Pocetna BORN IN THE UE “Krasnaja”  diploma za velike kompanije

“Krasnaja”  diploma za velike kompanije

1471
0
Podelite

Užičanka Milica Ješić završila je  Fakultet nafte i gasa na ruskom Univerzitetu Gornij  u Sankt-Peterburgu. Odlučila je da se vrati u Srbiju i radiće kao inženjer za razradu i eksploataciju naftnih i gasnih ležišta u Kompaniji NIS čiji je bila stipendista.Pre pet godina otišla je u Rusiju na studije kroz program NIS-a koji je stipendirao dobre učenike. Odabrana je kao đak generacije Grada Užica i Užičke gimnazije i postignutih velikih uspeha na takmičenjima. “Krasnaja” ili crvenu diplomu  stekla je na osnovu visokog proseka tokom studija. U razgovoru za “Vesti” kaže da je srećna što će živeti i imati dobar posao u svojoj zemlji

Kako je bilo na dodeli diploma?

Ispite sam završila krajem aprila, a tokom cele završne godine  radila sam diplomski na osnovu informacija i znanja dobijenih tokom prakse, a sredinom juna sam diplomirala. Na svečanoj dodeli diploma bili su i predstavnici naše kompanije NIS. Mi smo bili jedni od najboljih stranih studenata, čak možda i bolji od njihovih, tako da slobodno mogu da kažem da je cela dodela bila u znaku nas studenata iz Srbije, rekla je Milica Ješić, inženjer za razradu i eksploataciju naftnih i gasnih ležišta.

Koliko je bilo studenata iz Srbije i sa kim ste se družili ?

Nas 10 zajedno je otišlo, a nas devet je sada završilo fakultet. Dodatno smo bili motivisani zbog stipendija, pa je među nama  vladala zdrava konkurencija. Stalno sam živela sa Ruskinjama, a pored naših studenata družila sam se sa kolegama iz Iraka, Gane…Sada su mi kulturološke i verske razlike normalna stvar, a u početku to mi je bilo neobično i novo.

Šta znači i ko dobija crvenu diplomu?

“Krasnaja” ili crvena diploma u Rusiji znači diplomirati sa medaljom, a kod nas bih to mogla da poredim sa Vukovom diplomom. Onaj ko je imao dobre ocene, uradio sve što je bilo potrebno i ima prosek preko 4,75 dobija krasna diplomu. Za mene lično to znači da sam uspešno završila ovu misiju, a  u Kompaniji NIS ima puno Rusa koji znaju značaj crvene diplome. Pored crvene studenti sa nižim prosekom stiču plave diplome, a na ruskim fakultetima 3,4 i 5 su prelazne ocene.

Da li ćete nastaviti dalje obrazovanje i šta biste izdvojili vezano za fakultet ?

Moj Univerzitet ima devet fakulteta sa 14 000 studenata i specijalizovan je za prirodne resurse nafte, gasa i tvrdih ruda. Svaki fakultet poput ekonomije, ekologije, građevine, elektromehanički, menadžmenta …je u tim sektorima i svi su usko specijalizovani. To obrazovanje je od nacionalnog značaja. Oko 80 odsto ruskih studenata nije iz Sankt-Peterburga i oni se vraćaju da rade najčešće odakle su došli i gde su obavljali praksu. Kod njih ni asistent na fakultetu ne može da bude ako nije završio doktorske studije. Godinu dana sam učila jezik a zatim krenula na fakultet. Posebno bih izdvojila to što na fakultetu ima puno simulatora i trenazora na kojima studenti uče da rešavaju realne probleme i zahvaljujući tome, posle školovanja znaju kako stečeno znanje da primene. Na praksi smo sticali iskustvo, sve smo mogli da pitamo, izađemo na teren, a sve to puno znači…

Od uprave fakulteta dobila sam poziv za master studije, ali lično smatram da svako kad završi fakultet treba da počne da radi, da stekne neku predstavu šta želi i gde se pronalazi pogotovu u velikim kompanijama, a da tek posle toga da nastavi dalje usavršavanje. Konkretno, želela bih da se kasnije još obrazujem i da moje tehničko znanje bude u funkcionalnoj celini sa ekonomijom ili menadžmentom.

