Dr Jovanka Čubrilo, pedijatar pulmolog-alergolog dobila je povelju Srpskog lekarskog društva za izuzetne rezultate u dužem vremenskom periodu na unapređenju medicine, nauke i struke, kao i ostvarivanju ciljeva i zadataka društva.
Povelja je najviši stepen priznanja koje dodeljuje Srpsko lekarsko društvo jednom godišnje za postignute rezultate u oblasti medicine.
O stručnom i dugogodišnjem radu najviše govori podatak da je dr Čubrilo priznanje dobila ispred 7500 pedijatara u Srbiji. Povelja joj je uručena u Domu lekara Srbije u Beogradu. O utiscima sa dodele, mladim lekarima, zdravlju dece i drugim životnim pitanjima iznela je svoje stavove za “Vesti”.
-U ovoj atmosferi opšteg nepoverenja u lekare i stava da je svaki nepovoljan ishod lečenja posledica lekarske greške, ovo priznanje daje određenu odgovornost, sreću i ponos. Mlade kolege na dodeli rekle su mi da posle mojih reči ”vide svetlo u tunelu koje se javlja u medicini”. Ovo priznanje nisam dobila zato što sam mlada, imam plave oči i aktivna sam u drugim sferama, već zbog svega što treba da krasi jednog lekara a to je stručnost, čestitost i saosećajnost prema bolesnom čoveku-navela je dr Čubrilo.
Na dodeli priznanja upitala je da li su dostojni naslednici naših velikana srpske medicine Vladana Đorđevića, Subotića, Batuta….
-Želim da to budemo. Neću se osvrtati na moju generaciju već želim da država Srbija bude lepo, dobro mesto za mlade lekare da ostanu ovde da rade.Ovi koji odlaze želim da steknu znanja i da se vrate, a oni koji su trenutno u inostranstvu neka pozovu svoje kolege na dva -tri meseca na usavršavanje-.
Dr Čubrilo dodaje da kada je otišla u penziju postojale su različite mogućnosti. Mnoge njene kolege penziju dožive kao veliku tragediju, a u stvari penzija je kako kaže“lepota života”.
-Dočekaju je samo oni koji napune određene godine, a ja ne mogu da bacim svoje znanje u reku i da ga dalje ne prenosim. U medicini je bitno znanje i iskustvo i zato sam odlučila da prihvatim ponude svojih kolega tako da radim u Dijagnostičkom centru dr Lune u Užicu, a na Zlatiboru u ordinaciji dr Zore Vermezović, navodi naša sagovornica.
Iz svoje dugogodišnje karijere izdvaja da je uvek imala stav i nije glumila neku drugu ličnost. Ponosi se što je čistog obraza izašla iz užičke bolnice i što je osoblje sa Dečijeg odeljenja uvek poziva kada nešto slave.
-Važno je šta ste ostavili iza sebe, a stvari imaju onakav oblik kakav im mi damo.Ostavila sam pozitivan trag, ali moj put nije bio lak. Prvi sam školovani dečji pulmolog u zapadnoj Srbiji, prva sam uvela “pumpice” što nije bilo nimalo lako, smanjila sam i brojne odlaske dece u velike centre i uvela prevenciju.-
Rad u medicini zahteva partnerski odnos lekara i pacijenta i nije puko prepisivanje lekova. U svetu sam videla kako se radi i to znanje sam donela u moju zemlju.
U razgovoru ističe da su nam veoma važni mladi lekari koji ostaju ovde, da posao treba da im pruži materijalnu satisfakciju ili unutrašnje zadovoljstvo, međutim, oni nemaju ni jedno ni drugo.
Mladim lekarima koji su otišli poručuje da želi da steknu znanje u inostranstvu, a kad se stvore uslovi da se ovde vrate. Kako kaže ne možete znati “koliko ste pametni i lepi” ako je vaša relacija Užice-Beograd i obrnuto. Morate otići u svet da vidite kako se radi. Mnogo puta je boravila u različitim klinikama, a sada novosti u medicini prati svakoga dana jer dobija po dva članka sa medscape pediatriks.
Dr Čubrilo bila je predsednik podružnice Srpskog lekarskog društva u dva mandata i u tom periodu podružnica je proglašena za najbolju u zemlji. Snima emisije za youtube, piše za Politiku, Danas…
Posebno ističe da o zdravlju dece mora da se vodi računa. Danas je najteža funkcija biti roditelj. Lakše je vladati državom, opštinom nego svojom decom. Sadašnje majke ne rade osam sati nego rade do besvesti, deca su prepuštena sama sebi. Vremena su se promenila jedno je virtuela stvarnost a drugo realan život.
Za lekare navodi da želi da u Srbiji ostanu da rade, imaju sa čim, budu materijalno nagrađeni kao što je ona bila nagrađena u prošlom veku.
-Sa druge strane nikada ne bih bila srećna da pronosim pečeno prase kroz “koncentracioni logor” jer lekar i sveštenik treba da dele sudbinu svoga naroda-.
Kada govori o današnjem lečenju navodi da su se vremena promenila.Nekada se samo sa zdravstvenom knjižicom ulazilo u zdravstvene ustanove. Lično smatram da treba da se vodi politika kao u civilizovanom svetu. Svi koji rade treba da odvajaju novac za zdravstveni fond, pa da biramo gde ćemo da se lečimo i trošimo te pare.
Zato na na kraju razgovora poručuje čuvajmo svoje zdravlje da nam lekari trebaju što manje.
