Pocetna Društvo Neznanje stvara strahove, a strahovi izazivaju predrasude

Neznanje stvara strahove, a strahovi izazivaju predrasude

563
0
Podelite

Verovala je u sebe, radila na sebi, bila vredna i uporna i u potpunosti zaslužila uspeh i sreću. A nije bilo ni malo lako na putu do vrha, a kaže za „Vesti“ Marija Vujičić, pedagoška asistentkinja u OŠ „Petar Leković“, predsednica Romskog centra i odbornica u Požeškoj opštini.

– Od 2010. godine radim kao pedagoška asistentkinja u osnovnoj školi „Petar Leković“. Četiri godine sam bila članica Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, radila sam strategiju za rodnu ravnopravnost opštine Požega, i zalažem se za ženska prava. Uvek podstičem devojke u srednjim školama da se obrazuju i da završavaju fakultete. Rado im pomažem da konkurišu za stipendije kako bi mogle da se školuju, jer dosta njih posle srednje škole odustaju od daljeg školovanja zbog loše finansijske situacije. Roditelji su nezaposleni i većina njih su korisnici socijalne pomoći. Zato kažem da sam ponosna na svoj dugogodišnji rad jer imamo pomaka u obrazovanju. Ove godine imamo 12 srednjoškolaca, devojku koja završava Medicinski fakultet u Novom Sadu, imamo jednu Milenu koja je sada upisala fakultet i mislim da će biti još više mladih romske nacionalnosti koji će nastaviti da se obrazuju. Sada kada se osvrnem na svoj dosadašnji put, bilo je teško. Morala sam dosta da radim volonterski, da se dokazujem, mnogo više od drugih koji rade na tim istim pozicijama.

Da li to znači da još uvek postoje stereotipi i predrasude?

– Iako nećemo na to da obraćamo pažnju, predrasude još uvek postoje. Teško mi je da pričam o tome. Rođena sam u Čačku i odrasla u sredini gde nije bilo romskih naselja. Nisam osetila tu diskriminaciju ali sada u poslu i u mom daljem obrazovanju uvek se sa tim srećem. Govorili su „ona mala cigančica“. U opštinu kada odemo uvek čujem to „zašto oni to moraju da rade“… Pošto radim kao pedagoška asistentkinja posmatram decu koja drugačije gledaju decu romske nacionalnosti. NJima je mnogo teško da se uklope, jer ih sredina u startu odbacuje, jednostavno nemaju iste pozicije. Kroz razne radionice, kroz razgovor sa roditeljima pokušavamo da te startne pozicije izjednačimo.

Koji su akutni problemi pripadnika romske nacionalnosti?

-Najveći problemi su zapošljavanje i stanovanje. Obrazovanja smo podigli na viši nivo ali se trudimo da kroz neke podsticaje, samozapošljavanja i kroz razne projekte pomognemo Romima da sami osnivaju svoja preduzeća, da postanu preduzetnici i da se što više zapošljavaju.

Da li ima pomaka na polju zdravstvene zaštite?

-Imamo dobru saradnju sa Domom zdravlja Požega. Najviše sarađujemo sa polivalentnom patronažnom službom. Oni redovno rade preventivne preglede, dolaze kod nas u naselje, razgovaraju sa stanovništvom, mere krvni pritisak, šećer u krvi. I svi uglavnom imaju zdravstvene knjižice.

Evropski projekat

Ove godine smo prošli projekat Evropske unije. Potpisali smo ugovor o grantu u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština u septembru, kada je i počela realizacija 36 projekata u okviru programa „Podrška EU- inkluzija Roma. Baziraćemo se na raznim obukama, pisanjem sv- ja, biznis plana, prekvalifikacija, dokvalifikacija itd. Preduzetnici koji su spremni da prime u stalni radni odnos pripadnike romske nacionalnosti dobiće opremu u vrednosti od 1.500 eura. Projekat traje 15 meseci a vrednost projekta je oko 66. 000 eura.

Romska deca u vrtićima

-U pregovorima smo sa lokalnom samoupravom i Predškolskom ustanovom „Olga Jovičić Rita“ da deci od tri do pet i po godina, kroz neke socijalne programe, obezbedimo besplatan boravak u vrtićima. Vrtići su prvi korak socijalizacije.