Šta će biti vaš posao?

Posao inženjera razrade i eksploatacije naftnih i gasnih ležišta, znači da razrada obuhvata ceo proces filtracije nafte od slojeva stena, u kojima se nalazi u prirodi, do dna bušotina, a eksploatacija kontroliše kretanje fluida od dna bušotine do površine. Moj posao je proces proizvodnje dok ne dobijemo sirovu naftu. Svi pričaju da će nestati nafte, a suština je da nafte ima, ali da je nije lako dobiti iz slojeva. Zato je zanimljivo u sadašnje vreme biti inženjer razrade i eksploatacije jer je potrebno primenjivati savremene metode i rešavati probleme kojih ranije nije bilo dok su bili lakši prirodni uslovi.

Kakav je vaš stav o studijama u inostranstvu?

Dobro je otići u inostranstvo i tamo provesti određeni period života, jer onda drugačije gledaš na mnoge stvari. Lično, s obzirom da sam ćerka jedinica sve mi je bilo tu, svi su u svakom trenutku bili uz mene, nisam morala da vodim računa ni o čemu, stalno sam bila okružena ljubavlju porodice i prijatelja,  imala sam “ušuškan“život. A onda  kada sam otišla shvatila sam koliko  to znači i šta treba ceniti. To osamostaljivanje uticalo je da sada životne izazove posmatram iz drugog ugla. Ni skajpovi, vajberi i nove tehnologije ne mogu da zamene značaj “žive” reči. Smatram svojim uspehom i što sam  bila finansijski nezavisna od svoje 19. godine. Odluka da studiram u inostranstvu bila je i da mogu da biram posle završetka gde ću da živim.

Kakav je život u Sankt-Peterburgu?

Sankt-Peterburg je prelep grad prepun muzeja i pozorišta. Zahvaljujući stipendiji mogla sam sebi da priuštim posete muzejima, odlaske na predstave, koncerte….A bele noći u tom gradu toliko su lepe da to mora da se  doživi i oseti. Grad bukvalno ne spava i sasvim je svejedno koliko je sati. Što se života tiče stalno ste pod pritiskom obaveza i žurbe. Sa druge strane velika prednost je što sam stekla prijatelje iz  Vijetnama, Indonezije, sa Bliskog istoka, Mongolije, afričkih zemalja…Kada smo se po diplomiranju opraštali govorila sam da nije ovo poslednji put da se vidimo, ipak je svet postao globalno selo.

Koliko kompanije u Rusiji sarađuju sa fakultetima radi obezbeđivanja budućeg kadra?

Primera radi, zbog svog zalaganja na fakultetu imala sam podršku i Britiš Petroleuma. Sa njima se ne potisuje ugovor ali oni kroz razgovore sa studentima prate njihov razvoj, ideje zbog biznis politika, saradnje, unapređivanja. U Rusiji kompanije učestvuju u razvoju mladih ljudi i onda kada završe fakultet izlaze spremni za posao. Kroz praksu u NIS-u imala sam osećaj pripadnosti toj kompaniji i predstavu o tome šta u stvarnosti obuhvata moj posao.

Podsetimo, kako je sve počelo?

U četvrtoj godini gimnazije, tačnije 2014.godine postojala je mogućnost da  NIS stipendira samo dobre učenike. Bila sam đak generacije Užičke gimnazije i Grada Užica. Zbog takmičenja i postignutih uspeha dobila sam stipendiju. U tom periodu jako značajan uticaj na moj razvoj i kao mladog naučnika, ali pre svega kao mlade osobe imala je Istraživačka stanica Petnica i ljudi koje sam upoznala upravo tamo. Zajedno sa porodicom i školom, ta ustanova mi je pomogla da izgradim fundament koji mi je omogućio da dalje razvijam i ostvarujem svoje snove.Tada sam shvatila da mene zanima biznis malo više nego nauka, da je to dinamičnije i da nauka treba da bude u službi biznisa. Motivacija mi je bila i što ću po završetku studija moći da dobijem dobar posao u struci.

