-Naš adut je razvoj meatalske industrije. Interes je svih da dođu firme koje bi bile komparativne sa Valjaonicom bakra i „Impol Sevalom“, a glavni nedostatak je to što nemamo dovoljno zemljišta. Većina drugih gradova ima po 100, 200, 300 ili 500 hektara u svom vlasništvu za razliku od našeg Užica, kaže Mihailo Trnavčević.
Prošle godine, ukupan promet Slobodne zone bio je preko 240 miliona evra, a izvoz oko 202 miliona evra i 13 miliona evra investicija. Po rečima direktora Mihaila Trnavčevića, iako rezultati nisu do kraja svedeni, 2019. godina trebalo bi da bude uspešnija od prošle.
U Slobodnoj zoni Užice, koja obuhvata 55 hektara, trenutno posluje 10 kompanija od kojih su najveće „Impol Seval“ i Valjaonica bakra Sevojno. Ukupan broj zaposlenih je oko 1.900.
-Slobodnog prostora u okviru Slobodne zone Užice ima oko devet hektara, sa halom od osam hiljada kvadrata koje pripadaju Valjaonici bakra i „Impol Sevalu“. Oni su spremni da investitorima izađu u susret kao društveno odgovorne firme, ali, naravno, u okvirima svojih interesa. Kako će se sve odvijati, videćemo u budućem vremenu – kaže Mihailo Trnavčević.
Što se tiče prometa, Slobodna zona Užice, ide uzlaznom linijom od 2010. godine. Po rečima Trnavčevića, promet 2018. u odnosu na 2016. bio je blizu 18 posto uvećan u čemu je najveća zasluga Valjaonice bakra i „Impol Sevala“.
-Promet je uvek išao uzlaznom linijom. Nisu to veliki usponi, ali su konstantni i uvek se ide napred- kaže Trnavčević.
Trnavčević očekuje da će završetkom autoputa Slobodna zona Užice imati većih šansi za dolazak novih investitora, mada se pokazalo da su subvencije i slobodne grinfild parcele koje gradovi daju investitorima bez naknade, hale koje grade po zahtevu investitora i subvencije države, ključni faktori koji opredeljuju investitore za ulazak na određenu lokaciju.
-Naš adut je razvoj meatalske industrije. Interes je svih da dođu firme koje bi bile komparativne sa Valjaonicom bakra i „Impol Sevalom“, a glavni nedostatak je to što nemamo dovoljno zemljišta. Većina drugih gradova ima po 100, 200, 300 ili 500 hektara u svom vlasništvu za razliku od našeg Užica. Nadam se da će se otvaranjem industrijske zone na Beloj Zemlji osloboditi deo prostora koji u budućnosti može da bude u slobodnoj zoni, zavisno od investitora, ali, naravno i ne mora – kaže Trnavčević.
U slobodnim zonama firme posluju pod beneficiranim uslovima, oslobođene su plaćanja PDV-a za robu koju unose u zonu i za energenate, sve carinske procedure se odvijaju na licu mesta što ubrzava ceo proces. Zapravo, u Slobodnoj zoni sve se svodi na povećanju likvidnosti i lakšem poslovanju firmi.
