Pocetna Društvo Inkluzijom do zapošljavanja

Inkluzijom do zapošljavanja

1070
0
Podelite

Neodgovarajuća stručna sprema često se navodi kao primer za nemogućnost primanja u radni odnos osobe sa invaliditetom, pa se i sagovornici u okviru projekta koji sprovodi Radio Užice „Zapošljavanjem do inkluzije“ bave upravo ovom temom.
Prethodnih godina, srednja Ekonomska škola bila je najčešći i logičan izbor za školovanje osoba sa invaliditetom u Užicu. Danas se radi na unapređenju svih škola u gradu, rekla je Radica Blagojević Radovanović, psiholog, zaposlena u osnovnoj školi Aleksa Dejović u Sevojnu i predstavnik Interresorne komisije za Užice.
radica1

„Kada bismo čekali da se ispune svi uslovi, verovatno nikada ne bismo ni počeli sa radom. Ipak, mi smo krenuli sa tim, ideja se stalno razvija i taj proces će uvek trajati. Inkluzija će uvek biti prisutna. Neke škole su više opremljene, neke manje. To zavisi od toga koliko je neka škola mogla da dođe do sredstava i kako i koliko se radilo na projektima za opremanje svoje škole. Za školu u Sevojnu „Aleksa Dejović“ mogu da kažem da je dosta dobro opremljena. Mi smo radili projekte i uspeli da dođemo do sredstava kojima smo pomogli toj deci i porodicama. Interresorna komisija radi od oktobra 2010. godine, a broj zahteva povodom uključivanja dece sa invaliditetom u proces školovanja koji pristižu Interresornoj komisiji, neuporedivo je veći nego pre nekoliko godina. Nekada, kada se kretalo sa ovom pričom, 2006 – 2007. godine, klima je bila sasvim drugačija u školi i uopšteno, kada govorimo o uključivanju osoba sa invaliditetom. Sada je to nešto potpuno uobičajeno i normalno, što se sasvim prirodno prihvata, kako bi i trebalo. Plan i program se prilagođavaju potrebama učenika sa invaliditetom, ali razlike u obrazovanju uopšte nema. Trenutno imamo veliku potrebu za logopedima i to je veliki problem. U početku smo imali zamerke na svoj račun od Ministarstva da „hoćemo da proglasimo defektološku naciju“. Ipak, pokazalo se da smo u pravu i da to nedostaje našem gradu. Ipak, praksa je pokazala da je Užice na ovom polju generalno dosta napredovalo, čak i da je u boljoj poziciji nego mnogi drugi gradovi. U oblasti rada sa osobama sa invaliditetom, ispred nas u Srbiji su možda samo jedna ili dve opštine.“

Da pomaci postoje, potvrđuje i Čedomir Cicović, PR Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga.

Ono što možemo da pohvalimo kao dobro i uvek to ističemo, jeste dobra saradnja udruženja osoba sa invaliditetom, Interresorne komisije kao spone – posrednika, Školske uprave i donosilaca odluka – predstavnika Grada Užica. Ta saradnja je dovela do toga da danas imamo sedamnaest ličnih pratilaca u nastavi. To je servis koji zavisi od lokala i cedo1jedan je od mehanizama koji omogućava inkluzivno obrazovanja. Što se tiče asistenata u nastavi, koji utiču na nastavni proces, za razliku od ličnih pratilaca koji ne utiču već su samo tehnički servis đacima, taj mehanizam još uvek nije profunkcionisao kod nas. To je faktor o kome se odlučuje na republičkom nivou. Tu uslugu treba da finansira ministarstvo, ona je osmišljena, Pravilnici postoje, ali taj servis kod nas ne funkcioniše. Zapravo – funkcioniše samo za romsku populaciju, dok za druge manjinske grupe ne postoji. Zašto je to tako – zbog nedostatka novca ili nekog drugog razloga, ne znam.

Trenutno smo u procesu da u Saobraćajnoj školi u Užicu nabavimo set ručnih komandi za jedno vozilo. Tako bismo omogućili deci koja pohađaju nastavu za profil vozača, da upravljaju vozilom. Naravno, ukoliko lekarska komisija utvrdi da oni mogu da upravljaju vozilom uz pomoć ručnih komandi. To je deo nastavnog procesa, a nama je cilj da mogu da ga isprate i u praksi. To je veoma značajan vid inkluzivnog obrazovanja. Ukoliko ideja bude sprovedena, a u završnoj je fazi, mi ćemo imati prvu Saobraćajnu školu koja ima i taj vid inkluzije u praksi. Saradnja o kojoj sam malopre govorio posebno je značajna kada se pojavi neki specifičan problem, poput ovog, jer se može reagovati veoma brzo i u kratkom roku ga rešiti. Uz sve promene, isto je ostalo to da je, kada je reč o osobama sa invaliditetom, interesovanje za upis u srednju Ekonomsku školu i dalje najveće. Razlog je tradicionalno uverenje da grupe predmeta koje izučavaju i pre svega, poslove za koje se osposobljavaju đaci u Ekonomskoj školi, oni kasnije mogu i da obavljaju. Na nama je da promenimo i radno okruženje, jer onda ćemo moći da pođednako uključemo decu u sve škole. Nemamo koristi od dostupnosti škole i ako ona u nastavi ima dobre mehanizme premošćavanja i asistivne tehnologije, pa bila ona Tehnička ili Saobraćajna, ako nemamo tržište rada koje je pristupačno da te ljude koji su se inkluzivnim obrazovanjem osposobili da rade, kasnije ne možemo da zaposlimo. To je sistemsko pitanje, a ovo o čemu sam govorio je samo jedan od aspekata, koje treba rešavati.

Ostavite odgovor