Pocetna Društvo Aero zagađenje, pijaća i otpadna voda gorući problem

Aero zagađenje, pijaća i otpadna voda gorući problem

1300
0
Podelite

Priroda je bila blagonaklona prema Zlatiborskom kraju, a ne može se reći da joj uvek vraćamo istom merom. Kako se odnosimo prema prirodnom okruženju i šta činimo kako bi smo ga zaštitili, su česta pitanja koja postavljamo. Za mnoge promene krive su prirodne pojave, a za mnoge i mi sami.

Jedan od gorućih problema je vodosnabdevanje. Užičani su se do nedavno pijaćom vodom snabdevali iz akumulacije Vrutci do pojave algi koje su ugrozile kvalitet vode. Nakon tog problema kao privremeno rešenje voda je dovedena sa Sušičkih vrela, ali to svakako ne može biti trajno rešenje. Na sanaciji jezera Vrutci nije se uradilo apsolutno ništa, razlog finansije. Kao rešenje kako bi se iz ove akumalacije mogla koristiti voda za piće je nađeno u izgradnji novog postrojenja za preradu vode.

Voda dogradnja fabrike– Ima mnogo problema sa vodom i u drugim gradovima Srbije, ali je problem u Užicu bio akutan i na putu smo da ga rešimo. Biću zadovoljna kada izvođač sve bude uradio u roku – rekla je ministarka Zorana Mihajilovic prilikom postavljanja kamena temeljca nove fabrike vode u oktobru. Rok za završetak gradnje je godinu dana.

Povećanjem broja turista, naročito u špicevima sezone na Zlatiboru se pjavio problem vodosnabdevanja, zato je na zahtev opštine Čajetina Rudarsko-geološki fakultet uradio istraživanje svih izvora na teritoriji opštine. Opština Čajetina je jedna od retkih u Srbiji koja je samostalno uradila i Elaborate zona sanitarne zaštite izvorišta koja ju odobrilo Ministarstvo i to za jezero Ribnicu, Sušička vrela i Zmajevac.

Ribnica– Rešeni smo da Ribnicu sačuvamo uz obnovu, ali hitno krećemo sa dovođenjem vode sa Sušičkih vrela do Zlatibora u cilju stabilnosti snabdevanja vodom kao osnovom za dalji razvoj. Probleme u preradi vode na PPV u Ribnici stvaraju bujični nanosi i ispiranje sedimenta koji se u akumulaciju slivaju najviše pritokama sa Čigote i Tornika – navodi direktor JKP „Vodovod Zlatibor“ Rade Jovanović.

Opština Čajetina je otišla korak dalje kada su u pitanju otpadne vode, za razliku od grada Užica, koji je propustio sjajnu priliku za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Gorjanima. Početkom aprila ove godine potpisan je ugovor o projektovanju i izgradnji Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru.

Postrojenje za otpadne vode– Kapacitet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru je 20.000 ekvivalent stanovnika. Investicija je vredna blizu 4,5 miliona evra. Donator je agencija slovenačke vlade Centar za međunarodnu saradnju i razvoj (CMSR) u iznosu od 1,5 miliona evra, a ostatak od blizu 3 miliona obezbeđuje opština Čajetina. Za godinu dana postrojenje ćemo pustiti u rad – kaže Rade Jovanović, direktor JKP „Vodovod“ Zlatibor.

Izgradnjom regionalne deponije „Duboko“ očekivalo se da će problem odlaganja otpada biti trajnije rešen. Zbog loše selekcije kapacitet deponije je za kratko vreme popunjen, pa je potrebno proširenje tela deponije.

energana-1Novinarka Radio Beograda 1 Nataša Raketić boravila je prošle godine u Beču i imala priliku da vidi kako se u tom gradu sprovodi primarna separacija otpada, a potom i kako se od otpada proizvodi električna i toplotna energija.

