Pocetna Društvo Svi u životu nešto želimo

Svi u životu nešto želimo

870
0
Podelite

Mlada, obazovana, puna samopouzdanja, volje, nade i želje. Završila je srednju školu u svojoj rodnoj Požegi a sada je brucoš na Visokoj školi strukovnih studija u Požegi, smer menadžment. Ova mlada harizmatična devojka svojim primerom razbija institucionalne stereotipe i hrabri mlade Romkinje da krenu njenim stopama i same sebi prokrče put ka obrazovanju i životnim prilikama.

Šta Vas je podstaklo da se, uprkos predrasudama, uhvatite „u koštac“ sa svim nedaćama na putu ka sticanju fakultetske diplome?

-Nikada mi nije bio problem da učim. Trudila sam se da budem kao i druga deca, da postižem dobre rezultate u školi. Uvek sam imala dobre drugare u školi, lepo su me prihvatili. Išla sam i na vannastavne aktivnosti, predstavljala svoj razred u Učeničkom parlamentu, sa ekološkom sekcijom učestvovala u akciji „Sat za našu planetu“ ali i u drugim brojnim aktivnostima.

Ko Vam je bio najveća podrška?

-Moja porodica je moja snaga. Oni su me uvek podržali, majka mi jeuvek govorila da treba da budem bolja, da se što više trudim. Kada se desi da dobijem neku lošu ocenu, uvek mi je govorila: „Znam da možeš da budeš mnogo bolja, nisi se dovoljno potrudila!“ Tada bi usledila kazna, sedam dana bez korišćenja mobilnog telefona ili računara. Sada sam joj zbog toga neizmerno zahvalna. Time me je motivisala da još više radim i od sebe uvek tražim bolje i višee. Živim u skromnoj porodici, otac Dejan i majka Jelena se bave trgovinom, prodaju na vašarima, imam mlađu sestru Mariju i malu seku. Kada sam bila mala uvek su mi govorili, uči da se ne mučiš u životu. Na sreću ja sam na vreme, zahvaljujući njima, shvatila koliko je obrazovanje bitno. Najveći problemi su u neznanju i neobrazovanju.

Da li ima nešto što ste hteli, a niste ostvarili?

-Za sada ne. Sve što sam počela, i završila sam, jedino u čemu nisam uspela je sport. To mi baš ne ide od ruke. Pokušala sam da treniram košarku, fudbal, išla na folklor ali me jednostavno ništa od toga nije ispunjavalo.

Bavili ste se i manekenstvom?

-Manekenstvo je moja velika ljubav. Uspela sam da dobijem diplome za prva tri stepena, a sa 12 godina sam uveliko išla i na takmičenja i pobeđivala. Tada je većina naše grupe odustala, a i ja sam u međuvremenu došla do nekih drugih interesovanja i tu se moja priča o manekenstvu završila.

Da li je pripadnicima romske nacionalnosti teže da stignu na put uspeha?

-Sve to zavisi od životnih uslova. Poznato je da Romi žive u težim uslovima, a da biste postigli uspeh u školi, morate imati i prostor u kome ćete učiti. Ako nam je kuća puna, nemate ni prostor ni vremena, jer morate da pomažete roditeljima kako bi se neki dinar za kuću zaradio, i onda zaista bude teško. Imala sam sreću što imam svoju porodicu, koja je, još jednom kažem, meni bila najveća pomoć i podrška.

Koliko društvena zajednica doprinosu poboljšanju položaja Roma?

-Pomažu dosta. U školi smo uvek imali dodatne časove, kao i razne vannastavne aktivnosti kako bi deci pomogli da lakše savladaju gradivo. Tu je i naš Romski centar Požega, gde uvek možemo da se obratimo za pomoć, ako nam je potrebna. Predsednica Marija Vujičić je uvek tu da nam da neki dobar saveti i uputi šta i kako treba da radimo. Ona je i jedan od najvećih „krivaca“ što sam upisala fakultet.

Da li je tačno da otvarate sopstveni biznis?

