola je počela da radi u kući Adama Marinkovića na granici Grivske i Radobudje.
G0Prema postignutom dogovoru sa upraviteljem ariljske škole Zaharom Emilom, Dragić Pantović je mogao da uči decu, ali na kraju školske godine „nije imao pravo da izdaje svedočanstva“, već su prvaci iz Grivske i Radobudje na kraju školske godine polagali ispit pred komisijom koju je formirala ariljska škola. Takođe, prema dogovoru, zaključio je učitelj ugovor sa roditeljima đaka, koji su mu mesečno za platu davali po jednom đaku 10 kruna austrijskih. Od te ratne 1916. godine počeka je da se piše istorija školske tradicije u Grivskoj, čija je jubilarna stogodišnjica svečano obeležena u prošlu subotu, 18.juna. Da bi se ovaj jubilej što dostojnije proslavio, postarao se Organizacioni odbor od devet članova, na čeku sa Desimirom Mićovićem, rodom iz Grivske, a među članovima su, između ostalih, i Zoran Todorović, predsednik Opštine Arilje i Radivoje Kneževićm direktor matične Osnovne škole „Ratko Jovanović“ u Kruščici. Među najzaslužnijima za obeležavanje jubileja je predsednik Organizacionog odbora Desimir Mićović, diplomirani pravnik, preduzetnik, vlasnik preduzeća „Katmar“ d.o.o. Sevojno. On je u znak poštovanja i sećanja na svoje pretke koji su darivali plac za školu, izgrađenu u centru sela pre 85 godina, najviše pomogao da se školska zgrada „stara dama“, obnovi i ulepša i da se objavi monografija „Grivska – vek škole 1916-2016“. U holu škole postavljena je stalna izložbena postavka, istorija škole u malom, sa 12 fotografija i više dokumenata. U jednoj od učionica za jubilej je organizovana izložba slika nekadašnjeg učenika škole Ljubivoja Jovanovića, akademskog slikara iz Arilja.
G2Brojne goste i nekadašnje učenike, koji su na ovu svečanost došli iz Arilja, Užica, Požege, Gornjeg Milanovca, Beograda i drugih mesta, prvo su sa hlebom i solju dočekale devojčice u narodnoj nošnji, a zatim svakome su poželeli dobrodošlicu u ime Organizacionog odbora predsednik Desimir Mićović, Zoran Todorović, predsednik Opštine i Radivoje Knežević, direktor matične škole „Ratko Jovanović“. Posebnu draž ovom dočeku dali su najmlađi trubači ariljskog kraja – orkestar Miroslava Đunisijevića iz Arilja u kome je najmlađi učenik trećeg razreda osnovne škole, a najstariji učenik drugog razreda srednje škole.
G3Ispred ulaza u školu, svečanost je počela himnom „Bože pravde“ u izvođenju hora matične škole „Ratko Jovanović“, a zatim su presecanjem vrpce predsednik oštine Zoran Todorović i direktor matične škole Radivoje Knežević otvorili obnovljenu – rekonstruisanu školsku zgradu, koji su potom osveštali sveštenici ariljske Crkve. U ime Organizacionog odbora Desimir Mićović je izrazio zahvalnost Zoranu Todoroviću na pomoću koju je pružila Opština, ali i svim drugim donatorima i građanima koji su na bilo koji način pomogli da se organizuje ovaj stogodišnji jubilej.
Svečanost je nastavljena predstavljanjem monografije „Grivska – vek škole 1961-2016“, autora Slobodana Radovića, magistra filoloških nauka i književnika iz Užica. Izdavači knjige su preduzeće „Katmar“ d.o.o. iz Sevojna i Osnovna škola „Ratko Jovanović“ Kruščica – Izdvojeno odeljenje Grivska. O knjizi su govorili recezent prof.dr Svetislav Petrović, lektor Branislava Nedeljković, profesor srpskog jezika OŠ „Ratko Jovanović“ i autor.