U Beču živi oko milion i 800 hiljada stanovnika. Dnevno kroz ovaj grad prođe više od 80 hiljada, a oko Nove godine i Božića i do pola miliona turista. Međutim, grad je potpuno čist i utisak je da svi poštuju pravila. To potvrđuju i sagovornici koji kažu da još u stanu, u posebne kese odvajaju hranu, staklo, plastiku i ostali otpad. Ispred zgrade su specijalni kontejneri.

kontejneriOpštine Čajetina, Arilje i Bajina Bašta dobrom organizacijo i promocijom prednjače kada je u pitanju selekcija komunalnog otpada.

Jedan od glavnih izazova za gradove u 21 veku je štedljiv odnos prema resursima. I u Užicu je aktuelna priča o energani.

„Pitanjem energane i proizvodnje električne energije preradom komunalnog otpada i dalje će se baviti naši osnivači i stručnjaci iz resornog ministarstva“, ističe Nedeljko Milosavljević, direktor JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom “Duboko” Užice.

Dim Majka i dete 1Velika aerozagađenost Užica je problem koji traje oko 30 godina i ova tema se aktuelizuje samo pred zimsku sezonu. U okviru rešavanja postojećih problema poslednje dve godine radi se i na povećanju energetske efikasnosti gde se budžetskim sredstvima finansiraju građani kako bi se time smanjilo korišćenje energenata.

– Užice je jedan od reprezenata što se tiče životne sredine jer problemi osim aerozagađenja odnose se i na komunalni otpad, zagađenje voda, problem neprečišćavanja otpadnih voda… Užičanin prof.dr Branimir Jovančićević, šef Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu podseća da postoje pozitivni pomaci u proteklih pet godina, ali mora još da se radi.

Jedan od simbola planinske lepotice Tare je svakako „Pančićeva omorika“ koja je bila ugrožena namnožavanjem insekta potkornjak.

Foto: Marijana Josipović
Foto: Marijana Josipović

– U suzbijanju ove štetočine pomogla nam je Norveška ambasada, kupili smo 1200 feromonskih klopki. Prve godine uhvatili smo 33 miliona jedinki, druge 11 miliona, ove godine 7, tako da očekujemo da će se taj broj smanjiti, rekao je Dragić Karaklić, direktor Nacionalnog parka Tara.

U Nacionalnom parku Tara iz Bajine Bašte organizovali su u saradnji sa Japanskom kompanijom „Tošiba“ akciju pošumljavanja, tokom koje su posadili 7,5 hiljada stabala.

mali-medved-miodrag-petrovicNije samo biljni svet ugrožen sticajem klimatskih promena i ljudskim nepažnjom već i određene životinjske vrste. Omiljeno stanište mrkog medveda koji je pod zaštitom Srbije je Tara, a procenjuje se da na ovoj planini živi oko 60 jedinki. Kako bi se zaštitio redovno se prati preko kamera, pomoću ogrlica – sateltsko praćenje i treći način će biti DNK analiza.

– Od kada se prate mrki medvedi kod nas, u poslednjih deset godina ukupno je markirano 18, imamo 14 sa ogrlicama, a sada trenutno šest, jer su pojedini izgubili ogrlice. Pratimo ih gde se nalaze, ponašanje, ne možemo da kažemo tačno da li je mužjak ili ženka, ali svakako da imamo dosta podataka o njima. Ukoliko je neka životinja povređena ukazujemo joj pomoć, kaže Marija Josipović, rukovodilac Službe za programe i projekte zaštite Nacionalnog parka Tara.

kmz-ciscenjeU prethodnom periodu organizovano je nekoliko volonterskih akcija čišćenja na užičkom Starom gradu, u Zlakusi, na Tari i Zlatiboru. Ipak, to nije dovoljno. Potrebno je razvijati svest volonterizma i čuvanja prirode i okruženja. Bez očuvanja životne sredine nema opstanka čovečanstva, a to je jedan od uslova ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Projekat „Zdravom životnom sredinom u Evropsku uniju“ podržan je od Ministarstva kulture i medija

Ostavite odgovor