Pocetna Ekonomija Otvoren je novi način komunikacije sa privredom

Otvoren je novi način komunikacije sa privredom

1104
0
Podelite

Od svih gradova iz prve grupe razvijenosti, gde se Užice nalazi, mi smo najudaljeniji od glavnih komunikacionih i poslovnih pravaca, magistrala biznisa i informacija, a realno grad stoji na nogama, – kaže za “Vesti” Momir Petrović i smatra da je privredna situacija u gradu dobro iznad proseka u Srbiji i da prostora za dalji rast i razvoj postoji.

Pre četiri i po meseca Momir Petrović je imenovan za člana Gradskog veća u Užicu zadužen za privredu. Petrović je već 22 godine suvlasnik firme “Controlpoint” koja se bavi automatikom, elektronikom i informacionim tehnologijama. Od 2009. “Controlpoint” je i vodeći akcionar u konfekciji “Kadinjača”.  Ovaj četrdesetšestogodišnji Užičanin, završio je Mašinski fakultet u Beogradu kao drugi student u generaciji, posle čega je dve godine radio u Španiji, a kada se vratio u Užice, osniva “Controlpoint” koji je za preko 20 godina postojanja stabilno pozicionirao sebe na tržištu i čije su najznačajnije reference sistemi automatskog upravljanja na objektima NBS na Slaviji u Beogradu, fabrika “Swarovski” u Subotici, vodovodni sistem Leskovca, Loznice, Jagodine, Nikšića i tako dalje.

Neuobičajeno je da seprošle godine čekalo skoro dva meseca na imenovanje člana Gradskog veća zaduženog za privredu, odnosno, na Vaše imenovanje. Šta mislite zašto?

-Mislim da sa privredne strane to nije bilo toliko komlikovano, jer kada se otvorila inicijativa od strane Grada da neko iz privrede bude na tom mestu i kada su poslati upiti relevantnim činiocima, kao što su Regionalna privredna komora, Privredni saveti i Poslovni klub zapadne Srbije, relativno brzo se došlo do potencijalnih kandidata i do toga da bih ja mogao da obavljam tu funkciju. Sa strane privrede je to bilo efikasno, a sa druge strane, mislim da je trebalo vremena da se i u Gradskoj upravi posle izbora, usaglase oko članova Veća.

O Vama se, na toj drugoj strani, kako kažete, govori kao o dragocenom čoveku nove energije, nedavno ste dobili i nagradu Privredne komore Srbije. Kako Vi vidite privrednu situaciju na području grada Užica?

-Kada pogledate situaciju bez podataka sve izgleda sumornije, ali kada pogledate brojeve, užička privreda ne izgleda loše u srpskim okvirima. Užice spada u prvu grupu gradova po razvijenosti. Tih gradova je 20 i po osnovnim privrednim pokazateljima, mi nismo loši. Od svih ovih gradova, mi smo najudaljeniji od glavnih komunikacionih i poslovnih pravaca, magistrala biznisa i informacija, a realno, grad stoji na nogama.

Na šta se grad najviše oslanja, šta je to što ga drži na nogama?

-Grad se najviše oslanja na lokalnu, užičku privredu koja je preživela tranziciju. U prethodnom periodu, poslednjih 15-20 godina, nije se pojavio nijedan veliki investitor sa strane koji bi zaposlio veći broj radnika i doneo nekakvu promenu. Sve u svemu, situacija je daleko od sjajne, ali je iznad proseka u Srbiji, a prostor za rast i razvoj postoje.

Koji su Vaši planovi, strategija da se taj prostor o kojem govorite, iskoristi?