G4Govoreći o knjizi, recezent Svetislav Petrović je, između ostalog, istakao: „Posle prvog čitanja teksta uočio sam da se ovde ne radi samo o letopisu škole, već dobrim delom i o celovitoj istoriji i ukupnom razvoju grivske u 19. i 20. i na početku 21. veka, što čini njegovu dodatnu vrednost. Monografija ima sve karakteristike ozbiljnog stručnog, istorijskog i etnografskog rada, koja je napisana prema osnovnim metodološkim zahtevima ovakvog žanra knjiga.

Pri izradi monografije autor je znalački koristio brojne izvore i literaturu, arhivsku građu, statističke popise, matične knjige, hronike i monografije sela iz ariljskog kraja, novinske tekstove, kazivanja i sećanja pojedincaca koji žive u Grivskoj, ali i drugim krajevima, zapise i druga dokumenta pojedinaca. Značajno mesto u knjizi autor je posvetio učiteljima škole, počev od njenog osnivanja do sredine sedme decenije prošlog veka, kada se škola odlukom Skupštine opštine Arilje pripojila matičnog školi u Kruščici.
Sa velikom zabrinutošću, i strepnjom koju u njegovom pisanju naslućuju, autor prezentuje kretanja broja đaka u školi od njenog osnivanja do danas. Zvuče apokaliptično reči starog Svela Aleksića iz Visoke, koga autor citira: „Sa ukidanjem škole nestaje i selo“. Ja bih ovome dodao i kazivanje jednog sociologa iz Norveške 1991.godine, koji je na naučnom skupu sociologa sela Evrope rekao da „sa nestajanjem sela umiru i civilizacije.“
G55O knjizi su govorili i lektor Branislava Nedeljković i autor Slobodan Radović.
Monografija „Grivska – vek škole 1916-2016“ štampana je u tiražu od 500 primeraka. Knjiga ima 216 strana i dvanaest manjih i većih delova, od kojih je najveći drugi deo – 54 strane („Početak školske tradicije u Grivskoj“), a najmanji jedanaesti deo – jedna strana („Pogled u budućnost“). U poslednjem, dvanaestom delu („Prilozi“) objavljena su imena učenika koji su reprezentovali matičnu školu „Ratko Jovanović“ na republičkim takmičenjima 2010-2015.godine, zatim, Đak generacije i nosioci diplome „Vuk Karadžić“ 2000.2015, Završili su IV razred u Grivskoj 1965-2015, Radili su u Grivskoj 1916-2016, Nastavni kadar u Osnovnoj školi „Ratko Jovanović“ školske 2015/2016.godine.
Na kraju su objavljena sećanja učitelja Dragića Pantovića na jedan događaj iz Velikog rata, sećanje Momčila Nikolića („Tašna učitelja Dragića Pantovića“), Olge Pantelić Popović, kćerke učitelja Dragića („Sa seoskom decom u Grivskoj) i Vidana Vučićevića („Dva nezaboravna događaja“), kao i „Iz đačkog dnevnika“ nekadašnjeg učenika Ljubivoja Jovanovića iz Severova, koji se u Grivskoj školovao od prvog do osmog razreda. Akademski slikar Ljubivoje Jovanović je sa još 30 učenika i učenica završio osmi razred u školskoj 1964/65.godini. Njegova generacija bila je prva i poslednja koja je završila osmogodišnje školovanje u Grivskoj. Tada je grivštanska škola pripojena kruščičkoj i počelo je gašenje viših razreda. U dva kombinovana odeljenja daleke 1946.godine, četvororazredna škola u Grivskoj imala je 84 učenika, 1954.godine 57 učenika, 1961. – 77 učenika. U toku 1966.godine imala je 9 učenika, koliko i u jubilarnoj 2016.godini. najviše 12 učenika, imala je školske 2013-2014.godine, a najmanje – 2 učenika imala je školske 2009-2010.godine.
Posle promocije monografije „Grivska – vek škole 1916-2016“, izveden je kulturno-umetnički program u kome su učestovali učenici iz grivske (recitacije) i učenici iz Visoke (hor i dramska sekcija).
Za doprinos obnovi – rekontrukciji školske zgrade i organizaciji stogodišnjice jubileja, Organizacioni odbor je dodelio tridesetak zahvalnica najzaslužnijim pojedincima.

Ostavite odgovor