Šta biste posebno istakli?

Posle velike Rusije sada mi je u Srbiji sve blizu i Novi Sad, Zrenjanin, Beograd… Tu sam. Komunikacija mi je jako važna, kao i ideje jer su ljudi nešto najdragocenije.Srećna sam što ću raditi u velikoj kompaniji zato što za sve želje ima mesta. Horizontalne migracije u okviru kompanije omogućuju da se svako pronađe. U Srbiji imam osećaj da svojim primerom i inicijativom može da se utiče na to da svi zajedno unapredimo svet u kome živimo. Naša zemlja je dovoljno mala da se vidi doprinos svakog pojedinca, a opet velika da te promene budu značajne. Moji prijatelji i uopšte mladi ljudi u Srbiji imaju entuzijazam koji nisam prepoznala kod mnogo drugih studenata iz ostatka sveta. Mislim da je to naša velika prednost koju je potrebno da iskoristimo da menjamo svet oko sebe, ali i koja nam omogućava da uživamo u životu što ne umeju mnoge razvijene zemlje. Vratila sam se puna želja da svi zajedno nešto menjamo.

Mladi ljudi odlaze iz ove zemlje, a vi ste se vratili. Šta je bilo presudno za ovu odluku?

Oni koji žele treba da odu, da vide da nijedna nije “obećana zemlja”. Ustvari to zavisi od stava i odnosa prema tome kako sve doživljavamo,  šta  dopuštamo da utiče na naše odluke i kako rešavamo svakodnevne izazove. Svuda je lepo otići ali i vratiti se.Tek kada odemo onda počinjemo drugačije da cenimo ono što ovde imamo. Teško je sigurno ovde kada se trudiš, završiš fakultet i posle ne možeš da nađeš posao. Ali važno je i znati šta od nas samih zavisi, a šta od zemlje u kojoj živiš.

Koju biste poruku uputili mladima?

Da se preispitaju šta stvarno žele, da to definišu, naprave konkretan plan i za to se bore.

Šta  karakteriše studiranje u Rusiji?

Studiranje karakteriše visok stepen discipline, nošenje uniforme, obavezna sva predavanja, konstantan rad…Svakoga dana morala sam da odvojim 10-12 sati za fakultetske obaveze. Svakog meseca se prati da li si ispunio sve što se očekavalo i zbog toga mora konstantno da se radi. Da bi polagao u ispitnom roku mora da si apsolutno sve obaveze ispunio iz svih predmeta.To je s jedne strane dobro jer smo stekli radne navike i disciplinu za budući  posao. Na mom Univerzitetu je i Putin doktorirao a mentor rukovodilac projekta doktorske disertacije bio mu je moj  rektor. Tako da sam čak imala priliku da vidim Putina na fakultetu.

I na kraju vaša poruka onima koji žele da studiraju u Rusiji?

Ako nekoga zanima studiranje u Rusiji slobodno može da me kontaktira, mogućnost postoji  preko programa saradnje Ministarstva prosvete  Srbije i Rusije. Univerzitet Gornij promoviše svoje programe preko Ruskog doma u Beogradu, a naš fakultet je na toj listi i oni su radi da prihvate srpske studente. Mi smo u Rusiju otišli preko programa “Energija znanja” koji sprovodi NIS. To je kvalitetan program i malo je sličnih u Srbiji. Podsetiću da su moje Osnovna škola Stari grad i Užička gimnazija kroz taj program dobile opremljene učionice.

 

 

Ostavite odgovor