-Celo moje delovanje je usklađeno sa Gradskom upravom, s jedne strane, a sa druge strane i sa privrednim subjektima i institucijama koje postoje u gradu. Svrha mog rada je da komunikacija dve strane bude otvorena, laka i jednostavna, a ciljevi nisu moji, već gradski i privrednički. U prva tri meseca od kada sam imenovan, sagledali smo situaciju u kojoj se nalazi užička privreda i definisani su ciljevi i pravci kretanja. Usaglasili smo se oko pet ciljeva. Prvi je, da Gradska uprava bude kvalitetan servis privrede, zatim da se popravi komunikacija privrede sa javnim preduzećima, formiranje gradskih privrednih saveta, relizacija i podsticanje novih investicija u gradu i formiranje obrazovanih kadrova i profila u skladu sa potrebama tržišta. Usaglašeni su ključni pokazatelji koje ćemo pratiti da bismo znali gde se nalazimo i kuda idemo, a to su broj zaposlenih, broj nezaposlenih, struktura nezaposlenih, iznos naplaćenog poreza na zarade i poreza na imovinu.

Koliko se moglo uraditi na ostvarenju definisanih ciljeva?

-Prva tri cilja su dosta povezana. Saveti su formirani i njih čine relevantni privrednici ovog grada, a onda su identifikovani i određeni problemi. Dogovoreno je da se u februaru ili martu organizuje sastanak privrednika sa ovlašćenim predstavnicima javnih preduzeća, kako republičkih, tako i lokalnih, kako bismo razmotrili mogućnosti rešavanja problema vezanih za kvalitet njihovih usluga. Ovi problemi značajnom broju preduzeća donose velike probleme u poslovanju, dodatne troškove i gubitke. Nekvalitetna ispokruka električne energije donosi probleme malim i srednjim, ali i velikim preduzećima. Velike primedbe privrednika su i na sporost u dobijanju lokacijskih urbanističko tehničkih uslova, na rad JKP “Bioktoš” u odnošenju smeća, ali stoji, na primer, i primedba na rad lekara vezano za odobravanje bolovanja. Pokrenuta je i inicijativa da grad i privrednici jedinstveno nastupe prema Republici radi usaglašavanja pojedinih nejasnoća koje se odnose na određene zakone kao što su oni koji definišu porez na dobit, porez na zarade i drugi.

Pomenuli ste da je Užice daleko od glavnih puteva komunikacije, to se i vidi u užičkoj privredi, jer ne dolaze investicije sa strane i sve što se investira svodi se na investiranje postojećih preduzeća? Da li se Užice mora osloniti samo na te investicije?

-Realno, od svih definisanih ciljeva, cilj relizacije novih i daljih investicija je najsloženiji za ostvarenje iz mnogo razloga. Jedni su, a istovremeno i najznačajniji, infrastrukturne prirode, jer kada pogledamo, najveće investicije u Srbiji su u direktnoj korelaciji sa blizinom autoputeva. Tako da je nama veliki problem nedostatak autoputa. S druge strane, i mi iz grada treba dobro da pripremimo teren i da budemo u stanju da razumemo potrebe ljudi koji ulažu i da ponudimo kvalitetne lokacije. Trebalo bi da doteramo svoj katalog potencijalnih lokacija, da ih dovedemo u red i prezentujemo na kvalitetan način. Trenutno je u izradi novi regulacioni plan za industrijsku zonu u Sevojnu. Svi pratimo taj projekat i mislim da tu postoji dobar potencijal i da to može da bude dobro urađeno. Činjenica je da u poslednje dve decenije nije bilo bitnih investicija u našem gradu i sve su se, uglavnom,  bazirale na lokalnim preduzećima koja su rasla i širila svoju proizvodnju. Raduje što proširenja planiraju “Prvi partizan” i “Impol Seval”, a tu ima i nekoliko manjih preduzeća kao što su “Largo” i “Metalkomerc” na Beloj Zemlji, ili “ABC proizvod” ovde u gradu . Sa druge strane, mi kao grad u prvoj grupi razvijenosti, ne možemo da računamo na  subvencije za zapošljavanje kao što imaju gradovi iz treće, četvrte ili pete grupe. Sve u svemu, ostaje nam da sredimo taj katalog lokacija, da ih opremimo i uredimo da one budu zanimljive potencijalnim investitorima i da ih što bolje prezentujemo.

 

Ceo intervju u “Vestima” od 13. januara

Ostavite odgovor