Pocetna Društvo Budućnost je u proizvodnji

Budućnost je u proizvodnji

1715
0
Podelite

Devedesetih godina prošlog veka , kada se uveliko nazirao raspad tekstilne industrije u Srbiji, ova industrijska grana je u tadašnjoj užičkoj opštini zapošljavala preko četiri hiljade radnika, najviše, tadašnji “Froteks” (TZ “Cveta Dabić”) oko 2.400 koji je na vrhuncu svog razvoja imao čak i do 2.900 radnika koji su radili u zaokruženom sistemu proizvodnje. Bale pamuka ulazile su u predionicu od čijeg su prediva radnici proizvodili kvalitetne proizvode od frotira i brojna pamučna platna poznata u celoj Evropi, a koji su se pojavljivali i na američkom tržištu. Za kvalitet proizvoda u “Froteks” i druga tekstilna preduzeća stizala su brojna priznanja među kojima i “zlatne” kao i “srebrne košute”.

Pre tri decenije bila je značajna i konfekcija “Desa Petronijević”, “Kadinjača”, “Kožara”, “Budućnost”, a radio je i pogon ivanjičkog “Javora”. Postavlja se pitanje šta je bilo sa radnicima svih tih preduzeća posle njihovog nestanka, a nijedno, osim “Kadinjače” nije preživelo tranziciju, jer posle dve i po decenije kasnije, tekstilna preduzeća na području grada Užica koja ostvaruju značajniju proizvodnju i profit, mogu se na prste izbrojati. Broj legalno zaposlenih radnika je neuporediv, jedva da prelazi 400. Slična situacija se desila u celoj tekstilnoj industriji u užičkom kraju. Prema podacima Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga, krajem 2014. godine, na području koje pokriva ova komora bilo je registrovanih 135 preduzeća u tekstilnoj industriji, a u 2015. manje od polovine je značajnije prihodovalo.


tekstilNedavno je u Beogradu je održan peti Sajam tekstila „Balkan textile 2017“ i okupio je 55 kompanija iz Turske, Srbije, Portugalije i Kine. Prethodna četiri sajma odgžana su Novom Pazaru, a selidbom u Beograd, smatra se da je on dobio širi, nacionalni značaj. Po mišljenju ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasima LJajića, koji je sajam i otvorio, tekstilna industrija u Srbiji pokazuje znake ekspanzije. U bivšoj Jugoslaviji u ovom sektoru radilo je 250 hiljada ljudi, izvoz je dostizao pet milijardi, a sada u dve hiljade kompanija radi 40 hiljada zaposlenih.

Od postojećih užičkih preduzeća u tekstilnoj industriji, u kojima se uglavnom broj zaposlenih kreće do dvadesetak, niko nije nastupio na sajmu. Pojedini su bili samo u ulozi posetioca kao i Dragoslav Pantović, diplomirani ekonomista, osnivač, vlasnik i direktor užičkog tekstilnog preduzeća “Pantović” koje trenutno upošljava ukupno preko150 radnika. Po broju zaposlenih ovo je najveće užičko tekstilno preduzeće, stabilno i zdravo.
Osim konfekcije, u okviru preduzeća je razvijena i proizvodnja materijala, a pre tri godine počelo je stvaranje kreativnog sektora u kojem je za sada pet zaposlenih koji se bave modelarskim i dizajnerskim poslom, osmišljavaju kolekcije koje se mogu naći, pre svega na domaćem, ali sve više i na stranom tržištu.
froteks pantovicDo sada nismo bili na sajmovima, ali planiramo svoj nastup sledeće godine, mislim na Sajam mode u Beogradu, radi promocije, pre svega, proizvodnje tekstilnih materijala.,- kaže Dragoslav Pantović.
A sve je počelo od jednog butika u Užicu 1991. godine. Pantović je brzo uplovio u vode tekstila iako je imao i drugih ideja. Otvarane su nove prodavnice odevnih predmeta i posle pete, 1994. godine, preduzeće “Pantović” počinje sopstvenu konfekcijsku proizvodnju sa 12 radnika u iznajmljenom prostoru. Posle šest godina, usledilo je iznajmljivanje pogona “Dese Petronijević” na Beloj Zemlji zajedno sa firmom “Pahuljica”. Nakon tri godine, “Pantović” ovaj prostor iz stečaja i kupuje, a posle godinu dana, kupuje i prostor u Radničkoj ulici u Užicu.

Tih godina smo imali veliku ekspanziju. Radili smo dosta za izvoz, pre svega, za Italiju, ali smo 2007. prestali da radimo za te italijanske firme, jer je krenula ekonomska kriza koja se odrazila i na naš rad i poslovanje. Fabriku na Beloj Zemlji smo prodali 2009. i skoncentrisali se na proizvodnju za domaće tržište i na razvoj sopstvenih brendova,- priča Pantović. Tada preduzeće razvija dva brenda, Temperature fashion i Country koji su i danas aktuelni i koji se distribuiraju u više od 130 maloprodajnih objekata širom Srbije, od čega su osam u vlasništvu preduzeća. Proizvodnja ovih brendova je iz godine u godinu rasla i 2013. , u aprilu, “Pantović” počinje proizvodnju materijala.

Prvo smo kupili jednu kružno pleteću mašinu i jedini smo u Srbiji koji imaju ovakve mašine, a na kojima možemo da dizajniramo šaru koja je u četiri boje do pet metara dužine, najjednostavnije rečeno. Do prošle godine smo nabavili još tri ovakve mašine. Uporedo sa ovim, počeli smo da razvijamo i proizvodnju džempera. Trenutno imamo osam mašina za ravno pletenje za proizvodnju džempera i one su smeštene u našem pogonu u Užicu, gde je i vezionica, štamparija, perionica, krojačnica, – kaže Pantović.
Proširenje proizvodnog programa zahtevalo je i proširenje prostora, pa je pre godinu i po dana, preduzeće kupilo novi proizvodni prostor od dve hiljade kvadrata na Sušici u kojem je smešteno 14 kružno pletećih mašina i trenutna proizvodnja je do 1,3 tone dnevno.

S obzirom da se sve u tom delu proizvodnje razvija veoma brzo, od 1. marta ove godine ušli smo u zakup fabrike “Planteks” u Plandištu. Preuzeli smo fabriku sa opremom i sa 36 zaposlenih. Dogovor je da svake godine investiramo u nju i da je u narednih pet godina dovedemo do svetskog nivoa da bismo mogli biti konkurentniji. U ovoj fabrici imamo još petnaestak mašina za pletenje i komletan program za doradu. Na ovaj način smo komletirali proizvodni proces, tako da sada, od sirovog konca možemo napraviti gotov odevni artikal što je i bio cilj celog ovog poduhvata u koji smo ušli, – objašnjava Pantović i dodaje:

Budućnost svoje firme vidim u svojoj deci, jer su zainteresovani. Najstariji sin, koji je pri kraju ekonomskog fakulteta, već je uključen u rad, jedna kćerka je na drugoj godini, takođe, ekonomskog fakulteta i vidi sebe u biznisu, druga je srednjoškolac i sve više se okreće dizajnu, a najmlađe dete, sin Uroš je peti razred osnovne škole i ako i on bude želeo ima mogućnosti da se bavi i ovim poslom.”

Ceo tekst je objavljen u “Vestima” 17. marta

Ostavite odgovor