Pocetna Društvo Na računima ne pišu naši problemi

Na računima ne pišu naši problemi

1027
0
Podelite

Svejedno je da li je reč o ženama ili muškarcima, o osobama sa invaliditetom ili ne – svi imamo iste probleme, samo nam je različito gledište na stvari. Svi smo u istom loncu

Milena Jaraković ima 32 godine i iza sebe 7-8 godina radnog iskustva stečenog kroz javne radove, koji su joj, kako kaže bili veoma značajni, ali i nosili veliku neizvesnost. Ugovor na neodređeno u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Naše zeleno polje“, koje se bavi sušenjem voća, ima nešto više od godinu dana. Zaposlena je kao administrator, a trenutnom pozicijom je zadovoljna toliko da kaže: „konačno sam tu, samo me nemojte dirati“. Milena posebno ističe važnost obrazovanja, a završila je Višu poslovno tehničku školu, na smeru ekonomista turizma.

-Tu školu sam upisala i završila isključivo zbog sebe, odnosno zbog moje ljubavi prema turizmu. Godinu dana sam čak i radila u oblasti turizma, ali se ispostavilo da to ipak nije ono što sam mislila da jeste. Zapravo, u svemu tome je mnogo više ekonomije nego turizma, što mi se nije dopalo.

Na sadašnjem mestu administratora u preduzeću „Naše zeleno polje“ Milena je pronašla upravo ono što joj je bilo potrebno.

-Ovde sam veoma zadovoljna, sve je onako kako smo se dogovorili. Finansijski faktor u svemu tome je veoma važan, ali nije jedini. Činjenica je da su finansije posebno bitne osobama sa invaliditetom, jer mi ne znamo kakvo će nam zdravlje biti za pet do deset godina. Zato moramo unapred da mislimo kako ćemo sutra. Sa druge strane, pronalaženje posla je izuzetno važan psihološki faktor, jer vam donosi i činjenicu da konačno možete da se organizujete i ne brinete. Znate, na računu za struju ne piše da ste osoba sa invaliditetom, a niko vas ne pita kako ćete da ga platite, ako ne možete da se zaposlite. Mnogo je tu stavki, od toga vam zavise mogućnosti za druženja, za to da lepo izgledate, da možete da priuštite ono što vam je neophodno ili što vas raduje… kao i svi, uostalom.

Višegodišnje iskustvo koje joj je donelo angažovanje kroz javne radove je kako kaže bilo dragoceno, ali i stresno.

-Iskustva koja sam stekla dok sam bila angažovana u okviru javnih radova, u smislu poslova koje sam obavljala i poslodavaca sa kojima sam sarađivala su jako dobra. Sa druge strane, tu postoji speifičan problem, odnosno – činjenica da ste pola godine zaposleni, a pola niste. Pitanje je šta raditi ostatak godine dok javnih radova nema, ali i – da li će ih biti naredne godine. To pravi čoveku veliku neizvesnost, zbog koje se često osećate kao da ne znate kuda dalje. Naravno, javni radovi su uprkos tome veoma značajni i dobro je što postoje.

Malo ko danas nema problem da pronađe posao, a on je samo izraženiji kod osoba sa invaliditetom, kaže Milena.

-Pre svega neophodno je obrazovanje, bez koga sigurno ništa ne možeš. Druga važna stvar je umeti koristiti prilike, ne propuštati ih. Svejedno je da li je reč o ženama ili muškarcima, o osobama sa invaliditetom ili ne – svi imamo iste probleme, samo nam je različito gledište na stvari. Svi smo u istom loncu.

Samozapošljavanje vidi kao dobro, ali ne i jednostavno rešenje problema nezaposlenosti.

Samozapošljavanje je dobro, ali ne ide to baš tako lako. Lično volim da budem zaposlena u firmi u kojoj mi se sve zna – šta, kako, zašto. U samozapošljavanju nije uvek tako. Zato dosta njih pokuša, krene, ali malo ih uspe u zamisli. Mnogo je važno i koliku podršku imate – od porodice, ali i od recimo države. Potrebna je dobra organizacija i mnogo svega – pose

*Projekat Radio Užica „Ekonomsko osnaživanje žena sa invaliditetom“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Ostavite odgovor