–Volim šminku, nokte, i čitav taj svet kozmetike. Planiram da uskoro otvorim svoj salon, za početak ću verovatno imati uslove za šminkanje, manikir, a nešto drugo doći će kasnije, naravno pod uslovom da salon zaživi. Završila sam obuku za šminku i nokte i sada vežbam. Ne mislim da će biti naporno jer stvarno volim i uživam u tom poslu. Obrazovanje neću zapostaviti, fakultet na prvom mestu, a govorim i engleski i nešto slabije španski. Imam tek 20 godina i sigurna sam da ću svoje snove ostvariti.

Borbena i uporna

-Borbena, radoznala i energična. Milena na prvi pogled deluje nežno i krhko, ali je osoba koja ne dozvoljava nikome da je povređuje. Svoje misli pretvara u akcije i u stanju je da „hoda bosa po trnju“ kako bi ostvarila svoje ciljeve.

Podrška dečka Miroslava

-Već tri godine smo zajedno. I on je Romske nacionalnosti i podrška mi je u svemu. Ne misli da žena treba samo da sedi kod kuće, kuva, pere i čeka muža. Naprotiv, kaže da moramo sve učiniti kako bismo ostvarili što kvalitetniji život.

Predrasude i dalje postoje

-LJudi misle da smo mi drugačije od njih, da smo prljavi i glupi, da ne želimo da radimo. A nije tako! Nedavno sam se i sama susrela sa tim, iako sam mislila da je to nemoguće. Devojka koju redovno šminkam i koju dugo poznajem, uvek kada dođe kod nas u kuću, na pitnje šta će da popije, kaže da hoće sok. Donesem, nastavim posao, kad zaršimo ona ode a sok nepopijen. Posle mi jedna druga devojka kaže da ona neće da pije sok kod nas jer smo Romi. Gadi joj se da pije iz čaše koja je bila u mojoj ruci.

SAVORA ANDO ŽIVOTO NEŠTO KAMAS.

Terni, obrazujime, pherdi samopouzdanje, volja, nada thaj želje, završisarda e srednjo škola ande po foro e Požega, a akana si brucoš pe Bari škola palaj e strukovni studije ande Požega, po smero Menadžment. Kaj terni, harizmatično čhej sa piro primeri phađel e instutionalni stereotipoura thaj hrabril e čhoran te teljaren laće dromesa thaj korkore pese prokršin o drom palav o sićipe thaj palaj e  životni prilike.  

So podstaknisardatut te uprkos katar e predrasude astardos ando “koštac” sa e nedaće po  drom  pe savo ka dobis e fakltetsko diploma ?

-Nikada naj sam maj problemo te sićov. Trudisaljem te avav sar sa e čhara, te aven ma lačhe rezultatura ande škola. Uvek sesma lačhe drugara ande škola, šukar prihvatisardema. Sema i pe van nastavni aktivnostura, predstavljisardem mor razredo ando Učeničko parlamento, sa e ekološko sekcija učestvujisardem ande akcija „Sato palaj amari planeta“, ali i ande aver aktivnostura.

Ko sasa ći majbari podrška ?

-Mor porodica si mor snaga. Von uvek podržisardema, mor de uvek vaćarela maj kaj trubuv te avav majlačhi, te majbut trudivma. Kana desilpe te dobiv nesavi bilačhi ocena, uvek vaćarela maj : „Džanav kaj šaj aves but majlačhi, ni potrudisaljan sode trubul !“. Onda bi usledila kazna, evta đe ne bi tromava te koristiv o mobilno ili o kompjuteri. Akana sem laće zbog gova but zahvalno. Golesa dijama motivacija te jošmajbut radiv i mandar rodav so majbut thaj so majlačhe. Živim ande skromno porodica, mor dad o Dejano, thaj morde e Jelena bavim pe sa e trgovina, bićinen pe vašera. Sima majterni phen savi akhardol Marija, thaj jošmajterni phen savi akhardol Dejana. Kana sema cikni uvek vaćarena maj, sićo te na bi mučisatu ando životo. Pe mor baxt me po vreme, zahvaljujući morenđe, shavtisardem sode si e škola bitno. Majbare problemura si ando neznanje than ando neobrazovanje.

Da li si khanči kaj kamlan, a ni ostvarisaljo tuće ?