O nidžanipe stvoril e dar,a e dar izazivil e predrasude

Veruisada ande peste ,radisada pe peste, sas vredno taj uporno , taj u potpunosti zaslužisada uspeho taj bah. A ni zala naj sas loko po drom dži po vrho, penel za ,,Vesti “ Marija Vujičić, e pedagoško asistentkinja ande OŠ ,, Petar Leković”, e predsednica katar o ,,Romsko centro e Požegako” taj odbornica ande Požegaći opština.
-Katar e 2010. breš radiv sago pedagoško asistentkinja ande Osnovna škola ,, Petar Leković”. Štar breš sema članica katar o Nacionalno saveto e romengo nacionalne manjine ,radisadem e Strategija za rodno ravnopravnost katar opština Požegako, taj zalažima za e romnjengo pravo. Uvek podstičiv e čoran katar e srednji škole te obrazuinpe taj završin e fakultetura. Rado pomosarav lenđe te konkurišin za stipendije sar bi šaj školuinape, jer but vonda posle e srednjo škola odustain katar e srednjo škola zbog bilači finansijsko situacija. E roditeljura si nezaposlime i but si korisnikura katar e socijalnio pomoć. Golese motav kaj sem ponosno pe moro dugogodišnjo rado, jer siamen pomako ando obrazovanje. Kava breš siamen došoduj srednjoškolcura ,čori savi završol e Medicinsko fakulteto ando Novi Sad, siamen jek Milena savi akana upisosada fakulteto taj misliv kaj kavel još majbut terne roma save ka nastavin te obrazuinpe. A kana kana osvrnima pe moro drom, sas paripe. Mora sema but te radiv volonterski, te bi dokaživama ,maj but katar aver manuša save radin pe isto tan.

Da li gova značil kaj još postojin stereotipura taj predrasude?

-Iako nikamas pe gova te obratis pažnja ,predrasude još uvek postojin. Paripe maje te vaćarav katar gova. Biandi sem ande Čačka taj barilem ande sredina kaj naj sas romane ćera. Ni osetisadem goj diskriminacija ali akana ande posla taj ande moro dalje obrazovanje uvek sa gova sretnima. Pende ,,goja cikni romnjori”. Ande opština kana džav uvek ašunav gova ,,sose gova von mora radin”… Pošto radiv sago pedagoško asistentkinja posmatriv e čavoren save drugačije dićen e romane čaren. Lenđe si but paripe te uklopinpe , jer len sredina u startu odbacil, jednostavno najlen isti pozicija. Kroz radionice, kroz o svato sa pe roditeljura pokušavis te gola startni pozicije izjednačis.

Save si akutni problemura katar e Roma?

-Maj bare problemura si ando zapošljavanje taj stanovanje. O obrazovanje vazdam pe majbaro nivoo, ali trudisamen te , kroz nesave podsticajura, samozapošljavanja taj kroz e razni projektura pomosaras e Romenđe te korkore osnuin pire preduzećura, te postanin preduzetnikura taj so majbut zapošljavimpe.

Da li si pomako po drom katar e zdravstvena zaštita?

Si amen lači saradnja sa o Dom zdravlja Požega. Maj but sarađuis sa e polivalentno patronažno služba. Von redovno radin preventivni pregledura, aven amende ande mala, vaćaren sa e roma,merin o pritisko, o šećeri ando rat taj savora uglavnom silen zdravstveni knjižice.

Evropsko projekto

Kava breš dobisadam o projekto katar e Evropsko unija. Potpisosadam ugovoro katar o granto ande prostorije Stalne konferencije katar e forura taj opštine ando septembro ,kana počnisada e realizacija 36 projektura ando okviro e programosko ,,Podrška EU- inkluzija e Romenđi”. Ka radis razni obuke, pisanjem CV-jura, e biznis planura , prekvalifikacije, dokvalifikacije … E preduzetnikura save manđen te primon ande stalno radno odnoso e Romen ka dobin oprema ando vrednost katar e 1.500 eura. O projekto trail 15 čona a o vrednost e projektosko si oko 66.000 eura

E romane čara ando vrtići

-Ande pregovorura sam sa e lokalno samouprava taj Predškolsko ustanova ,,Olga Jovičić – Rita” te e čarenđe katar e trin dži kaj pandž tepaš breš,kroz e nesare socijalni programura obezbedis besplatno boravko ande vrtićura. Vrtićura si prvo korako katar e socijalizacija.

PROJEKAT  VESTI  “KUĆA OD KARTONA” SUFINANSIRA GRAD UŽICE

STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA

Ostavite odgovor