-Važno je znati ko su nam preci da bismo to preneli na naše potomke. Pomagali smo koliko smo mogli užičkoj bolnici, za obnovu škole, izgradnju puta…jer tako vraćamo svom kraju- rekao je Periša Daničić na predstavljanju knjige “Daničići iz Drežnika”
Članovi familije Daničić, predstavnici Udruženja “Mitropolit Josif Cvijović”i meštani okupili su se u Drežniku na promociji dopunjenog izdanja knjige “Daničići iz Drežnika” autora Danila Stanojevića.
Periša Daničić, iz Drežnika koji godinama sa porodicom živi u Švajcarskoj pokrenuo je pre nekoliko godina priču o precima i potomcima Daničića. Prvo izdanje knjige predstavljeno je 2016.godina na prvom okupljanju Daničića u Drežniku. Zatim su usledila nova saznanja, posete i novi podaci koji su objavljeni u ovoj knjizi.
-Posle 130 godina pronašli smo i Daničiće u Beogradu, Šapcu, Minhenu, Australiji što pokazuje koliko je važno znati ko si i odakle si. Zato smo nastavili i da pomažemo ovaj kraj, pa smo poslednjih godina izdvajali sredstva za obnovu stare škole zadužbinu Ignjata Daničića, za izgradnju puta koju je podržao i Grad Užice -rekao je Periša Daničić.
U razgovoru za “Vesti” ističe da mu je bila želja još od detinjstva da napravi rodoslov porekla Daničića. To je jedna od većih familija u Drežniku, a ova knjiga i pomoć koju pružaju su deo njihovog povratka zavičaju. Kako kaže sve je to važno i za mlade Daničiće koji treba da znaju svoje poreklo bez obzira gde žive.
-Zadovoljan sam kad vidim šta je sve urađeno u školi i crkvi. Moja braća i ja sa Nadom Obradović, predsednicom Udruženja “Mitropolit Josif Cvijović” nastavili smo da pomažemo i novu školu oko uvođenja grejanja, obnovu stolarije…
Periša se seća da je u prvom razredu koji je pohađao u staroj školi “Ignjat Daničić” bilo 52 učenika, a sada u drežničkoj školi ima ukupno oko 30 đaka. U knjizi “Daničići iz Drežnika “ zapisano je i kako je njihov predak Ignjat Daničić podigao školu i ostavio je budućim pokoljenjima.
Pored članova sadašnje familije Daničića navedeno je i ko su njihovi preci i potomci, koliko su pomagali ovaj kraj, kako su prikupljali pomoć, ali i kako su nastavili da pomažu i dalje za buduće generacije.
Na promociji u Drežniku Periša je rekao da -prvu knjigu objavio je zajedno sa braćom i rođakom, a drugu je sam finansirao kako bi bila dopunjena sa novim podacima o porodicama Daničića za koje su nedavno saznali. Veliki doprinos je i Danila Stanojevića koji je sve to zapisao u knjizi. Želja nam je i da se uradi spomen ploča Ignjatu Daničiću sa imenima svih donatora u znak zahvalnosti pretku i velikom zadužbinaru.
U knjizi su objavljena i dokumenta o humanitarnoj pomoći koju su početkom 90-ih Daničići iz Švajcarske slali za užičku bolnicu.
Perišin rođak Milun Daničić, za “Vesti” navodi da je rođen i išao u školu u Drežniku, a zatim je 40 godina radio u Švajcarskoj.
-Ovde smo rođeni i vuče nas da pomognemo naš kraj. Prvo smo moj rođak Periša i ja krenuli sa prikupljanjem humanitarne pomoći u Lozani 90-ih godina prošlog veka preko Humanitanog udruženja “Zlatibor”. Sakupili smo za užičku bolnici mnogo novca, lekova, medicinske opreme i drugih sredstava, a slali smo pomoć i za Hercegovinu, Crnu Goru…Dok smo u tim teškim godinama prikupljali pomoć odazivali su se naši prijatelji ali i drugi, tako da su davali koliko su mogli. Mi smo i posle toga nastavili da pomažemo selo- istakao je Milun.
Navodi primer da su tri puta sakupljali za put dok nije urađen asvalt. Ovo okupljanje je prilika da se zahvalimo nekim ljudima koji su bili uz nas, ali i što je sve to zapisano.Puno mi je srce i uvek ću pomagati,zaključio je Milun.
Iz te velike familije naši sagovornici sa puno emocija govorili su o proteklom periodu i najavili svoj budući rad.
Podsetimo, da je Periša Daničić zbog velikih zasluga za organizovanje i prikupljanje pomoći od Opštine Užice 1993.godine dobio plaketu najvećeg humaniste. Na predstavljanju knjige u znak zahvalnosti za sve što je do sada uradio predstavnici Udruženja “Mitropolit Josif Cvijović” uručili su mu ikonu.
Ponovno okupljanje dogovoreno je u narednom periodu jer je pokrenuta inicijativa da se uradi spomen ploča Ignjatu Daničiću, zadužbinaru stare škole.
Po podacima iz knjige familija Daničića bila je u istočnom delu sela Drežnika do Rogu. Prezime je staro i seže u srednji vek, a poreklo Daničića iz Drežnika nije pouzdano utvrđeno, pretpostavlja se da su iz Stare Hercegovine. Daničići se dele na tri srodne grane loze Stevana, Lazara i Vasilija o čemu svedoči u knjizi i rodoslov ove familije.
Dodajmo da je zadužbinar škole u Drežniku Ignjat Daničić koji je među 72 najveća srpska dobrotvora. Rođen je u Drežniku 1855.godine i kao dečak otišao je u Beograd, a zatim u Beč gde je završio trgovačko-štamparski zanat. Vratio se u Beograd gde je 1882.godine otvorio radnju, razvijao posao i bio aktivan član tadašnje vladajuće Napredne stranke u Kraljevini Srbiji. Stekao je veliki imetak i pored trgovine bavio se i izdavanjem knjiga poznatih istoričara i političara.Nije imao porodicu i pred kraj života 1923.godine svu svoju imovinu zaveštao je u dobrotvorne svrhe. Prva stavka bila je da se u njegovom rodnom Drežniku sagradi škola, zatim da se daju sredstva za Užičku gimnaziju, požeške osnovne škole, Srpsku akademiju nauka, a darivao je i zvono crkvi Svetog Marka u Užicu i sredstva drugim ustanovama. Škola u Drežniku počela je da se gradi posle njegove smrti 1925/26. godine i od tih sredstava kompletno je završena.Na proslavi škole govorio je mitropolit Josif o velikom darodavcu Ignjatu Daničiću. Na inicijativu tadašnjeg ministra prosvete Miše Trifunovića ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića 1926.godine formirana je zadužbina Ignjata Daničića.U holu Srpske akademije nauka i umetnosti je među 72 najveća srpska dobrotvora ime Ignjata Daničića i sa tim Drežničani i ovaj kraj treba da se ponose.
Sahranjen je u Beogradu ali se ni dan danas ne zna gde mu je grob. Zato je i pokrenuta inicijativa da se na njegovoj zadužbini uradi spomen ploča gde bi donatori i njegovi Drežničani izrazili mu zahvalnost za svo dobro koje je podario svom narodu.
