Ivan Đurić: Kad se vatra i drvo slože (FOTO, VIDEO)

Tridesetogodišnjem Ivanu Đuriću iz Užica, olovka i papir nisu bili dovoljni da izrazi sve što želi kroz svoju umetnost. Duboreze, kipove od drveta, stolove za kafu od korenja… stvarao je svojim rukama, za svoju dušu i i poklanjao drugima. Pravi način da spoji dve ljubavi – prema crtanju i prema drvetu, pronašao je u umetnosti koja nije tako česta u našem okruženju, u pirografiji.

„Volontirao sam u užičkoj bolnici, jer sam strukovni fizioterapeut, gde sam upoznao devojku, koja mi je pričala o svom momku, koji se bavi pirografijom. Zvučalo je neobično i lepo, želeo sam da pokušam. Imao sam sreće, jer Zoran Maršalek je bio momak sa mnogo strpljena i dobre volje, od koga sam naučio sve što sada znam o pirografiji“, kaže Ivan.

Pirografija je slikanje užarenim predmetom na drvetu, koži, kostima, tkaninama. Ako se radi na drvetu, ono se prvo polira. Sledi skiciranje i slikanje, a ponekad dodajem i boju. Za dugotrajnost, veoma je važno lakiranje i UV zaštita, objašnjava Ivan, koji samo godinu i po dana kasnije, koliko se bavi pirografijom, iza sebe ima oko stotinu radova, uglavnom za naručioce iz inostranstva, dok su u Srbiji ostala tri njegova rada.

„Cena je u početku, dok se nisam izveštio, bila 100 do 150 evra, a radio sam na šperploči. Uz veću potražnju i umeće, porasla je i cena na 200 do 400 evra, za inostranstvo, dok je kod nas najviše 100 evra“, kaže Ivan, objašnjavajući da mu je u poslu najviše pomoglo otvaranje Fejsbuk stranice. Ova društvena mreža donosi mu najviše porudžbina upravo od stranaca, koji uglavnom žele da užički umetnik na drvetu ovekoveči njihove kućne ljubimce.

„U početku mi je bilo neobično, a sada sam već navikao i zavoleo to da radim. Na osnovu fotografije, za jednu sliku mi je potrebno oko sedam dana, ako radim tri do četiri sata dnevno. Kada sam imao manje iskustva, pravio sam grešku i slike završavao za jedan dan. To nije dobro. Sada sam naučio da napravim pauzu i nastavim da radim kada se odmorim.“

Užički pirograf kaže da je izuzetno važno i na kom drvetu radi, a najbolje su lipa, breza i topola. „Teško je pronaći kvalitetnu dasku, jer se lipa koristi samo za izradu košnica. Meni je potreban okorak, koji inače svi bacaju, a do sada nisam uspeo da pronađem snabdevača.“

Kao i većina umetnika, koji rade srcem, Ivan se emotivno vezuje za svoje slike. „Do skoro sam imao dvadesetak radova, koje nisam želeo da prodam. Na kraju sam to uradio, nadajući se da ću naslikati nešto novo, ali sada sve manje imam vremena da radim za svoju dušu. Prija kad radiš ono što voliš, to su slatke muke. Zamislim da bih umesto toga morao negde da radim po osam sati dnevno za mnogo manje pare. Ovako – sam organizujem svoje vreme, a volim da crtam do kasno u noć. Dan mi uglavnom služi za pripremu drveta“, kaže užički pirograf, koji se nada da će mu talenat i ljubav prema umetnosti koju je nadavno otkrio ostati životni poziv.

Nedavno je uradio i portret Emira Kusturice, koji mu je lično predao. Kako kaže, bio je oduševljen njegovom reakcijom i mogućnostima za saradnju, koje bi uskoro trebalo da budu konkretizovane.

Ivan nam je omogućio da vidimo i nastanak nekih od njegovih radova:

https://www.facebook.com/peopleareawesome/videos/572388993136271/

Kako nastaje umetničko delo 1 – Ivan Đurović