-Dži akana ni. Sa so počnisardem, završisardem, jedino ande soste ni uspesiardem si o sport. Gova nisar ni džal maj palaj va. Pokušisardem te treniriv košarka, fudbal, sema po floklori, ali ništa golestar ni sviđosaljo maj.

Bavisaljan i sa o manekenstvo ?

-O manekenstvo si mor bari ljubav. Usisardem te dobiv diplome za prvi trin stepenura, a sa došuduj breš sema i pe takmičenjura thaj dobiva len. Onda e većina katar amari grupa,odustanisarda,  a me ando meduvreme, maladem aver interesovanjura i gothe mor paramiči sargo manekenka završisalji.

Da li si e Romnjanjđe majphare te postanin uspešni ?

-Sa gova zavisil katar e životni uslovura. Pindžardo si kaj e Roma živin ande phare uslovura, a te bi postignosa uspeho ande škola, mora te avel tut prostoro kaj šaj sićos. Ako si amaro ćher pherdo, naj tu ni prostoro ni vreme, jer mora pomosares ćiren sar bi nesavo dinari za o ćher zaradisa, i onda zaista si phare. Sas ma baht kaj sasma mor porodica kaj, pale phenav, maje sasa majbari pomoć thaj podrška.

Sode e društveno zajednica doprinosil te poboljšilpe o položaji e Romengo ?

-Dosta pomosarel. Ande škola sesa amen uvek dodatni časura, sargo i razni vannastavni aktivnostura, sarbi pomosatrena e čharen te majlako savladin o gradivo. Gothe si i amaro Romano centro Požega, kaste uvek šaj obratisamen palav pomoć, ako si amenđe potrebno. E Marija Vujičić si uvek gothe te delamen nesavo lačho saveto thaj te mothol so trhaj sar trubus te radis. Voj si jek katar majbare „krivcura“ sose upisosardem o fakulteto.

Da li si tačno kaj putres ćiro sopstveno biznis ?

-Voliv šminka, vunđije, thaj sa e buća kaj si ande veza sa e kozmetika.  Planiriv te uskoro putrav mor salono, za početko ka avel uslovura te počniv te šminkov, manikiri, a nešto aver ka avel posle, naravno, ako uspiva ande gova. Zavrisardem obuka te šminkov thaj te ćerav e vunđije, thaj akana veđbov. Ni misliv kaj ka avl phare jer stvarno voliv thaj ućiviv ande gova. Obrazovanje ni mekav, o faklteto po prvo than, a ćerav svato i engleski thaj nešto zala ćerav svato i po španski. Sima tek biš breš thaj sem sigurno kaj ka ostvariv mor sune.

Borbeno thaj uporno.

-Borbeno, radoznalo thaj energično. Milena po prvo pogledo delujil neđno thaj krhko, ali si osoba kaj ni del nikas te povredil la. Pe ideje anel ande akcija thaj ando stanje si te phirel „prnandji pe karne“ sar bi ostvarila gova so manđel.

Podrška katar lako momko o Miroslavo.

-Zajedno sam si trin breš i vov si Rom thaj si maj podrška ande sa so ćerav. Ni mislil kaj e Romnji trubul samo te bešel ćhere, te ćiravel, te halavel thaj te adžukarel pe Rome. Naprotiv, phenel kaj mora sa te ćeras sar bi avel amen so majlačho životo.

E predrasude i dalje postojin

-E gadže mislin kaj sam drugačiji lendar, kaj sam melale thaj glupi, kaj ni kamas te radis. A naj agaja ! Nedavno i korkore susretnisaljem golesa, iako mislisardem kaj si gova nemoguće. Raklji savlja redovno šminkov thaj savlja dumut pindžarav, uvek kana avel amende ando ćher, po pitsnje so ka pijel, phenel ka kamel soko. Anav laće, nastaviv te ćerav bući, kana zavšiv voj džaltar a o po soko ni ni pila. Posle jek aver raklji phenel kaj voj ni kamel te pijel soko amende kaj sam Roma. Gadilpe laće te pijel andar o tahtaj kaj sas ande mor va.

Prevod : Marija Vujičić i Dragan Vasović

Ostavite odgovor