Pocetna Kultura Mora li se zaista?

Mora li se zaista?

2332
0
Podelite

Predstavom Narodnog pozorišta u Beogradu „Nečista krv“, po tekstu Borisava Stankovića, a u režiji Milana Neškovića počeo 24. Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda”.

Bojan Munjin, selektor Festivala: Preko naše ideje Festivala, želeli smo da propitamo ko je junak našeg doba, da se zaputimo u klasiku, tradiciju i vidimo kako ona funkcioniše danas. Sa druge strane – kako se ona pozorišnim sredstvima aktuelizuje, ali i koliko nam glasovi iz dubine, sa kraja 19. i početka 20 veka, zvone i danas. Interesanan je ritam vremena u ovoj priči. Ono kaplje polako i sve što se događa, mirni trenuci i velike tragedije, sve se dešava sporo, jedno za drugim. To je život koji smo živeli onda i koji živimo danas. Pitanje je da li su junaci – junaci, ili je junak svako od nas, anoniman, a svakog jutra i svakog dana mora da bude junak. Sa tim kapanjem vremena i mi pitamo sebe šta je sa nama. Smatram da je ovo vrlo zahtevna i vredna, poštena, glumačka predstava.

Ivana Vujić, upravnik NP Beograd: Doneli su predstavu neobične oštrine i tačnosti. To nije čest slučaj u našem pozorištu. Ovde svi igraju kao jedan, a svi su pojedinačno veoma duboki ljudi. Oni poznaju književnost, vole likovnu umetnost, operu, balet. Ovde nemate nijednog umetnika čije lično „ja“ nije izuzetno. Zahvaljujući njihovim izuzetnim ličnim „ja“, ova predstava je u svojoj tačnosti dobila dubinsko uzbuđenje koje se traži. NJihovo lično ja, sigurna sam, promeniće i vaše lično ja.

Milan Nešković, reditelj: Tretman ljudi i porodice u ovom delu nama nije stran. Drago mi je što ljudi prepoznaju da ono što se dešavalo nekada, negde dole, na jugu uopšte nije pitanje dijalekta već istinistosti, odnosno – verovatnosti. Nas su uvek učili da je verovatno uvek istinito, jer istinito ne bude uvek verovatno. Ove stvari su i danas jako verovatne.

Maja Todorović, adaptacija: Uvek govorim da je iz jednog Borinog romana moguće izvući materijal za minimum tri drame, na prvo čitanje. Tema za koju smo se Milan i ja odlučili je ono što smo u tom trenutku videli kao savremen problem, a to je nasilje nad ženama. Ono je sveprisutno, a o njemu se i dalje ćuti. Sofku možemo posmatrati kao junaka našeg doba, ali kao junaka koji poziva na preispitivanje, a ne kao junaka čiju liniju treba da pratimo jer je ispravna. Ona treba da bude junak koji će u nama probuditi misaoni proces.

Jovana Stojiljković, Sofka: Kada smo počeli probe, bilo mi je bitno da što pre postavimo sva pitanja i da saznam u kom pravcu ćemo raditi. Onda je reditelj uradio najpametniju stvar – pre svega se bavio društvom, porodicom i svima koji me okružuju. Onda sam uspostavljala lik u odnosu na njih. Sofka je lik koji trpi radnju, ona je ne vodi.

Dušanka Stojanović Glid, Stana, Markova žena: Ovi komadi se i dalje nepresušno istražuju zato što je manipulacija žrtve ogromna. Svako nasilje, nad bilo kojim polom je – nasilje. Nad ženama je možda izvršeno veće nasilje, gledano kroz istoriju. Ipak, to je pitanje primata i matrijarhata u kome je manipulacija metod da se vlada muškim stremljenjima. To je i danas prisutno. Suštinski, u ovom komadu je savremeno i večno pitanje – zašto se incest i dalje istražuje? Šta je to što je nekada muškarca dovodilo u strašno inferioran položaj, u kome ne zna da li je dete njegov sin ili brat.

Ljiljana Blagojević, Magda sluškinja: Magda apsolutno prihvata tradicionalno shvatanje. To je dobro objašnjeno u njenom obraćanju Sofki, kada joj kaže da ono što ima u sebi niko ne može da joj uzme. Ona zagovara pristanak na takav poredak.

Nataša Ninković, Todora, Sofkina majka: Danas pristajemo na iste stvari, samo su motivi drugačiji. Dopalo mi se to što je rekao Bojan Munjin, da danas kako se probudiš, moraš biti junak svog doba. Po tom principu i oni žive. Mislim da slične stvari danas proživljavamo, samo ih drugačije nazivamo.

Nebojša Dugalić, Efendi Mita: Tu su na delu upleteni rogovi raznolikih slabosti. Postoji paradoks u patrijarhalnoj viziji muške snage, jer pozicija muškarca je specifična. Od njega se svakoga dana očekuje da bude jak i junak svoga doba. To je frustrirajuće. Mora biti jak kao muž, mužjak, otac, sve. Od njega se očekuje da ponese najveći teret. U svim likovima vidimo izmicanje oslonca od strane sudbine, anonimne sile. Mi ne vidimo lice instance koja nas zove da budemo junaci. Kada čovek dela uslovljen svojim slabostima, ali i socijalno uslovljen da bude jak, dobijamo produbljivanje raznolikih slabosti.

Zlatija Ocokoljić Ivanović, Stoja, Todorina sestra: Mislim da žena koju igram predstavlja arhetip današnjih žena koje su u većini. One nemaju novca, žive veoma skromno, ali to nose dostojanstveno i sa osmehom. Niko ne vidi koliko nemaju i koliko im je teško. U razgovoru sa Sofkom, dok joj govori da treba da pristane, da je to sudbina, ona kaže frazu: „Vremena su takva da se mora“. Na Sofkino pitanje – šta se mora, odgovara: „Mora se“. Ta fraza je naše nasleđe koje nas proganja.

Radmila Živković, Simka, kupačica: Preživesmo Boru Stankovića, koji je najveći futuristički pisac. Tek će se on režirati, jer materijala će tek biti. U jednom trenutku zapitala sam se šta moj lik uopšte traži tu. Onda sam shvatila da je ona jedina preživela. Ovo ne bih svodila na muško-ženski odnos, već na odnos opstanka vrste.

Tanasije Uzunović, Arsa, Markov sluga: Ako bi sledili večitog Boru Stankovića, onda Arsa pamti i bolja vremena. To su vremena pod Turcima, ako bismo doslovno posmatrali situaciju. Arsa gleda, ćuti, radi i reaguje kada je neophodno. Da li kada čitate Blic, Kurir ili Alo prepoznajete Tomčinu rečenicu: „Idi i ubij“? Arsa u ovom vremenu radi upravo to.

Almir Imširević, kritičar: Imam osećaj da sam gledajući ovu predstavu, video mnogo toga što gledam u TV dnevnicima. Podrazumevamo da je Sofka u prvom planu i da je reč o nasilju nad ženama, ali meni je najstrašnija scena u kojoj razgovaraju otac i sin. Postali smo toliko bezosećajni da ne primećujemo šta se deci radi. Sa tim mnogo šta počinje.

Večeras je na repertoaru  predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Lorencačo“ Alfreda de Misea, u režiji Borisa Liješevića.

Ostavite odgovor